Izvor: Politika, 22.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šona i srpski
Svom sinu dao je ime Nikola, u znak privrženosti Srbiji
ČAČAK – Kad je video sneg na Javoru, pomišljao je da se odmah vrati u Afriku. Kako se uopšte igra fudbal po ovome, pitao se najpre, i posle prvog treninga u Ivanjici opipavao da li su mu na broju svi prsti, obamrli od hladnoće. Povrh svega, pod vrelim suncem Hararea čekala ga je, samujući, nevesta Sandra, tek što se behu uzeli.
To je bila zima 2002, dvoumio se čitav mesec, i odlučio da ostane. A najveće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iskušenje od dolaska u Srbiju, Majk Temvanjera (Mike Temwanjera, Harare 21. 5. 1982) doživeće, i prebroditi, tek četiri godine kasnije. U subotu, 14. ovog meseca, na stadionu u Čačku 27 mladih navijača Borca bezobzirno mu je poručivalo da ide kući jer je crn, ali je opet ostao.
Čim je rasistička predstava na tribinama počela, trener Borca Radovan Ćurčić poslao je na zagrevanje jednog fudbalera sa klupe, očekujući da će Temvanjera, pogođen ruganjem iz gledališta, tražiti zamenu ili sam napraviti kakvu glupost. "Video sam da se Trifunović zagreva, ali sam rešio da ćutim i igram do kraja. Bi šta bi", kaže ovaj mladi čovek iz Zimbabvea.
Njemu je, eto, teže podneti (letošnji) prelazak iz Ivanjice u Čačak, nego skok iz rodne Afrike u javorski celac, ali izabrao je fudbal i od njega živi. Ostaće u Čačku bar ovo prvenstvo, oni što ga znaju vele da je otrpeo udarac i u mislima je ponovo na fudbalskom terenu.
Iz zavičaja je poneo lepe sportske uspomene. Završio je stolarski zanat ali, kao i brojni vršnjaci u Harareu, više lepote video je u lopti. Išla mu je od noge jer je, stasit, jak i hitar, 2000. godine bio prvi strelac drugoligaškog kluba Junik selekt (Unique select), i lige, sa 26 pogodaka. Odatle se, ostajući u prestonici Zimbabvea, preselio u prvoligaški Kaps junajted (Caps united), postigao 21 gol i ubeležio tri partije u mladoj reprezentaciji svoje zemlje. Avionsku kartu do Srbije kupio je na preporuku Zorana Pešića, koji je kao fudbalski trener radio u Zimbabveu.
U Javoru, Majk je nostalgiju lečio sa kontinentalnim zemljakom, Obijorom Oditom iz Nigerije, koji je danas Partizanov ("Odita je moj brat", kaže Temvanjera na srpskom). Ubrzo je doletela Sandra i skućili su se u Ivanjici. Pre dve godine, u čačanskom porodilištu, donela je na svet njihovog prvenca, koji ima dva imena. Nikola, po očevoj želji i u znak privrženosti Srbiji, i Krejg (Craig) po majčinoj zapovesti..
Novi klub iznajmio im je stan u čačanskoj Ulici Jaše Prodanovića, u kući govore šona narečjem (shona) iz rodnog kraja, ali Nikola već razume, i posluša, kad mu otac na našem jeziku kaže da donese čašu vode.
Pitanje za svakog pečalbara: gde se bolje živi, tamo ili ovde? "Ovde", reče centarfor Borca. Ko je ostao tamo? "Ćale, ime mu je Vundu, radio je u fabrici i sad je penzioner, majka, dva brata i dve sestre." Ima li, možda, prezime Temvanjera neko značenje u svakodnevnom govoru. "Ne znam, nikad nisam pitao moje. To prezime ćale je doneo iz svog plemena, on je iz Zambije, mama je iz Malavija."
Od fudbalske zarade kupio je kuću u Harareu, svakog meseca šalje nešto novca familiji. Razgovaraju telefonom ali preko interneta, mnogo je jevtinije.
Nema talisman niti kakvu drugu zaštitu od uroka. Šta ga obraduje za trpezom u Čačku? "Pasulj je odličan, ali najviše volim burek sa sirom, to ne postoji u Zimbabveu".
Gvozden Otašević
[objavljeno: 22.10.2006.]
