Izvor: Sportske.net, 04.Dec.2018, 15:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj doktora Sokratesa
Jedan čovek svakako ne čini pokret, ali za savremeni fudbal bi bilo bolje da su Sokratesove ideje imale više sledbenika. Genije koga je pratila manjkavost sveta u kome je obitavao otišao je pre sedam godina...
Ne volim Brazilce.
Hajde da prafraziram jednog srpskog trenera koji je u nastupu kafanske iskrenosti opisao joga bonito u svlačionici.
"Jedan je nostalgičan, dvojica odmah stvaraju međusobni rivalitet. Trojica? To je već klan koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << će vas smeniti", plastično je objasnio.
Naravno da je stvar posmatrao iz vizure spakovanih kofera i da je u pitanju jetko uopštavanje, ali verujem da je Argentina jedina zemlja sposobna da iz dva shvatanja fudbala, evropskog i južnoameričkog odabere ono najbolje.
Ipak, ima jedan Brazilac koji je bio moja "the most wanted" sličica na Mondijalima 1982. i 1986.
Kako je Sokrates igrao fudbal?
Prosto rečeno, plesao je.
Njegove pete su imale svrhu, nekarakterističnu za Brazilce tog doba, njegov fudbal je bio slika i prilika demokratije u koju je verovao.
Naime, u tom sistemu, ovaj ubeđeni levičar je radio mnogo više nego što je poimanje fudbala u njegovoj zemlji zahteva.
Prokletstvo genija ga nije zaobišlo, timovi sa kojima je nameravao da pokori svet imali su golmane frustrirane činjenicom da ne umeju dovoljno dobro da igraju fudbal i defanzivce koji su bili fantastični u svemu, osim u odbrani svog gola.
No, svejedno, makar i u tom razgrtanju pepela nakon istorijskih poraza, Sokratesovo lice nije bilo garavo. Doktor je bio svetionik, ali i ideal do koga je retko koji fudbaler stigao.
U vremenu pređašnjem, kada su se tek crtale granice globalnog sela, nismo imali privilegiju da ga gledamo iz nedelje u nedelju. Počastio nas je jednom sezonom u Firenci i vratio se u domovinu, ne iz potrebe da igra fudbal, već da se bori protiv hunte u Brazilu. Bilo je to vreme Reganove administracije, svaki Rambo je skretao desno kod Albukerkija, Sokratova misao je bila potrebna narodima Južne Amerike.
Ovaj lekar bi verovatno u eri fudbalera koji na svako pitanje odgovaraju sa "Pa, mogu da kažem da smo igrali dobro i da smo dali maksimum" bio posmatran kao budala, ali imao je neobjašnjivu moć da utiče na ljude.
Revolucionarne metode u Korintijansu su ovom klubu donele titulu, filosof je u praksi pokazao da ideologija itekako može da ujedini ljude koji u teoriji igraju za novac.
Njegov životni stil, ono što će neki surovi profiji nazvati dekadencijom, doveo ga je na ivicu. Jednostavno, i super heroji kakav je, bar za mene bio imaju slabosti.
Neko je, mislim Kjerkegor, rekao da je sloboda pijanstvo, a odgovornost mamurluk.
Sokrates je proživeo upravo tu misao bez kajanja, sa svrhom.
Fudbal to ne zaboravlja...
