Izvor: Sportski Žurnal, 01.Jan.2013, 17:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Siniša Mihajlović: Pevao sam u horu zbog devojčica

Roberto Manćini za njega kaže da je pre svega veliki čovek – divna osoba, šampion, rođeni pobednik, ali i veliki drug na koga prijatelj uvek može da se osloni.
Ako biste upitali srpske novinare šta misle o njemu – većina bi rekla sve suprotno, a Siniša Mihajlović je u svakom slučaju jedinstven i neponovljiv. Bio je kao igrač, takav je i kao trener.
Selektorsku misiju u srpskom fudbalu shvatio je ozbiljnije od svih koji ga okružuju. Svestan je sopstvenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << grešaka iako ni danas javno ne želi da prizna da je za izgubljenu bitku u Skoplju najveći krivac.
Šta su Vam Vaši najmiliji poželeli uoči prošlih novogodišnjih praznika i jeste li ostvarili želje u 2012. godini?
– I ne sećam se, davno je bilo… Poželeli su mi dosta stvari… I, mogu da kažem da sam srećan čovek pošto imam ženu koju volim, imam petoro dece, radim posao koji volim, svi smo živi i zdravi… Ne želim ništa više od toga.
Selektorska funkcija verovatno nije bila u prošlogodišnjem paketu želja?
– Bila je želja samo da radim. Kasnije je došla i selektorska funkcija, rekao sam već, meni je čast i zadovoljstvo da budem selektor Srbije. Ali, nije to bilo među željama u 2012. godini.
Šta je teže, biti otac ili selektor i trener?
– Na jedan način je slično, na drugi nije… Mnogo je teže biti otac, jer svoju decu treba da izvedeš na pravi put, ukažeš im koje su prave stvari u životu, šta treba da se ceni i kako da se živi.
Kakav je Siniša kao otac?
– Strog! Strog, ali pravedan.
Siniša je, bar tako tvrdi bio dobro iako nestašno dete. Roditelji nisu imali problema sa njim. Nije voleo matematiku, ali jeste sve ostalo. I da se tuče…
– Uvek sam bio odličan učenik. U školi sam se ponašao odlično, sve je bilo super. Ali, kako bih izlazio iz škole, uvek sam se tukao. Moja komšinica je bila nastavnica u školi i majka ju je jednom pitala da me uzme da budem kod nje u razredu. Ova je odgovorila – „nemojte, jer znam kakav je, praviće mi probleme u razredu”. I ja sam otišao u drugo odeljenje.
Bili ste i član hora, da li je to bilo zbog devojčica?
– Morali smo u školi da imamo dve sekcije – sportsku i vansportsku. Trenirao sam fudbal i izabrao sam hor jer je tamo bilo najviše devojaka. Zadržao sam se godinu-dve. Bio sam peti, šesti razred…
Nije tajna da ste jedan od malobrojnih sportista i sigurno jedini fudbaler koji je pročitao sva dela Ive Andrića?
– Ne znam da li sam jedini, ali sam pročitao sve i to dva puta. Prvo u petom razredu, a onda i u srednjoj školi. U petom-šestom razredu, malo sam toga razumeo, ali moj komšija koji je bio profesor terao me da čitam i govorio „jednog dana kad postaneš fudbaler, bićeš jedini fudbaler koji je pročitao sve od Ive Andrića”.

Nastavak na Sportski Žurnal...