Izvor: Sportski Žurnal, 13.Jan.2011, 06:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Silna će borba da bude
Svesniji i savesniji nego ikad Orlovi nam u cik zore (6.30) poleću, preko Minhena i Kopenhagena, do Malmea na planatarnu smotru u Švedskj (13.– 30 januar).
Suština njihove priče leži otprilike negde na sredini one nedavno izgovorene rečenice našeg selektora Veselina Vukovića da „nemamo odakle da prosipamo” i takođe zajedničke poruke sa poslednjeg izlaska pred novinare pre puta „ za sve dobre rezultate potrebna je i sreća, a mi idemo da je nađemo”.
Važna >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << je borba, za svaku loptu, bod, ali i da ne postoji strah od pobede. I, to je jedna od glavnih stvari na kojima se radilo na pripremama. Zato su toliko važni svih Vukovićevih 18 musketara jer „ u takvom sistemu takmičenja ima mesta za sve”.
Naravno vući će oni prekaljeni, odmenjivaće ih odmorniji. Ali, suština je da su svi na zajedničkom zadatku, koji bi se kroz brojke ogledao kao sedmo mesto i rezervisana viza za Olimpijske igre u Londonu.
Dotle je dug put sa gomilom peprekama, za početak u C grupi, u vidu Danske, Hrvatske, Rumunije, Alžira i Australije.
– Nema na velikim takmičenjima lakih protivnika – mudro zbori naša zvezda Momir Ilić.
Šta je on sve velikih i važnih utakmica preturio preko pleća u Kilu sa kojim je šampion Evrope, pa sigurno zna šta priča. Za razliku od prošle godine pred EP u Austriji kada je stigao isceđen kao krpa i pritisnut velikim očekivanjima, sada njegova dečačka duša blista, u licu je odmoran, veseo...
– Ne smemo ni sa kim da razmišljamo u stilu „lako ćemo”. Dobro je što na startu igramo sa Alžirom i Australijom, te utakmice će nam poslužiti mnogo čemu.
Da biste razmišljali o karti za Igre u Londonu 2012. moraćete barem neki bod da ponesemo u drugi krug?
– Naravno i iskreno mislim da to može biti iz meča sa Hrvatima, nekako nam najviše leže od svih. Danci su nama nekako težak rival, tradicionalno našem stilu igre ne odgovara skandinavski. Mada, posle gorkog iskustva sa Evropskog prvenstva u Austriji ne bi valjalo da se bavimo prognozama. Svaki megdan može da odluči trenutna želja, sreća, koliko smo zdravi...
Kad se Moša umori od mučenja protivnika što veštim skok šutevima, što u odbrani, gde je jedan od stubova, spreman je da uskoči mlađi Momir, ali zvučna i priznata prezimena – Rnić. Njegov otac je na SP 1986. podigao pehar namenjen Svetskom prvaku, a mladi Momir debituje. Ilić i on su cimeri:
– Pazi na mene Moša u svemu, savetuje. Voleo bih da nas zdravlje i sreća posluže, pa onda ćemo lako i sa protivnicima – skromno će Rnić junior, najmlađi u Orlovu gnezdu.
Žarka Šešuma još od kadetskih i juniorskih dana bije glas mudrog, odmerenog, trezvenog. Sada se otprilike od njega očekuje da poveže dva strašna beka Ilića i Vujina, ali i da pripuca kad zatreba. Doduše i njega pritiska to što skoro pola godine nije čestito odigrao ni poluvreme, ali uz izuzetno motivisanog takođe debitanta Pribaka na srednjem beku bi to trebalo da bude to.
– Dvanaest dana, u sred sezone je malo da se spremi ekipa za ovako veliko takmičenje. Lepo bi bilo otići na Olimpijske igre, to je naš san, ali prvo da mi prođemo prvi krug. Ustvari, ne bi trebalo ni da obećavamo ništa osim istinske, požrtvovanosti, borbe do poslednjeg atoma snage.
I, upravo tako, ništa sem ljute borbe i vere u sebe im i nije potrebno u toj potrazi za srećom.
Nastavak na Sportski Žurnal...
