Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Nov.2022, 06:06

Selaković: Srbija pobedom u Velikom ratu stekla duh pobede

Kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju, danas je obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a drzavnu ceremoniju polaganja venaca predvodio je ministar za rad, zaposljavanje,boracka i socijalna pitanja Nikola Selaković, koji je i predsednik Odbora za negovanje tradicije oslobodilackih ratova Srbije.

Ceremonija je počela parastosom za nastradale koji je predvodio vladika Stefan, starešina Hrama Svetog Save, nakon čega je odata pošta >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nastradalima u Prvom svetskom ratu uz najviše državne počasti.

Venac na Spomenik neznanom junaku

Ministar za rad, zaposljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković položio je venac na Spomenik neznanom junaku na Avali, povodom obelezavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Selaković, izaslanik predsednika Srbije, zatim se upisao u spomen-knjigu u kojoj je napisao da je "pobeda slavne srpske vojske u Velikom ratu nemerljiv doprinos moralnom i istorijskom kapitalu srpske nacije i jedan od temeljnih osnova da sebe i svoje pretke i potomke možemo da smatramo pobednicima".

"Taj pobednički duh rođen je u želi da se bude i ostane svoj, poseban, nezavisan. Nekada je trijumfovao na bojnom polju, a danas u ekonomiji, sportu, kulturi, obrazovanju i na svakom drugom planu. Da nije bilo pobede naših predaka pitanje je i da li bi bilo Srbije danas - sa tom mišlju današnja pokoljenja klanjaju se senama slavnih predaka i grade Srbiju svojih potomaka", napisao je Selaković u spomen-knjizi.

Izaslanik predsednika Srbije je potom, u pratnji načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića, izvršio smotru počasne čete Garde VS i poklonio se zastavi.

Srbija i svet danas obeležavaju 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u sećanje na 11. novembar 1918. godine, kada je potpisano primirje kojim je okončan Veliki rat.

Selaković će predvoditi centralnu državnu ceremoniju polaganja venaca na spomen-kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju u Beogradu.

Vence su položili predstavnici Ministarstva odbrane Srbije, zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan - Harčenko, ambasador Francuske Pjer Košar, ambasador Kipra Dimitrios Teofilaktu, predstavnici drugih ambasada u Srbiji i strani vojni izaslanici, boračka udruženja.

Zatim je održan minut ćutanja za nastradale i intonirana himna "Bože pravde", a nakon obraćanja ministar Selakovića, održan je kulturno - umetnički program.

Selaković je istakao da je Srbija svojom pobedom u ratovima, svrstavajući se u redove onih koji su se borili za slobodu i pravdu, stekla istorijski i moralni kapital, stekla pobednički duh, nekada na vojnom polju, a danas u ekonomiji, kulturi, sportu i drugim oblastima.

Kako kaže, danas se bori i da postane član evropske porodice gde je bila pre 104 godine, a opredeljena je da pobeđuje jer gubtnik nema pravo na samostalnost u odlučivanju.

"Zbog toga, bez obzira na veličinu tertorije i broj stanovnika, pobedom u Velikom ratu, srpski narod se svrstao u velike narode", kazao je Selaković i dodao da se od 2020., 15. septembar obeležava kao Dan srpskog jedinstva upravo u želji da se prenese pobednički duh i na nove generacije.

Srbija svoju budućnost vidi u zajednici sa drugim evropskim narodima, kazao je Selaković i dodao da je Srbija iz Velikog rata naučila da velike stvari i dela ne možete da ostvarujete kada ste sami.

"Naša pobeda bi bila nemoguća da nije bilo saveznika. Srbija se posle tog rata uzdigla, oživela, ojačala i postoji i danas. To je obesmislilo svaki od metaka koji je bio uperen u naše pretke, a činjenica da i danas postojimo, da napredujemo, jačamo ekonomiju, vojsku, prosvetu, duh, svedoči o tome da neprijatelj nije uspeo", kazao je.

Ministar navodi da danas na groblju Srbija stoji sa prijateljima iz diplomatskog kora, koji su pre 104 godine bili na različitim stranama, a danas svi na jednoj i navodi da je to ono što je najbolje što je naučeno iz tog rata.

Poručio je da je Srbija garant bezbednosti na Balkanu i da daje potvrdu miru i dobrim odnosima ističući da je Srboiji to temelj za unapređenje međunarodme saradnje.

"Sećajući se vremena rata, moleći se da se nikada više ne ponovi, trudimo se da buduće generacije usmerimo na pobede na svim poljima", kazao je Selaković.

Selaković ističe da danas ponosno stoje pripadnici srpskog naroda, za koji kaže da je najstradalniji narod u Velikom ratu kada se pogleda koliko smo stanovnika imali pre početka, a koliko smo izgubili.

"Ali to je činjenica koja nam daje za pravo da se na ovaj dan podsetimo rezultata - a to je saveznička i srpska pobeda. Zato ovaj dan dozvolite nam da zovemo i Danom pobede. Imamo pravo - to nam nalažu preci, sadašnje generacije, ali i potomci, jer narod koji izgubi 60 odsto muške populacije ima pravo na to, imamo pravo i jer nam pobeda nije poklonjena, imamo i pravo zato što Srbija bez te pobede ne bi danas postojala ili ne bi postojala u ovim granicama", naveo je Selaković.

Ministar je podsetio da je 1. novembra oslobođen Beograd, da je 9. novembra oslobođen Novi Sad, 13. Sombor i Trebinje, 17. danšnji Zrenjanin, 20. Kikinda, 21. Banja Luka i taj talas pobede se nastavio i nakon 11. novembra, a započet je 15. septembra - probojem Solunskog fronta.

"Srpska vojska je sa francuskim saveznicima uspela da pređe od Bitolja do Beograda za 46 dana. Francuzima je možda bilo lakše jer su imali konjicu, a taj put prepešačila je srpska pešadija, srpski opanak. Kruna je bio 1. decembar - Dan ujedinjenja", podsetio je.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu podseća na potpisivanje primirja Sila Antante i Nemačke čime je okončan Veliki rat i to 11. novembra 1918. godine u železničkom vagonu u Kompijenu.

U Srbiji, Dan primirja je državni praznik od 2012. godine, od kada se obeležava neradno, a kao glavni motiv za amblem praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, ugrožena vrsta u Srbiji, koji je u botanici poznat i kao cvet feniks, a osim toga, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.

Kraljevina Srbija ratovala je protiv Austrougarske i drugih Centralnih sila od 28. jula 1914. kada joj je austrougarska vlada objavila rat pa sve do kapitulacije Austrougarske 3. novembra 1918. godine.

Prve godine rata Srbija je potukla austrougarsku Balkansku vojsku, ali se naredne godine njena vojska suočila sa Trojnom invazijom i zato što nisje želela da se preda srpska vojska se povukla preko Albanije.

Evakuisana je na Krf, a odatle je prebačena na Solunski front gde je već 1916. godine zabeležila uspehe.

Posle dugog zatišja borbe za probijanje fronta počele su u septembru 1918. godine, a srpske i druge savezničke snage probile su front i ubrzo je Bugarska prinuđena na predaju.

Srpska vojska nezadrživo je napredovala i 1. novembra 1918. oslobođen je Beograd.

Pobedu u Velikom ratu Srbija je skupo platila, odnosno tokom rata izgubila je, prema procenama, između 1.100.000 i 1.300.000 stanovnika, što je činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva ili čak oko 60 odsto muške populacije.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležavaju i Srbija i Republika Srpska

Srbija i svet obeležavaju 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u sećanje na 11. novembar 1918. godine, kada je potpisano primirje. Njime je okončan Veliki rat.

Povodom obeležavanja Dana primirja, izaslanik predsednika Republike Srbije, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković položiće sutra venac na Spomenik neznanom junaku na Avali, a zatim će se upisati u Spomen knjigu.

Srbija je bila prva napadnuta u Velikom ratu, ostvarila je i prve pobede na Ceru i Kolubari, poslednja je završila ratne operacije, a procentualo je i najveći stradalnik tog rata - veliku pobedu platila je gubitkom između 1,1 i 1,3 miliona ljudi, odnosno gotovo trećine stanovništva ili 60 odsto muške populacije.

Četvorogodišji rat, do tada najveći u istoriji, okončan je u 11 sati, 11. novembra 1918. godine, kada su sile Antante - Rusija, Francuska i Velika Britanija potpisale primirje sa centralnim silama - Nemačkom i Austrougarskom, na teritoriji današnje Francuske, na liniji ratovanja, u posebnom vagonu francuskog maršala Ferdinanda Foša, u šumi u blizini Kompjenja.

Time je dogovoreno primirje na zapadnom frontu - prekid vatre, povlačenje nemačkih trupa, razmena zarobljenika, kao i sporazum o ratnoj odšteti i uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica. Srpska vojska je učestvovala na južnom frontu, gde je postigla najveći prodor koji je jedna od sila saveznica postigla - proboj Solunskog fronta. Simbol ovog praznika u Srbiji je Natalijina ramonda, poznata i kao "cvet feniks", jer se i srpska vojska posle svih stradanja i gubitaka, prelaska preko Albanije, Solunskog fronta, "podigla iz pepela" i odnela pobedu.

Nazvana po kraljici Nataliji Obrenović, koja sa motivom albanske spomenice simbolizuje stradanja srpskog naroda i sva iskušenja kroz koja je prošao tokom tog rata. Natalijina ramonda raste na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište slavne bitke u Velikom ratu.

Albanska spomenica, za vernost otadžbini je državno vojno i civilno odlikovanje dodeljeno svim pripadnicima srpske vojske koji su se u zimu 1915. i 1916. godine povlačili preko nepristupačnih predela Albanije, do Grčke, Krfa, gde su se uz pomoć saveznika oporavili, povratili snagu i krenuli u proboj Solunskog fronta, 1918. godine.

Prema odredbama Zakona o državnim i drugim praznicima, u Srbiji se Dan primirja kao državni praznik 11. novembra, od 2012. godine obeležava neradno. Ovaj dan obeležava se i u svetu, pa je tako u Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i Francuskoj, 11. novembar dan sećanja na veterane iz Prvog, ali i Drugog svetskog rata. Velika Britanija ga obeležava od prve godišnjice, 11. novembra 1919. godine, a simbol praznika u toj zemlji je crveni cvet maka. Prvi svetski rat je formalno završen Versajskim mirom 28. juna 1919. godine.

Venci na Spomen kosturnicu ruskim vojnicima

Polaganjem venaca na Spomen-kosturnicu ruskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu, ambasada Ruske Federacije u Beogradu obeležila je Dan primirja u Velikom ratu.

Vence su tokom ceremonije, koja je počela opelom za sve nastradale i intiniranjem himni Rusije i Srbije, položili ruski ambasador Aleksandar Bocan - Harčenko, predstavnici Ministarstva odbrane Srbije, Grada Beograda, ambasade Belorusije, boračkih udruženja.

Spomen kosturnica ruskim vojnicima nastala je kako bi se na odgovarajući način sahranili posmrtni ostaci ruskih vojnika - učesnika Prvog svetskog rata, koji su živote izgubili u odbrani Beograda i drugih gradova, na bitoljskom bojištu, Solunskom frontu, Kajmakčalanu i drugim bojištima na teritoriji bivše Jugoslavije.

U Prvom svetskom ratu Rusija je pored svog zapadnog fronta od hiljadu kilometara i kavkaskog fronta od više stotina kilometara, morala da brani i rumunski front, a svesrdno pomažući svoje saveznike, poslala je i u Srbiju na početku rata poneke formacije mornara, inženjeraca i tobdžija za akciju na Savi i Dunavu, bolnice, ratni i sanitetski materijal.

Na Solunski front poslala je dve brigade - drugu brigadu generala Diterihsa i četvrtu generala Leontijeva, koje su uzele učešće u teškim borbama na Solunskom frontu i imale velike gubitke.

Pretpostavlja se da je poginulih, kao i onih koji su podlegli ranama i malariji, bilo oko 10.000.

Generalni konzul Srbije u Banjaluci Miloš Vujić položiće venac kod Spomenika žrtvama veleizdajničkog procesa

Generalni konzul Srbije u Banjaluci Miloš Vujić položiće danas venac na banjalučkom groblju Svetog Pantelija povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, u znak sećanja i pijeteta prema stradalim sunarodnicima.

Vujić će venac položiti kod Spomenika žrtvama veleizdajničkog procesa.

Povodom Dana primirja venci će biti položeni i na trebinjskom Trgu slobode na Spomenik oslobodiocima Trebinja 1914-1918.

Iz trebinjske Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Srbije u Banjaluci su najavili da će venac položiti šef kancelarije Miroslav Marković i gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić.

Na Sokocu na Spomenik solunskom borcu na kojem su upisana 363 imena doborovljaca sa područja sokolačke opštine, takođe, biće položeni venci. Načelnik Opštine Sokolac Milovan Bjelica rekao je da će vence položiti delegacija Ambasade Srbije u BiH, opštine Sokolac i Udruženja potomaka i poštovalaca dobrovoljaca u odbrambenim ratovima Srbije od 1912-1918. godine.

Spomenik srpskom dobrovoljcima učesnicima ratova za odbranu Srbije od 1912. do 1918. postavljen je krajem 2008. godine na Sokocu po uzoru na obeležje srpskom ratniku ispred Crkve Ružica na Kalemegdanu.

Povodom Dana primirja u Velikom ratu u Centru za kulturu i informisanje Istočne Ilidže biće održana svečana akademija na kojoj će govoriti istoričar Slobodan Šoja, prenela je RTRS.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u kome je Srbija imala ogromne žrtve, obeležava kao državni praznik od 2011. godine u Srbiji.

Simbol ovog praznika je cvet Natalijine ramonde koja simbolizuje put od poraza do pobede i vaskrs srpske vojske i države 1918. godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...