Izvor: Blic, 29.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šekiju od prodaje Zvezde do 15.000 evra
Šekiju od prodaje Zvezde do 15.000 evra
Ukoliko bi Fudbalski klub Crvena zvezda bio privatizovan za sumu od 100.000.000 evra, maksimalna vrednost akcija koja bi tom prilikom mogla da dobije neka od legendi ovog kluba, recimo Dragoslav Šekularac, na osnovu njegovog igračkog i trenerskog staža u ovoj sredini, iznosi 15.000 evra, tvrdi profesor dr Nenad Đurđević, jedan od autora nacrta zakona o sportu.
- U slučaju da klub bude privatizovan po tenderskom modelu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 60 odsto akcija će ići na prodaju, pri čemu će novi vlasnik bitu dužan da određen procenat, koji će uskoro odrediti Vlada, ulaže u razvoj sporta u Srbiji. Procenat od 15 odsto akcija pripada trima kategorijama ljudi iz kluba - zaposlenim (ili ranije zaposlenim), igračima i trenerima, koji su najmanje dve godine proveli u toj sredini, kao i članovima organa kluba sa minimalnim rokom od četiri godine provedene na toj funkciji. Sportsko društvo bi dobilo 10 odsto, dok bi 15 odsto, odnosno u ovom slučaju 15.000.000 akcija išlo u privatizacioni registar, iz koga bi posle 2008. godine akcije dobili svi građani Srbije, koji ih do sada stekli - ističe Đurđević. Kako bi, u ovom konkretnim slučaju, tekao proces aukcijske privatizacije Crvene zvezde?
- U ovom slučaju 70 odsto (70.000.000) akcija ide na prodaju, dok bi po 15 odsto besplatno pripalo sportistima i sportskom društvu. Aukcijska privatizacija ne predviđa izdvajanja u privatizacioni fond. Kolika je maksimalna suma koju bi neki bivši igrač i trener crveno-belih, mogao da dobije u slučaju privatizacije kluba?
- Za svaku godinu staža u klubu on, kao i bilo drugi član, dobija vrednost akcija od 200 evra. Maksimalna suma koja bi pripala Šekularcu, u slučaju da ima 35 godina staža u klubu, jeste 15.000 evra. To je maksimum akcija, odnosno novca, koji bi prema zakonu mogao da dobije neko od sportista, ali će u praksi ove sume biti manje. Želim, takođe, da naglasim da zakon precizira da akcije mogu pripasti samo onim sportistima koji su državljani naše zemlje, pa tako neki fudbaleri koji su recimo igrali za Zvezdu, a sada imaju druga državljanstva, neće imati koristi od privatizacije.
Kako komentrišete negativnu reakciju predsednika Crvene zvezde Dragana Stojkovića koji traži da njegov klub bude izuzet od predviđenog modela privatizacije?
- Niko ne tera Crvenu zvezdu i ostale klubove da se privatizuju. Njih, jednostavno, muči to, što bi, u slučaju da ostanu u statusu udruženja građana, ostali bez vlasništva nad stadionima koji bi pripali državi. Oni bi hteli da im ostane imovina, pre svega stadioni, i da istovremeno kontrolišu privatizaciju, kako se ne bi pojavio neki kupac koji bi ponudio veću sumu. Rukovodstva klubova imaju legitimno pravo da se zalažu za svoje interese, ali je činjenica da se njihovi zahtevi kose sa modelom privatizacije na koji se odlučila naša država. Interesantno je da se predsednik FK Partizan Ivan Ćurković zalagao za model privatizacije kojim bi se, ne samo klubovi Prve lige već i drugog i trećeg stepena takmičenja, transformisali u privredna preduzeća. Dragan Stojković, kao primer za izbegavanje ovog modela privatizacije, uzima vodeće španske klubove, Real i Barselonu, koji su ostali udruženja građana...
- Real je dobio taj specijalni status kao kraljevski klub, a Barselona kao glavni klub pokrajine Katalonije. Svi ostali španski klubovi su privatizovani. Zašto je zakon predvideo po mnogima sporno rešenje da u slučaju privatizacije klubova i stadioni na kojima igraju pripadnu novom vlasniku?
- Na osnovu iskustava iz država u našem okruženju, procenili smo da za eventualnog potencijalnog vlasnika nije atraktivna kupovina kluba bez kompletne celine, tačnije njegovog stadiona - rekao je na kraju razgovora za 'Blic' profesor dr Nenad Đurđević. K. Besarović
