Izvor: Sportski Žurnal, 12.Jun.2011, 12:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Savanović: Ponuda Efesa se ne odbija

Šta jednu umetničku dušu poput Duška Savanovića (izložbu slika u Fridomu, kod čuvenog gazda Koste imao je još dok je nosio dres FMP–a), lika koji obožava folcvagenovu „bubu“ i umesto burme nosi tetovažu na prstu, može da izvuče iz prelepe i mirne Valensije i odvuče u Istanbul, grad od preko 13 miliona stanovnika koji nikada ne spava.
Drugo pitanje je kako će se takva duša snaći u opštem metežu, neverovatnim saobraćajnim gužvama i svemu što sa sobom nosi život >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << u metropoli.
– I Istanbul je grad umetnosti, naročito naše, srpske istorije. Ipak, mi živimo na njihovim korenima – Savanović je kao i uvek bio spreman za šalu, pogotovo sada dok prve slobodne dane provodi sa porodicom na Zlatiboru.
Savana je iz Španije moglo da istera mnogo para, najčešći je komentar na Vaš transfer u Efes?
– A, šta drugo, da nije možda kvalitet života. Stari, nemoj da se šalimo.
Koliko je bilo teško preseći i odlučiti se na promenu sredine?
– Nema tu mnogo dvoumljenja, pogotovo kada je u pitanju klub kao što je Efes. Takva ponuda može da se pojavi samo jednom u životu. Znam gde idem i šta me čeka.
Sve se desilo nekako iznenada?
– Imao sam veliko obeštećenje, razmišljao sam ko to može da plati. Realno, možda CSKA, Panatinaikos ili neki turski klub. I pojavio se Efes. Verovatno su oni to dugo planirali. Ali, do pre mesec dana nisam imao nikakvu informaciju. Sada moram da trknem do Valensije, da pokupim stvari. Nisam ni planirao da se selim, ali eto, takav ti je život.
Tu je i trofej za člana druge idealne petorke Evrolige da Vas podseća na nezaboravnu sezonu u Valensiji. Niste ga zagubili?
– Kod kuće je u vitrini, na sigurnom mestu. Čuvam ga, šta da radim, nemam puno toga, nisam ja Novak Đoković.

Nastavak na Sportski Žurnal...