Izvor: B92, 29.Jun.2013, 15:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sarasota čeka 'Derdevila' na žici

Građani Sarasote dočekaće svog novog heroja Nika Valendu, koji je pre nekoliko dana ostvario fenomenalan poduhvat prešavši Veliki kanjon Kolorada na žici.

Valenda će biti dočekan u svom rodnom gradu u okviru manifestacije 'Festival i parada brodova', a Niku će organizatori uručiti i Gran Pri nagradu.

Parada počinje u ranjim jutarnjim časovima, trajaće čitav dan u kome će se smenjivati zabavni sadržaji, trka čamaca, ali i odavanje priznanja sjajnom akrobati. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

On je pre poslednjeg dostignuća izveo sličan hod po žici iznad Sarasote čime je pričinio veliko zadovoljstvo svojim sugrađanima. Takođe, treninge za svoj nastup imao je u rodnom gradu.

Ipak, Amerikanac je u nedelju 23. juna uradio nešto što nikome do sada nije pošlo za rukom, prešao je Veliki Kanjon Kolorada na žici, bez ikakve zaštite!

Valenda je izveo neverovatan poduhvat hodajući po žici razapetoj na dosad najvećoj visini od skoro 460 metara iznad reke Kolorado, što je više od same kule 'Empajer stejt bilding' u Njujorku (443 metra).

Za izvođenje celokupne ’šetnje između života i smrti’ bilo mu je potrebno nešto više od 22 minuta, a žica po kojoj je hodao bila je debela 5 centimetara (2 inča). Jedino što je imao od opreme jeste motka težine od 20 kilograma kojom je balansirao, a u dva navrata se spustio u čučanj kako bi stabilizovao pomeranje žice prouzrokovano jakim vetrom.

„Hvala ti Bože. Hvala ti što si smirio ovu žicu“, govorio je Valenda u tim trenucima (negde oko 13. minuta provedenog iznad provalije).

Popularni ’Derdevil’ nije nosio nikakvu zaštitu i na veoma tanku ’pozornicu’ kročio je polako i smireno, ali se tokom tih 22 minuta stalno obraćao i zahvaljivao Isusu. Nekoliko poslednjih metara je čak i istrčao, čime je samo upotpunio neverovatan performans.

Vetar je duvao tokom celog spektakla, bio je najavljen i očekivalo se da duva brzinom od oko 50 kilometara na čas. Međutim, Amerikanac u intervjuu za ’Diskaveri’ otkrio da je u nekim trenucima bio nepredvidiv, i da je nanosio prašinu na žicu po kojoj je hodao.

„Bilo je mnogo vetrovitije nego što sam očekivao i to je iz mene izvuklo sve što sam imao, kako bih ostao fokusiran sve vreme. Ruke su me toliko bolele da mi ne biste verovali.“

Valenda potomak slavne porodice Leteće Valende, prošle godine je postao prvi čovek na svetu koji je na taj način prešao Nijagarine vodopade.

Porodica Valenda poreklom je iz nekadašnje Austrougarske. Njeni potomci su putovali svetom kao akrobate, žongleri, umetnici na trapezu i dreseri životinja.

Leteće Valende su za sedam generacija doživele dva smrtna slučaja. Poslednji je poginuo Karl Valenda, Nikov pradeda, što se dogodilo 1978. godine u Portoriku. Nik je posle prelaska Velikog Kanjona Kolorada izjavio da ga je posvetio upravo tragično nastradalom pradedi.

„Kleknuo sam na zemlju i pomislio na mog pradedu i sve što sam uradio je posvećeno njemu. Potpuno sam umno isključio prilikom hoda, kao i sva kretanja i sve što se dešavalo i kretalo ispod mene. I, uspeo sam da se usredsredim na hod i povratim koncentraciju.“

Fenomenalni akrobata je odrastao je uz trikove koje su izvodili njegovi prethodnici, pa je bilo logično da nastavi porodičnu tradiciju. Nedeljni uspeh došao je godinu dana posle prelaska Nijagarinih vodopada, čime je po sedmi put ušao u Ginisovu knjigu svetskih rekorda. Vrlo verovatno mu se smeši i osmi.

’Derdevil’ je bio ozvučen i nosio je dve kamere, jedna koja je snimala ono što je ispred izvođača, i drugu koja je bila usmerena na dole, prikazajući reku Kolorado. Mnogi su se usaglasili da je prizor oduzimao dah. Interesantno je da je bio u stalnoj komunikaciji sa ocem, koji je bio na kopnu, a nekoliko puta se i našalili. To je bio jedan od načina da se malo skine pritisak sa izvođača.

Njegova specifična kožna obuća sa đonom od kože losa (vrsta jelena) bila mu je od velike pomoći, a posle smrtno opasnih 22 minuta, poduhvat je konačno bio gotov. Valenda je prvo poljubio zemlju na kojoj je kročio, a potom otrčao u zagrljaj prestravljenoj suprugi i deci. U prvoj izjavi novinarima nije krio oduševljenje.

„Ovo je ostvarenje sna. Ovo je ono što moja porodica radi već 200 godina, tako da je na neki način deo mog nasleđa.“

Prenos koji je organizovao ’Diskaveri’ praćen je u celom svetu, ali finansijska strana celog projekta nije poznata.

Oko 600 gledalaca imalo je sreće da gleda uživo, a najvažniji detalji i dešavanja praćena su na velikom video bimu. Pored njih u stalnoj pripravnosti bili su i članovi medicinskog osoblja. Na dnu kanjona bila je jedna po ekipa bolničara i snimatelja, kao i rendžer države Navaho u kojoj se nalazi Veliki kanjon.

Rendžer Elmer Filips rekao je da se činilo da Valenda korača kao na trotoaru, ali da je bio nervozan kada ga je video kako staje na žicu.

„Osim toga, osećaj je bio neverovatan. Znam da ja tako nešto nikada ne bih uradio. Veoma lepo odrađeno“, rekao je Filips.

Osim njega na društvenim mrežama mnoge poznate ličnosti izražavale su oduševljenje tokom, i posle događaja.

Ceo prenos bio dobra prilika da se prikažu sve lepote Velikog Kanjona - ’Četiri ugla’ (Four corners), 'Čelijev kanjon' (Canyon de Chelly), 'Dolina Monjument' (Monument Valley). Ipak, nisu svi bili saglasni sa tim da je Valenda izabrao pravo mesto za izvođenje tačke. U prilog tome govore i protesti članova Navaha i ostalih prastanovnika Amerike.

„Naš glavni cilj tokom realizacije ovog prenosa bio je da drugi vide ko su ljudi Navaha, naša kultura, tradicija i jezik su i dalje živi“, izjavila je Geri Hongeva.

Valenda se tokom izvođenja često obraćao Bogu, a u knjizi "Ravnoteža" opisao je svoju hrišćansku veru.

„To je ono gde nalazim svoj mir. Imam samopouzdanje, pa čak i da mi se nešto desi, znam gde idem."

Nik Valenda posle velikom uspeha ne želi da se zaustavi. Istakao je da za sledeći projekat sprema hod između zdanja "Empajer stejt bilding" (Empire State Bilding) i zgrade Krajsler (Chryler Building). A kako je sve to izgledalo u nedelju, pogledajte sami:

Nastavak na B92...