Izvor: Politika, 07.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sanjam srpski dres
"Skoro da nema političke stranke koja nije pokušala da me vrbuje". – Slobodo vreme uz porodicu i knjige o četnicima. – Postoje dva Gurovića. – Partizanovi ljudi su me iskoristili
Vodeći strelac Jadranske NLB lige i Kupa Uleba Milan Gurović (C. zvezda) često je u žiži javnosti: što zbog dobrih igara, što zbog svog temperamenta, što zbog Čiče koga nosi i u srcu i na ruci (u Hrvatskoj i BiH zabranjen mu je ulazak zbog tetovaže Draže Mihajlovića). Oni koji ga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dobro znaju kažu da postoje "dva Gurovića": jedan na terenu, drugi van terena. U intervjuu za "Politiku" to i sam kaže za sebe.
• Šta za Vas znači popularnost?
– Navikao sam se na nju i ne pada mi teško. Iznerviram se kad pročitam neku bljuvotinu o meni, ali me i to brzo prođe. Očigledno je da sam podelio Srbiju na one koji me obožavaju i one koji me mrze.
• U nekim listovima su se pojavljivale Vaše vulgarne izjave, a pogotovo se pamti ona posle debakla državnog tima na EP 2005. u Novom Sadu. Šta kažete na to?
– Ta izjava je izmišljotina, kao i gro izjava koje mi se pripisuju a objavljene su u žutoj štampi. Šćepanović i Drobnjak mogu da potvrde šta sam rekao pred novinarom koji je izmislio tu izjavu. Zar normalan čovek može i da pomisli nešto tako a kamoli da kaže za novine. To bi onda bio kraj sveta...
• Kao prva zvezda Crvene zvezde uvek ste izloženi najvećem pritisku i na terenu i van njega. Kako se opuštate?
– Opuštam se uz sina i kćerkicu. Uživam da se igram s njima. Nekad sam posle poraza nervozan i ne mogu da spavam do pet ujutro. Znam da to nije dobro za zdravlje, ali šta ću, takav sam, ne mogu da se menjam. Rođenom bratu ne bih dao da me pobedi, međutim, sasvim sam drugi čovek kad nisam na terenu.
• Prošlu sezonu ste odigrali za desetku, a i ovu ste tako počeli. Šta Vas motiviše u 31. godini?
– Pokreće me više razloga. Prvi je taj što su me pre dve godine mnogi otpisali, među njima i neki koji se nazivaju stručnjacima. Tada sam imao zdravstvenih problema, pao mi je imunitet, ali to nije bio kraj. Slušao sam ih kako govore o meni kao promašenoj investiciji Barselone, da sam slučajno imao dobar učinak u Istanbulu 2001, da su slučajne i trojke u Indijanapolisu 2002... Hteo sam da im pokažem da su se prevarili. Drugi motiv je to što sam došao u klub za koji sam oduvek želeo da igram. Navijači su me sjajno prihvatili, mada sam se bojao njihove reakcije posle dvomesečnog bopravka u Partizanu, što je moj najveći promašaj u karijeri. Partizanovi ljudi su me iskoristili za svoje lične promocije.
• Kada ćete da prestanete da igrate?
– Prestaću da igram kad ne budem više osećao žar koji me pokreće. Nisam od onih koji bi mogli da smanje gas i da se vuku po terenu. Ja i na treninzima uvek dajem sve od sebe.
• Kako provodite slobodno vreme?
– Volim dobre strane filmove. Uglavnom slobodno vreme provodim u kući, sa porodicom. U prošloj sezoni sam svega dva puta izašao u grad: prvi put kad smo osvojili kup "Koraća", a drugi put kad mi se rodio sin. Izlasci me više ne zanimaju. Kad se setim, nekada sam zatvarao kafane...
• Da li Vas zanima politika?
– Nisam politički opredeljen, mada skoro da nema političke stranke koja nije pokušala da me vrbuje. To što imam istetoviranog Dražu Mihajlovića to je moja simpatija isključivo prema njemu, a ne prema nekoj političkoj ideji. Draža je neka vrsta veze s korenima... Moj deda po ocu je bio iz Hercegovine. Svaki dečak iz moje generacije bio je Titov pionir. Ko je u to vreme mogao da zna šta se stvarno događalo. Siguran sam da se Draža do poslednjeg dana borio za srpski narod. Da je on pobedio možda bi smo danas bolje živeli. Kokarda je uvek bila srpski simbol, a da li je petokraka deo srpske tradicije...
• Kako u Vašem najbližem okruženju reaguju na simpatije prema Draži Mihajloviću?
– Moji kumovi i najbliži drugovi su u istom fazonu. Kumovi su istetovirali kokarde. Meni stalno poklanjaju knjige o četnicima, pa ih sada imam oko 50. Nisam stigao sve da ih pročitam. Trenutno čitam "Poslednji kraljev ratnik u otadžbini" od Radoja Šipčića.
• Kako glasi najbolja petorka u kojoj ste igrali?
– To je ona šampionska sa Svetskog prvenstva u Indijanapolisu 2002: Jarić, Bodiroga, Stojaković, Gurović, Divac.
• Ovog leta niste bili u kombinaciji za SP u Japanu, a selektor Dragan Šakota (C. zvezda) najavljuje smenu generacija. Pošto je EP u Španiji 2007 poslednja šansa za izlazak srpske košarke iz krize, da li imate ambiciju da igrate na njemu?
– Sve je na selektoru. Ukoliko me pozove, sigurno ću se odazvati. Igrao sam za Jugoslaviju i za SCG, ali želja mi je da se u srpskom dresu oprostim od reprezentacije. Znam, počela je smena generacija i da bi mladi trebalo da zamene nas kao što smo mi Paspalja, Đorđevića, Danilovića... Voleo bih da igram u Španiji, makar i pet minuta, jer osećam da bih mogao da pomognem. Za državni tim se igra srcem.
• Ko će u ovoj sezoni biti bolji: Partizan ili Zvezda?
– Partizan je veliki tim o čemu svedoči pet titula u poslednjih pet sezona. I mi imamo dobar tim. Burks je veliko pojačanje, Tomas je već pokazao koliko nam znači, pred Miloševićem, Dragićevićem i Aleksandrovom je svetla budućnost... Kad budemo kompletni moćićemo ravnopravno da se nosimo s Partizanom. Nadam se da ćemo se opet sresti u finalu, ali i da ćemo izvući pouke iz prethodnog finala. Ne treba da kukamo, već samo da budemo svesni da ispred sebe imamo jakog protivnika i da znamo ko sve stoji iza njega...
• U čemu je tajna uspeha Vašeg šuta sa distance?
– Ja prvi dolazim na trening, uvek sat pre početka. Neki dolaze 15 minuta pre treninga. Ne razumem mlade koji nemaju motiv da dođu ranije i da to vreme iskoriste za 200 šuteva više. Neki kažu da se strelci rađaju sa dobrom rukom, ali se ja ne slažem s njima. Smatram da je 20 odsto ruka, a 80 odsto krvav rad. Mene je svojevremeno Šakota terao do besvesti da menjam položaj ruke dok nismo došli do automatizma. I danas barem sat dnevno šutiram trojke.
Proteklog vikenda protiv Hemofarma, u osmom kolu Jadranske NLB lige, Gurović nije imao svoje veče (pet poena). Zvezdini navijači su svoju ekipu ispratili zvižducima, pa čak i uvredama, ali se to nije odnosilo na njega. Dok im se sa sklopljenim rukama na grudima izvinjavao zbog loše igre, sa tribina je stizala pesma "Jedan je Gurović Milan".
-------------------------------------------------------------------------
Majka najveća podrška
• Kome najviše dugujete?
– Najviše dugujem majci Mari. U par navrata kada sam se silno kolebao, kad sam bio blizu da odustanem, ona je bila tu da me obodri. U Grčku sam otišao sa svega 16 godina. Nisam znao ni jezik, ni ljude, ni grad. Hteo sam da se vratim, ali moja majka mi je govorila: "Probaj da istraješ, a uvek možeš da se vratiš...". Dve godine mi je trebalo da se snađem. Posle je došao trener Šakota koji me je dve godine trenirao u Peristeriju. On mi je puno pomogao.
--------------------------------------------------------------------------
Bolna 1998.
• U Vašoj karijeri tri godine imaju posebno mesto: 1998, 1999 i 2002?
– Stojakoviću, Tarlaću i meni Fiba jedno vreme nije dala da igramo za reprezentaciju jer smo imali i grčke pasoše. Za razliku od njih dvojice, ja sam odradio dva meseca priprema na Kopaoniku za SP 1998 nadajući se da ću dobiti zeleno svetlo, ali sam poslednjeg dana dobio zabranu da igram. Tako sam debitovao na EP 1999. u Parizu. Bila mi je čast da igram uz Divca, Danilovića, Obradovića... Utakmica protiv SAD u četvrtfinalu SP 2002 u Insijanapolisu igra se jednom u životu. Nisam imao nameru da budem junak, ali je Bog tako rekao. Četiri minuta pre kraja video sam da nemam šta da izgubim: il pokojnik il pukovnik. Pogodio sam tri uzastopne trojke i tako nam se ortvorio put do polufinala...
Aleksandar Miletić
[objavljeno: 07.11.2006.]
