Izvor: Politika, 01.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šampioni plaćaju najmanje
Među 40 igrača koji najviše zarađuju u NBA, San Antonio i Detroit imaju samo po jednog predstavnika. – Do 2010. polovina "neposrednih proizvođača" u ligi iz – uvoza
Samo dvojica– Šakil O Nil (prvoplasirani sa 20.000.000 dolara) i Majkl Finli (sa 18.600.000 "zelenih novčanica" na trećem mestu)– od šestorice najbolje plaćenih NBA košarkaša, brane boje svojih ekipa i u doigravanju.
Ostatak u sastavu, Kris Veber (drugoplasirani sa 19.100.000, Filadelfija), >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kevin Garnet (četvrti sa 18.000.000, Minesota), Alen Ajverson (Filadelfija) i Stefon Marberi (Njujork), peti i šesti sa po 16.500.000 dolara, poprilično je pre kraja regularnog dela znao da je za njih plej– of mislena imenica.
Stojaković najbogatiji
Od naših košarkaša u plej– ofu najviše zarađuje Predrag Stojaković (Indijana)– 7.600.000 dolara. Željko Rebrača (L. A. Klipers) sa 3.330.000 dolara je drugi, Vladimir Radmanović (Klipersi) je sa 3.166.155 treći, Aleksandar Pavlović (Klivlend) sa 1.274.160 četvrti, dok je Nenad Krstić sa 1.010.000 dolara na petoj poziciji.
Kolektivni ugovor je klubovima dozvoljavao da za plate "neposrednih proizvođača" 2005/06 izdvoje 49.500.000 dolara na godišnjem nivou. Sve preko ove sume podleže posebnom načinu obračuna i potpada pod tzv. "takse na luksuz".
Niksi su tim koji je nadmetanje završio sa najslabijim (23 pobede i 59 poraza) skorom na Istoku, ali i sa apsolutno najvećim fondom za lične dohotke– 128.800.000 dolara.
Na drugoj strani su Šarlot (35.600.000) i Atlanta (46.900.000)– oba kluba su ostvarila po tri pobede više od Njujorka, ali su u igrački kadar investirali mnogo pametnije.
U ekipi Niksa je totalno rasulo i ne zna se ko s kim i zašto ne razgovara, ali pare se iz sezonu u sezonu nemilice troše. Tako ispada da je u rezultatski katastrofalnoj sezoni svaka pobeda treneru Lariju Braunu vredela više od 437.000 dolara, pošto se i on dobro obezbedio potpisavši petogodišnji ugovor težak pedeset miliona dolara.
Zato pravi šampioni na duge staze pametno ulažu svaki dinar.
Među 40 NBA milionera, branilac prstena San Antonio i prošlogodišnji finalista Detroit, imaju samo po jednog igrača– Tim Dankan je sa 15.800.000 deseti, a Rašid Valas sa 10.300.000 dolara 37. na rang listi. Finli istina zarađuje 18.600.000 dolara, ali Sparsi u njegovoj plati učestvuju sa 2.700.000 dolara, dok ostatak od 15.900.000 nadoknađuje Dalas.
Sa ukupno 66.700.000 "Mamuze" su devete, a Pistonsi sa 60.800.000 dolara su 19. na listi klubova po količini novca za plate.
Sparsima i "Klipovima" i kladionice Las Vegasa (trenutno na uloženi dolar dobitak je 25 centi) predviđaju drugi uzastopni finale.
Detroit se izborio za prednost domaćeg terena u eventualnoj sedmoj utakmici i sada je i tradicija na strani Pistonsa.
Na mečevima prosečno 17.558 ljudi
Prvo, što je i u ligi poput NBA, gde je regularnost svetinja, igranje kod kuće ipak veoma značajno: Detroit je od 41. susreta izgubio u svom Oburn Hilsu samo četiri. I drugo, u 10 poslednjih godina, ekipa koja je sezonu završila sa najboljim skorom, šest puta je i osvajala titulu prvaka (četiri put je igrala u finalima Istoka ili Zapada).
Ali opet, od 10 glavnih statističkih kategorija, u dve (razlika u datim i primljenim koševima i uspeh na gostovanju), kao najboljim indikatorima, jezičak na vagi je u korist San Antonija. Istorijski, u protekloj deceniji, tim koji je u ovim pokazateljima bio najuspešniji, pet puta je trijumfovao. A "Mamuze" su na oba mesta prve, dok je Detroit drugi u ligi.
Pistonsi sa više od 22.000 duša po meču imaju najveću posetu od svih 30 NBA timova.
Liga je drugu godinu uzastopno oborila rekord u broju navijača po utakmici– sa 17.314 (ukupno 21.296.497) u 2004/05, stiglo se do prosečno 17.558 (21.595.804) u 2005/06. Prisustvo utakmicama odavno je i deo porodičnog izlaska u SAD, ali ljudi dolaze u većem broju i zbog sve izraženijeg pratećeg spektakla (čirlidersice, maskote, nagradne igre, itd.)
Ma koliko to zvučalo paradoksalno, Amerikanci sve više odlaze u dvorane i da gledaju–"neamerikance".
Od 1992. i vremena prvog "Tima snova" sa Majklom Džordanom, "Medžikom" Džonsonom i Larijem Birdom, NBA danas je potpuno druga vrsta organizacije. Tada je u Ligi bio 21 inostrani košarkaš (iz 18 zemalja), sada ih 82. iz 36 država (sa osmoricom igrača najbrojniji su Srbi i Crnogorci).
A biće ih još više, čak 50 odsto u 2010. To tvrdi Džordž Reveling, direktor "Najkija" za sektor svetska košarka. A kada je biznis u pitanju, najpoznatiji planetarni proizvođač sportske opreme, ne greši...
Ratko Pavlović
[objavljeno: 01.05.2006.]
