Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Mar.2017, 17:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samostalna upotreba antibiotika rizična
Od uvođenja antibiotika u procese lečenja, što je bio revolucionaran momenat u medicini, zdravstvo je prošlo kroz različite periode, pa i kroz onaj u kojem je racionalnost upotrebe ove vrste medikamenata bila najniža. Rezistencija bakterija na najčešće prepisivane antibiotike, prvenstveno peniciline, postala je veoma visoka, novih vrsta lekova praktično i da nema, pa su problemi nastajali u situacijama kada je primena antibiotika neophodna, a nijedan nema željeni terapijski efekat. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Neracionalna upotreba antibiotika najrizičnija je, kažu, kod dece.
Ranije su antibiotici vrlo često prepisivani kod svih infekcija, iako je većina (80 odsto njih) zapravo virusnog porekla. Danas, objašnjavaju lekari, postoje konkretne i precizne laboratorijske analize koje pokazuju da li je infekcija virusna ili bakterijska, pa se primena antibiotika uglavnom odlaže na par dana dok se ne sagleda prava klinička slika pacijenta.
"Kliničko praćenje, odnosno klinička dijagnoza, uz posebno osetljive laboratorijske i biohemijske parametre, kao i mikrobiološke, nama daju mogućnost da sagledamo pravu kliničku sliku i na vreme damo ono što je potrebno, ili pak izbegnemo upotrebu antibiotika kada je to moguće, i u velikom broju slučajeva to zaista i jeste tako", objašnjava načelnica Dečjeg odeljenja u Opštoj bolnici u Vršcu, dr Vida Pavlović.
Samostalna upotreba antibiotika, bez konsultacije sa lekarom, može biti vrlo kontraproduktivna i na štetu deteta, zbog čega se nikako ne preporučuje.
"Postoji neka inercija od ranijih godina i ranijih generacija gde svaku situaciju, a da ne kažem svaku temperaturu, treba pokriti antibioticima. E sad, naravno, naše mesto u koordinacionom sistemu i u našem poslu je da praktično prosvetlimo stanovništvo i objasnimo da to nije baš tako. Ne treba naravno ni zakasniti sa upotrebom antibiotika, oni su svakako neophodni, ali iza svega toga treba da stoji lekar", dodaje dr Pavlović.
Zakonska uredba koja zabranjuje slobodnu prodaju antibiotika u apotekama dosta je pomogla u osvešćivanju naroda u pogledu smanjene i mnogo racionalnije upotrebe antibiotika.
"Uzimamo na recept, ali kupujemo ono što ne ide na recept, a antibiotike ne koristimo, više smo pristalice čajeva i ove druge medicine", kaže jedan od Vrščana.
"Kupujemo lekove i na recept, ali i na svoju ruku, ali antibiotike ne možemo, to mora kod njih da se traži", kaže jedna Vrščanka, a druga se nadovezuje: "Na svoju ruku kupujemo lekove, ali antibiotike ne dobijamo tako. Tražimo i njih nekad, ali bez recepta ne daju".
"Otkad je zakon donet, izdajemo antibiotike isključivo na recept, mada u hitnim slučajevima bez recepta ih dajemo na preporuku lekara iz hitne službe recimo", navodi direktorka Apotekarske ustanove Vršac Željica Cvejanov Mrđa.
"Kada su deca u pitanju, tu ne dajemo nikako bez recepta, samo po preporuci lekara, jer su neki roditelji skloni tome da sami leče decu, a to izbegavamo i nikako ne dajemo antibiotike", dodaje ona.
Ono što je takođe bitno istaći je da, za razliku od drugih medikamenata, svaki recept za antibiotike važi samo tri dana, nakon čega nije moguće preuzeti lek u apoteci, o čemu treba voditi računa ukoliko je primena antibiotika zaista neophodna.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
