Izvor: Sportski Žurnal, 20.Jan.2011, 00:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠVEDSKI STO: Kopenhagenu, ljubavi moja
Piše: Marija Stojanović
E, pa ja mogu da kažem da sam se zaljubila. I to posle dužeg vremena. On je predivan, prelep, za mene savršen, neponovljiv, jedinstven i prosto neodoljiv – Kopenhagen!
O, Bože kakvo je to ludilo, savršenstvo, pa ja sam ostala bez teksta. Mislim da je to jedini grad pored mog Beograda u kom bih mogla da živim. >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << I to odmah sad da se preselim, zauvek. Istina, ne volim Dansku, ne volim Skandinaviju i sve te prokleto hladne i skupe zemlje, ali me je Kopenhagen ostavio bez teksta. Ta kultura, život, standard i ponašanje me raspametilo, a mene stvarno malo toga može da obori s nogu.
Krenula sam vozom iz Malmea, a voz kao avion, ali bukvalno! Prilazi kondukter, a ja mu kao kartu pokažem akreditaciju Svetskog prvenstva, on klimne glavom, nasmeje se i zahvali. E, ljudi, pa bez problema sam otišla iz zemlje u zemlju sa akreditacijom! Prvi put sam se osetila kao čovek, kao deo sveta. Putovala sam nekih dvadesetak minuta do glavnog grada Danske, izašla iz podzemne, gledala sam da li da idem levo ili desno, vidim više svetli desno i pomislim to je centar. Trebalo je samo da pređem na drugu stranu ulice i vidim restoran i ogroman natpis „Hercegovina“. Smorila sam se iskreno, jer iako sam daleko, nisam nešto imala želju da vidim naše ljude, no to i nije bitno.
Krenula sam ulicom ka pešačkoj zoni, stala na semafor i da nije bilo one bandere, verovatno bih pala. Uredno na semaforu stoje automobili i čekaju zeleno svetlo, a pored je specijalna traka, odvojena kao trotoar i oko pedeset ljudi na biciklama čeka isto to! Prizor nestvaran i za Beograđane nepoznat. Nema veze, nastavila sam dalje, ušla u pešačku zonu i sjajan prizor. Deca trče, ljudi šetaju, a zgrade kao iz bajke, arhitektura fantastična, svi sređeni, nasmejani, piju kafe, šetaju, pabovi, butici, fensi lokali i pomislila sam da je ovo nemoguće, tako nešto ne postoji i mora da ima neka fora.
Idem tako dalje i sve je isto, sjajno i savršeno, kao u bajkama Hans Kristijana Anderesna, a onda bacim pogled na cene i naježim se. Pa, ovo je skuplje od Malmea i Švedske, kako može hamburger da košta 7 evra, a pivo 8?! Auuuuuu, ali nema veze, toliko je sve lepo i savršeno da ništa drugo nije važno.
Trajala je ta avantura u Kopenhagenu nekoliko sati, a onda je usledio povratak u Malme... Ali, verujte mi, prvi sledeći slobodan dan na Šampionatu ću ponovo iskoristiti da skoknem do glavnog grada Danske.
I da, ipak, ima nešto što nije trulo u državi Danskoj.
Nastavak na Sportski Žurnal...
