Izvor: Sportski Žurnal, 25.Jan.2011, 02:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ŠVEDSKI STO: „Čovek laser” napada samo strance

Taman sam pomislila da se u Švedskoj dešavaju ubistva jednom u sto godina, te da ovde nama kriminala, pljački i serijskih ubica kad sam čula stravičnu priču. I to sasvim slučajno od jednog prijatelja koji živi u Malmeu.
Naravno, ne bih ni čula to da nisam sama, što bi naš narod rekao „čačkala mečku“ i pitala.
Prvo mi je odgovorio da >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << ima toga, ali retko, a onda zastao, pa malo glasnijim tonom rekao: „Eeeee, čekaj, kad razmislim ti si baš imala sreću“. Na trenutak me zbunio, pomislila sam o čemu pa on priča i šta mu odjednom pade napamet. A, onda je usledila paklena priča.  Uopšte mi nije bilo svejedno dok sam ga slušala.
Pa da je i sa vama podelim. Poslednjih nekoliko meseci u Malmeu se pojavio izvesni „laser čovek“, a mnogi su ga nazivali i duh. Reč je serijskom ubici, čoveku koji je mesecima ubijao strance na ulici! Tačnije, meta su mu bili doseljenici. Do pre mesec dana je ubio sedamnaestoro ljudi i ranio petnaestoro. Policija je tragala za njim, patrolirala svaku noć ulicama, zaustavljala ljude, legitimisala, kamere su postavljene po čitavom gradu, čak su i helihopteri bili angažovani, ali ništa.
Nadimak „duh“ je dobio od građana Malmea, jer niko nikad nije video lice tog čoveka, vešto se krio, nije ostavljao nikakve dokaze, a ni tragove. Svaku čauru je uredno pokupio za sobom, a po svemu sudeći žrtve je napadao na njemu dobro poznatim mestima. I to noću. Nije mu bilo bitno da li će pucati na ulici ili u prolazu, jednu devojku je čak ranio kroz prozor njene kuće. A, baš svaki stradali je bio stranac, turista ili doseljenik.
Nadimak „čovek laser“ mu je dala policija, jer mesecima nije znala kako da ga zavede u dosije, a sve na osnovu izjava ranjenih da su neposredno pred pucnjavu videli crni laser. Navodno je kopirao nekog rasistu, koji je devedesetih na isti način ubijao ljude.
Kad mi je Vuk ispričao ovo, prvo što sam pomislila, a posle nekoliko trenutaka i pitala: „A, gde sam ja u celoj priči imala sreću, kao što kažeš“. Dobila sam odgovor da su ga uhapsili pre mesec dana i da je u zatvoru. Naravno da se na tome nije završila priča, jer sam morala da dodam:„ Da li su baš sigurni da imaju pravog, da je to baš taj ubica“. Vuk je potvrdio, jer imaju dokaze, pronašli su čaure u njegovoj kući, valjda ih je skupljao kao trofeje.
E, posle toga mi je stvarno malo laknulo, mada sam se na povratku u hostel nekoliko puta okrenula preko ramena i išla prilično brzim korakom. Za svaki slučaj.

Nastavak na Sportski Žurnal...