Izvor: Kurir, 12.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SVE JE ISTO, SAMO RAJKA VIŠE NEMA
Veterani Partizana i Crvene zvezde okupili se prvi put od smrti legendarnog fudbalera crveno-belih Rajka Mitića
Odlazak Rajka Mitića u fudbalsku legendu ostavio je žal u Udruženju fudbalskih veterana „Rajko Mitić i Stjepan Bobek“. Punih 15 godina bivši igrači beogradskih klubova svakog četvrtka od 11 do 13 časova okupljaju se u restoranu „Trandafilović“ na Vračaru, a juče je stolica na kojoj je sedeo nekadašnji napadač Crvene zvezde ostala upražnjena. Na skupu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << zbog bolesti, nije bio ni centarfor Partizana čije ime nosi udruženje, dok su ostali članovi uživali u prijatnom razgovoru. Veterani ističu da ih je smrt Rajka Mitića mnogo pogodila i da je za njih sasvim razumljivo da stadion Crvene zvezde ponese ime ovog fudbalera.
- Rajko Mitić je bio legenda, ne samo Crvene zvezde, i zaslužio je da stadion ponese njegovo ime. U klubu razmišljaju o ovom predlogu, ali čuo sam da je jedan od predloga da se omladinska škola nazove po njemu. Mislim da to nije u redu. Ili stadion, ili nikako drugačije, jer bi sve drugo bila devalvacija njegovog imena i dela - kaže predsednik Udruženja Miodrag - Mališa Petrović.
Nekadašnji golman Crvene zvezde ističe da se s Rajkom Mitićem družio preko 60 godina, i pre nego što su obojica stigli u Crvenu zvezdu.
- Iz prve generacije Crvene zvezde iz 1945. godine jedino sam ja još među živima, a doskora je sa mnom bio i Rajko Mitić. Obojici su nam očevi bili železničari, pa se poznajemo još iz vremena kada nismo igrali za crveno-bele, i za njega me vezuju sjajne uspomene. U našem udruženju pored nas iz Crvene zvezde i Partizana ima mnogo nekadašnjih igrača iz gotovo svih beogradskih klubova, kao i onih iz Čačka, Šapca, Novog Sada... Ovde svi zajedno pričamo, bez obzira na to što smo na terenu bili veliki rivali, a danas se događa da veliki broj fudbalera jednog tima ne priča među sobom, što je za nas nezamislivo. Mi smo igrali iz ljubavi prema klubu, dok se sada sve vrti oko novca. Primera radi, kada smo osvajali trofeje, kao premiju smo dobijali knjigu „Kako se kalio čelik“ ili radio-prijemnik, a o parama niko nije razmišljao - kaže Petrović.
U prijatnom ambijentu restorana „Trandafilović“, jedan po jedan laganim hodom, dolaze članovi Udruženja. Neko uz pomoć štapa, dok je nekima potrebna pomoć da bi uopšte ušli u salu. Najstariji među njima je nekadašnji sudija Dragiša Anđelić, koji ima pune 92 godine. Ipak, u razgovorima nema velikih i malih, starih i mladih, svi su ravnopravni, a centralna tema svih razgovora je, naravno, fudbal.
- Rajkov odlazak nam je teško pao, ali to je sudbina nas veterana. Svi ćemo otići, neko ranije, neko kasnije. Mi možemo da se družimo i to činimo svakog četvrtka u „Trandafiloviću“. Evociramo uspomene, pričamo o zajedničkim danima. Sećam se da smo jednom u derbiju bili bolji od Zvezde, a naši navijači su na ramenima od stadiona do Terazija nosili tadašnjeg vođu Valjevca, koji je sve vreme pevao „Bobek dribla volove, Valok daje golove“. Prišao sam mu tom prilikom i skrenuo mu pažnju da takvo skandiranje nije u redu, i više ga nikad nisam čuo da je pevao tako nešto. To najbolje pokazuje kakav smo odnos imali sa igračima Zvezde - kaže Marko Valok, koji je u Partizanu odigrao 470 utakmica i postigao 411 golova.[ antrfile ]
PODRŠKA IZ INOSTRANSTVA
Veterani se okupljaju svakog četvrtka, bez izuzetka, a ponekad im u goste dođe neko od funkcionera klubova ili Saveza.
- Uvek nas je tu između 30 i 50 članova. U manjem broju dođemo jedino kada je vreme godišnjih odmora, pa članovi nisu u Beogradu. Ponekad nas posete funkcioneri Saveza ili beogradskih klubova, a veliko oduševljenje nastaje kad dođe neko od naših vršnjaka koji živi u inostranstvu - ističe Valok.
Mlađi da nastave
Članovi Udruženja veruju da će tradiciju okupljanja nastaviti i njihovi naslednici.
- Svima onima kojima smo ustupili dresove klubova treba da predamo i mesta u Udruženju. Na njima ostaje da nastave našu tradiciju, a mi možemo da im pomognemo koliko možemo. Sasvim je prirodno da nastave tamo gde smo mi stali i okrenu se međusobnom druženju - kaže Valok.
