Izvor: Kurir, 03.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SULTANI SAMBE
Istanbul slavi fudbalere Fenerbahčea i njihov istorijski trijumf nad Čelsijem u prvoj utakmici četvrtfinala Lige šampiona
Carski grad odavno ne pamti noć poput pretprošle, kad je najbolji tim Turske Fenerbahče ostvario istorijsku pobedu nad favorizovanim Čelsijem u prvom meču četvrtfinala Lige šampiona. Iako su se našli među najboljih osam ekipa u Evropi, malo ko je verovao da je ekipa iz azijskog dela Istanbula sposobna da napravi još jedan podvig.
Ipak, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << ono što su pokazali momci legendarnog trenera Zika graniči se s najvećim poduhvatima u novijoj istoriji modernog fudbala. Uprkos golu zaostatka posle prvih 45 minuta, žuto-plavi, predvođeni brazilskom kolonijom fudbalera, uspeli su da se vrate iz mrtvih i savladaju velikog favorita.
Junak utakmice bio je Dejvid, koji je autogolom najpre doneo prednost gostima, da bi u finišu spektakularnim udarcem sa oko 30 metara postigao treći uzastopni pogodak na poslednja dva evropska Fenerova meča.
Jedini Srbin na terenu bio je Mateja Kežman, koji je dobrim igrama u prvenstvu naterao Zika da mu ukaže šansu pre nego najboljem strelcu ekipe Semihu. Nažalost, taktika s jednim špicem učinila je da Kežman bude žrtva igre domaćih, pa se za sedamdesetak minuta provedenih na terenu gotovo nije ni video pored Karvalja i Terija.
Na istanbulskim trafikama juče nisu mogle da se kupe novine koje na naslovnoj strani nisu imale vest o pobedi Fenera. Među morem štampanih medija dominiraju euforični naslovi poput ‘’Sultani sambe’’, ‘’Sledeći je Liverpul’’, ‘’Idemo u Moskvu’’... Sportski novinari slažu se da je Fenerbahče imao dosta sreće kad je uz prilično rastrzanu igru uspeo da izbegne poraz, dok se pobeda doživljava kao dar s neba.
Posebna priča je atmosfera na samom stadionu „Šukru Sarakoglu“, koja je bila daleko od one kakva vam se čini kad posmatrate mečeve turskih ekipa putem televizijskog prenosa. Dva sata pre početka meča bilo je gotovo nemoguće prići stadionu. Hiljade ljudi koji, za razliku od većine, nisu ušli na stadion nekoliko časova ranije tiskalo se u mimohodu s automobilima, a zaglušujuću buku pojačavali su zvuci bubnjeva i zurli, koji su bacali u trans kako decu, tako i one najstarije navijače Fenera.
U višemilionskom Istanbulu u sredu se činilo kao da niko ne navija za drugi klub osim za Fenerbahče. Takav utisak se naročito mogao steći nakon utakmice, a koliko su Turci fanatični u bodrenju voljenog tima, verovatno najbolje svedoči podatak da igrači nisu mogli da napuste stadion skoro tri sata po završetku meča. Prethodno su, naravno, morali da sačekaju da se navijači raziđu.[ antrfile ]
I ZEKA U LOŽI
Karte za utakmicu Fenerbahče - Čelsi u sredu nije bilo moguće naći, a cene u regularnoj prodaji kretale su se i do 250 evra. Na samom stadionu bilo je i dosta srpskih navijača, predvođenih Kežmanovim ocem i bratom, kao i nekolicinom prijatelja.
Posebnu pažnju vašeg izveštača privuklo je dobro poznato lice Žarka Zečevića. Bivši gensek Partizana u Turskoj boravi poslovno, ali ga to nije sprečilo da iz lože posmatra utakmicu i da podršku srpskom napadaču.
