Izvor: Sportal.rs, 08.Jan.2015, 19:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SPORTAL.RS na Australijen Open turneji: Brizbejn kao Vimbldon
Od specijalnog izveštača Sportala sa Australijen Open turneje - Brizbejn, najveća viševekovna naseobina Abordžina na teritoriji Australije pre nego što su evropski kažnjenici uspostavili svoju koloniju 1824. godine i nazvali ga po reci koja je dobila ime po prvom guverneru države Novi Južni Vels, već dugi niz godina jedan je od vodećih sportskih centara Australije.
Sedište nedavno održanog samita dvadeset vodećih zemalja sveta G20, ovaj šarmantan grad od nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportal.rs << više od 2.2 miliona stanovnika, tokom tekućeg australijskog leta će ugostiti brojne vodeće svetske sportske događaje – FIFA Azijski kup u fudbalu, izuzetno popularne kriket mečeve protiv Engleske i ostalih tradicionalnih afričkih, karipskih i azijskih rivala, kao i susrete regularne lige u Australijskom fudbalu - nešto više atletičnoj verziji ragbija koji se igra na okruglom terenu i koristi drugačiji oblik i poziciju „golova“.
Naravno, oči svih prekookeanskih poklonika sporta sa žutom lopticom – često umorne od velike vremenske razlike koja je u ovom periodu godine najviše izražena (čak 9 sati u odnosu na centralnoevropsko vreme, na primer) – već tradicionalno će pratiti prvi takmičarski turnir Austrelijen Open turneje – Brizbejn Internešenel, na kome su od naših igrača ove godine nastupali Jelena Janković (singl), Jovana Jakšić (kvalifikacije singl), Viktor Troicki (kvalifikacije singl) – a svoj najavljeni pohod na sam svetski vrh u 2015. sa dve važne pobede uspešno je započela Ana Ivanović - drugi nosilac ženskog dela turnira.
Grad-feniks savremenog doba, surovo pogođen katastrofalnim poplavama 2011. godine – možda čak i težim nego onim koje su viđene u našim predelima tokom prošle godine – istinski je vaskrsao u pravo remek-delo najmodernijih urbanističkih vizija, prožetih primenjenom umetnošću i radošću za životom – karakterističnom za državu Kvinslend. Grad koji je poznat po tome da je najsunčaniji od svih velikih australijskih metropola (čak 7 sati čistog neba u proseku dnevno) tog kobnog leta doživeo je obesnu klimatsku ćud „El Ninjo“ efekta globalnih klimatskih promena, čije su tropske kiše i bujice preplavile kompletnu obalu reke Brizbejn koja vijuga kroz njegov poslovni i administrativni centar, takođe kompletno poplavljen. Poređenja radi, to bi bilo isto kao da su se scene iz Obrenovca i okoline odigrale na potezu između Kalemegdana, Savezne skupštine, Železničke stanice, Trga Slavija i Brankovog mosta. Skoro nezamislivo...
Ali, na poslu marljivi – a u slobodno vreme legendarno opušteni stanovnici najistočnije australijske države – prionuli su na posao da bi vratili stari sjaj svojoj skoro uništenoj prestonici – uz pomoć svojih sunarodnika iz ostalih krajeva Australije i šire. Danas imaju razloga da budu ponosni na sve što su ostvarili od 2011., jer je Brizbejn sigurno jedan od najlepših i najgostoljubivijih gradova južne hemisfere.
Brizbejn voli da istankne svoju posebnost na svakom koraku, prijatnu za svoje stanovnike, a nadasve zanimljivu za drage i brojne posetioce... Da li ste možda čuli pre da se jedan od glavnih mostova u gradu zove po imenu popularne rok-grupe („Go-Between“ most ), ili da je glavni sportski stadion države nazvane po engleskom monarhu (sa čak 60,000 sedećih mesta) od 1914. do pre neku godinu nosio ime Džona Danmora Lenga, najvećeg zagovornika republikanskog uređenja Australije i njene potpune nezavisnosti od britanske krune, okosnice njenog ustavnog poretka od samog nastanka? U tom smislu, možda i neće čuditi to što je centralni stadion Kvinslend Tenis Centra nazvan po još uvek veoma aktivnom teniskom velikanu mlađe generacije australijskih teniskih asova iz perioda dominacije ove zemlje svetskom scenom – Pat Rafter Arena...
Kakav je i dalje majstor ovog sporta u kome je osvojio dva Grend Slema i dva puta bio finalista Vimbldona, omiljeni „Skanki“ dokazao je nedavno kao član nove putujuće atrakcije svetskog tenisa – IPTL lige.
Organizovani tenis u državi Kvinslend igra se od 1888. godine, a tokom njegove bogate istorije asovi poput Roda Lejvera, Roja Emersona, Kena Flečera, Vendi Turnbul i ostalih su dali svoj nemerljivi doprinos u kreiranju epiteta „najuspešnijeg teniskog centra sveta“. Ponosni na takvu trijumfalnu tradiciju i kao česti domaćini velikih svetskih turnira i Dejvis Kup mečeva, domaćini Brizbejn Internešenela svesni su koliko rezultati ostvareni na ovom turniru mogu da utiču na ostatak sezone najboljih profesionalnih tenisera – kao i onih koji ovde „uzimaju zalet“ za buduće uspešne karijere. Naravno, toga su još više svesni i sami učesnici čiji kalendar nastupa ove sezone je opet pomeren i promenjen i koji često prikažu neočekivanu bojazan kroz sindrom „prvog meča“ i porazima razočaraju svoje poklonike. Dug je spisak onih favorita koji su se „sapleli“ u Brizbejnu i ove godine (prošlogodišnji osvajač „Rasti“ Hjuit, Simon, Kveri, Beneto – a kod žena Azarenka, Janković, Stosur, Lisicki, Petković...), što dalji tok turnira čini još interesantnijim. Naravno, čast „velikih“ još uvek veoma uspešno brane Federer, Raonić, Nišikori, Dimitrov kao i Šarapova i Ivanović u WTA konkurenciji, ali su se i oni suočavali sa veoma teškim i izazovnim situacijama u svojim dosadašnjim mečevima, u kojima često samo iskustvo i prikaz samopouzdanja na terenu može da donese ključnu prevagu u „psihološkom boju“ koji se paralelno odvija sa tehničkim, kondicionim i strateškim segmentima meča. Kao što je jednom Ivan Lendl sarkastično – ali istinito – rekao da su najvažniji poeni u meču „prvi i poslednji“, čini nam se da se teniski ekvilibrijum u glavama igrača redovno traži upravo u ovom rezultatskom dijapazonu: „Sta sam uradio-la na kraju prethodnog meča, kako ću odigrati početak sledećeg...?“
U tom smislu, premijerni turnir sezone u „Novom svetskom gradu Australije“ često ostaje u sećanju svih igrača tokom preostalih punih 11 meseci takmičenja, i pruža im važne smernice i motive za željenu tenisku budućnost.
Jedan od najkompaktnijih timova u tenisu današnjice, „svesrpski“ tim Ane Ivanović, veoma dobro je prepoznao ciljeve koje njeno učešće u Brizbejnu postavlja pred njen zasluženi i teško izboreni povratak u među vodeće tri igračice sveta. Svojevremeno osvajač Šampionata Australije za uzrast do 14 godina iz Milton Tenis Centra (prethodnog doma ovog turnira) i velika nada „zemlje kengura“ iz generacije Hjuita, Raftera, Filipusisa, Igla – „naš“ australijanac Dejan Petrović veoma umešno koristi svoje bogato profesionalno iskustvo i poznavanje australijskog teniskog sistema i podneblja da bi Ani i svojim kolegama, kondicionom treneru Zlatku Novkoviću i fizioterapeutu Dušanu Mitroviću, boravak i rad u Australiji učinio najboljim mogućim.
Veliki skok do petog mesta na kraju prethodne sezone predstavlja samo prvi korak za Anu i njene ambiciozne „saborce“, potpuno posvećene zacrtanom planu za ovu godinu koji prvenstveno podrazumeva dobru pripremu i nastupe na najvećim takmičenjima turneje. Anino dragoceno iskustvo, zrelost u igri i van terena, razvoj strateškog pristupa različitim mečevima, nova dimenzija borbenosti i tehnicki i kondicioni napredak preduslovi su da njeno šampionsko držanje na terenu donese projektovane i željene rezultate, faktori koje Petrović, Novković i Mitrović pažljivo obrađuju i definišu iz nedelje u nedelju.
Koliko god zabavno njenoj publici i posetiocima turnira izgledalo sjajno druženje i prijatna atmosfera unutar „tima Ana“ van terena (kao što je, između ostalog, bila i poseta našoj crkvi Sveti Nikola na Božićni Dan u Brizbejnu), jednako toliko impresionira i visok kvalitet i tempo treninga na terenu i u teretani redovno „oplemenjen“ Aninim velikim osmehom, bez koga ni jedan uspeh nema njen karakterističan predznak.
Svima u svetu tenisa je dobro poznat šampionski put Ane Ivanović. Ono što je njoj u još jačem sećanju je sve što je usledilo od sezona 2009. do 2014. – a mnogima bi se činilo kao tren... Velike asove u tenisu čine redovne pobede, trofeji na Grend Slemovima, šampionsko držanje i uvek pravi potez ili gest u prelomnim momentima, a popularnost, razna zvanja, ma koliko uticajna i obavezujuća, naslovne strane i materijalna dobit su tek izvedena pojava iz teniskog uspeha. To dobro znaju svi veliki asovi belog sporta od kraja 19. veka do danas, i Anin pogled u tu perspektivu, njen novi šampionski put, veoma je jasan i smeran.
I zašto je onda turnir u Brizbejnu, osim po čestoj kiši koja je pratila odigravanje mečeva kvalifikacija i prvih kola, nalik velikom Vimbldonu? Možda baš zato što svojom jedinstvenom ulogom i mestom u sezonskom kalendaru teniskih takmičenja potvrđuje staru sportsku maksimu, da se opevani šampioni najvećih takmičenja stvaraju na onim manjim. Po bogatom istorijatu i značaju koji Australija, država Kvinzlend i Brizbejn imaju u konstelaciji svetskog tenisa, Vimbldon i Brizbejn Internešenel su različita naličja istog sjajnog novčića, koji u ovo doba svake godine biva bačen za izbor „servisa ili strane“ na prvom meču još jedne uzbudljive teniske sezone...
(Tekst i foto: Vuk Brajović)
