Izvor: Sportski Žurnal, 31.Jul.2011, 01:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ŠANGAJKE: Luda vožnja sa Kinezima

Piše: Vladimir Todorović
Poraz u finalu od Italijana. Ostao sam malo da pomognem dragom kolegi Stevoviću. Ispalio sam rafal fotografija, od toga će verovatno dve da valjaju.
– Mali, idi bre u hotel. Ne trebaš mi više. Valjda ćeš da uhvatiš neki taksi – nasmeja se Deki i ode da juri izajve.
Muka je tek počinjala. Metro ne radi, autobusi ne idu posle deset uveče. Došao sam ispred pres centra. Taksija ni u najavi. Ispred samo neki >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Kinez. U majici bez rukava, popularnoj „siledžijki“.
– Jel govorite engleski? – upitah ga.
– Malo.
– Jel možete da mi pozovete neki taksi?
– Naravno – reče sa osmehom.

U tom trenutku staje džip. Kinez mu prilazi i razgovara sa dvojicom, koja su u kolima.
– Dokle ideš? – upita me moj „drug“.
– Hua Ting hotel.
– Oooo – reče oduševljeno – Možeš sa nama. To nam je usput.
Ušao sam u kola. Kako sam zatvorio vrata, tako je ovaj za volanom krenuo. Zaškripale su gume, potpisao ga je svetski. Vrlo brzo ga je poterao na 120 kilometara na čas..
– Odakle si? – upita me suvozač.
– Iz Srbije.
– A, Serbijaaa – reče kao da mu to nešto znači.

Natavila su njih trojica da ćaskaju nešto na kineskom i smeju se. Vozač je bio posebno duhovit. Nešto kaže ovoj dvojici, pa onda svi prasnu u smeh. Kazaljka za brzinu pokazuje 160. Već sam počeo da se znojim. Vozi ko lud, a ništa ne gleda. Možda može i vezanih očiju da ga pretera.
Da stvar bude još gora, u jednom trenutku Kinez sa kojim sam bio ispred pres centra izvadi hrpu juana i dade ih suvozaču. Ovaj ih prebroja i stavi u džep. Čime li se ovi bave.
– Ovde ja živim – reče moj drug.
– Mogu i ja ovde da izađem – prepoznao sam oblast – Hotel mi je tu na pola sata. Mogu da prošetam.
– Neka, neka odvešće te do hotela – reče Kinez, pozdravi drugove i nestade.
Vozač je nastavio ludački da gazi. Uspeo je u jednom trenutku da projuri kroz crveno. Na zadnjem sedištu sam kočio nogama. Na sreću, u blizini se nazirao hotel. Zaustavili su se ispred samog ulaza. Bled ko krpa izašao sam iz kola.
– Hvala – rekao sam.
– Nema na čemu. Serbijaaaa – proderao se dok je vozač već davao gas – Vidimo se.
Nestali su u vidu magle. Laknulo mi je. Samo kada sam stigao u jednom komadu.

Nastavak na Sportski Žurnal...