Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Apr.2016, 14:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rui Zink predstavio svoj roman "Ugrađivanje straha"
U izdavačkoj kući "Klio" juče su autor romana "Ugrađivanje straha" portugalski pisac Rui Zink (1961) i njegov srpski izdavač Zoran Hamović predstavili beogradskim novinarima ovo delo na početku gostovanja autora u Srbiji.
Inače, roman "Božji dar" istog pisca koji mu je 2011. doneo prestižnu nagradu Portugalskog PEN-a bio je iste godine objavljen u Srbiji u prevodu Tanje Tabruk.
"Ugrađivanje straha" prvobitno štampano u Portugalji 2012. prevela je na srpski >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Hristina Vasić Tomše.
"Klio" je za štampanje romana koji je do sada preveden na niz jezika, obezbedio pomoć Institua Kamoeš i Generalne direkcije arhive i biblioteke pri Sekretarijatu za kulturu Portugalije.
Domaćin, Hamović je predstavio gosta kao profesora književnosti na lisabonskom univerzitetu, pisca eseja, pripovetki, pozorišnih komada, knjiga za decu i romana sa veliikim dijapazonom tema koji se bavi u literarnim delima jer je pristalica da se kroz književnost govori o onome što nas uznemirava, kao što je strah.
"Ugrađivanje straha", primetio je Hamović, polazi od SF premise da je načinjen uređaj koji svi građani, neimenovane zemlje, moraju da dozvole da im se ugradi u dom u kome žive.
Tako počinje roman da dvojica zvaničnih lica dolaze na vrata stana samohrane majke i zahtevaju da ih pusti da ugrade ovaj aparat a ona pre toga skrivca sina u kupatilo i naređuje mu da bude miran i da ni po koju cenu ne izlazi dok ga ona ne pozove.
Knjiga je sačinjena od veoma jednostavnog dijaloga između domaćice i njena dva posetioca radnja se u celini odvija u jednoj sobi i idealna je osnova da se preradi u dramski komad, kazao je Hamović.
On je otkrio da je "Ugrađivanje straha" do sada imalo naviše uspeha u Rumuniji koju je pisac posetio u nekoliko navrata.
Zink je priznao da ga je popularnost koju je stekao u Rumuniji iznenadila jer knjigu je pre svega pisac za portugalske čitaoce, ali se pokazalo da su se Rumuni mnogo više identifi8kovali sa likovima priče.
Prema rečima Zinka ljudi su verovatno prvo ispuštali krike da bi oterali životinje jer su ih se bojali i tako je strah ušao u život homo sapiensa.
Važne priče, nastavio je pisac, liče na mit o Tezeju pred kojim stoje dve opasnosti da nađe put kroz lavirint i ubije Minotaura i to mu je pošlo za rukom samo zato što se princeza Arijadna zaljubila u njega i dala mu nit pomoću koje je našao put do zveri i put iz lavirinta".
"Ta nit je plod ljubavi, pozitivnog osećanja koja se tokom vremena pretvorila u svoju suprotnost - mržnju koja je samo drugo ime za strah", konstatovao je Zink i objasnio da je njegov roman "katalog svih vrsta tih negativnih niti-strahova za razliku od onih vremena kada se društvo baziralo na ljubavi i nadi koji su zamenjeni raznim oblicima straha".
"Mi postajemo deca koja se igraju raznim igračkama ( gedžetima) koje su pametnije od nas", rezimirao je Zink stanje u savremenom, tehnološki razvijenom društvu.
Na pitanje Tanjuga zašto je odabrao tako neočekivani kraj s obzirom na tok razgovora između izvršioca naređenja o ugradnji uređaja za strah i njihove žrtve, Zink je kazao da je odgovor višeslojan.
Polazeći od tvrdnje da je "kraj veoma važan za svaki roman", on je kazao da ga "nervira leš kraj koji se da naslutiti".
"Roman ima preokret na kraju i on je odgovor koji likovu zaslužuju", kazao je pisac iznoseći stav da je vešt narator i navodi čitaoce da ga prate optužujući ga da koristi klišee što on ne krije da radi da bi utoliko iznenađenje na kraju bilo snažnije.
Zink priznaje da je odabrao da žrtva ugrađivača straha bude žena jer je ostalo uverenje u svim kulturama da je ona slabiji pol dok su muškarcu onaj jači.
"Volim da se poigram klišeima da bih zatim pokazao da nikoga (pa ni slabu ženu) ne treba gurati do krajnjih granica, jer se uvek završava loše.
Na pitanje kako zamišlja svog prosečnog čitaoca, Zink je bez ustručavanja kazao da ni u kom slučaju to nije glupa osoba, jer literatura je po definiciji enigma i mora da nosi u sebi neizvesnost jer ako sa mogu da komuniciraju svi, onda to nije više umetnost, iako pisac, pre svega, piše da bi bio čitan.
Za Zinka je veoma delikatno pitanje prevođenja jer uveren je da se uvek nešto izgubi prilikom tog procesa u odnosi na original. On smatra da je, uprkos činjenici, da ne zna srpski, ovaj prevod dobar jer se prevodilac stalno konsultovao sa njime.
Na pitanje koji mu je omiljen pisac Zink je odgovorio: Italo Kalvino i dodao da bi spisak bio poduži.
Tokom boravka u Srbiji, Zink će posetiti Loznicu i Vukovu kuću, zatim će gostovati na beogradskom Filološkom fakultetu o i Filološkoj gimnaziji, a poslednjeg dana, u sredu, održaće književno veče u beogradskom Domu omladine.
U razgovoru će, pored autora i izdavača učestvovati psiholog Žarko Trebješanin , prevodilac Hristina Vasić Tomše i pisac i prevodilac Dejan Tiago Stanković.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
