Izvor: Blic, 27.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ronaldinjo je zakon!
Ronaldinjo je zakon!
Posle utakmice sa Borcem, Crvena zvezda ima nekoliko povređenih fudbalera, neki su odsutni zbog reprezentativnih obaveza i ako treneru Zengi zatreba ljudstva na treninzima, slobodno može da se obrati kolegi iz ženskog odbojkaškog kluba Zoranu Terziću. Zašto? Zato što odbojkašice Zvezde odlično igraju fudbal i uživaju u tom sportu, ali na svojim treninzima.
- Ja glumim golmana - kroz smeh kaže 17-godišnja Ivana Nešović, korektor crveno-belih. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - U našoj ekipi ubedljivo najbolji fudbaler je Marina Skali Vujević. Šta ona sve može?! Dribla, probacuje kroz noge, pravi kombinacije sa zidom, trese mreže... Fudbal nam je baš zanimljiv, jedva čekamo takav trening, podelimo se u dve ekipe, proradi nam adrenalin i zabava može da počne. Ronaldinjo je zakon, i samo zbog njega gledam Barsu. Uvek je nasmejan, sve radi sa lakoćom, pleni pozitivnom energijom i, kada mu je teško, to se ne vidi. Otkud onda u odbojci?
- Kada sam bila mala, imala sam razne zanimacije, ali mama Gordana me je u svemu tome podržavala. Išla sam na tenis, ples, moderan balet, skijanje... Odbojku sam počela da igram ispred zgrade sa decom i u trećem razredu otišla sa drugaricom na prvi trening. Međutim, ona se plašila lopte, trener je mislio da sam i ja takva, ali nisam se predala. Posle šest meseci sam ponovo pokušala i tada je moj prvi trener postao Mladen Grbić. Ubrzo sam došla na 'Marakanu', tu mi je prvi trener bio Branko Gajić, a zatim Mira Musulin. I evo me sada već treću sezonu u prvom timu. U onim 'zanimacijama' nema košarke?
- Moj otac Radomir se bavio tim sportom. Obično deca nasleđuju sklonosti svojih roditelje, ali ja nemam tu crtu, ne volim kontakt na terenu. Ne bih izdržala udarce i provokacije, koje trpe moje drugarice košarkašice. Ima ih nekoliko u mom odeljenju (treći razred Sportske gimnazije) i pričaju mi kako ih, dok sudija ne gleda, protivnice udaraju... Visoka sam 190 centimetara, ali ne umem da zakucam.
Odbojkašice su mirnije?
- Imam mnogo drugarica i u ostalim klubovima, naravno i u Poštaru i u Jedinstvu, a znamo se i iz reprezentacije. Super se družimo i na terenu, ali dok ne počne utakmica. Tada se ponašamo kao i ostali profesionalci, nema milosti, ali ne gledamo se popreko. Kada se završi meč, ponovo se družimo i ja se nadam da će naše prijateljstvo zauvek trajati. Preko dana smo u trenerkama, ali kada izlazimo elegantne smo kao i ostale devojke. Čim stigne stipendija, sve smo u gradu i kupujemo krpice. Kako provodite slobodno vreme?
- Crtam profile i prirodu, to sam nasledila od mame. Mnogo i čitam, a Marta Drpa (takođe odbojkašica Zvezde) me zatrpava knjigama, poslednju mi je kupila 'Devojku sa bisernom minđušom' i ona me oduševila. Idemo često i u bioskop, a omiljeni film mi je 'Život je lep', to je tako dirljiva priča i uvek me pogodi. Omiljeni žanr mi je horor, ali niko neće sa mnom da ih gleda! Pored reke je najlepše i tamo ja punim baterije, još ako slušamo Sergeja Ćetkovića i Željka Joksimovića... Jedva čekam lepo vreme da možemo na Adu biciklima. Marta i ja smo se već dogovorile, a i ostale devojke će sa nama. Znam, biće zanimljivo videti odbojkašice Zvezde kako u grupi voze ka Adi. Leti se igra i bič volej, ali ja sam samo posmatrač - dodala je Ivana. T. Dragojević
