Izvor: Blic, 30.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rođen sam za pobede
Rođen sam za pobede
Kakav smeč Vladimira Grbića! U 2000. godini osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Sidneju, postao zvanično najbolji odbojkaš Evrope i najpopularniji sportista u Jugoslaviji u istraživanju koje je ekskluzivno za 'Blic' i 'Blic njuz' obavila Agencija za javno mnjenje 'Medium'.
- Kada sam pre 15 godina počeo ozbiljno da treniram, nisam ni pomišljao da ću kraj milenijuma dočekati sa ovoliko trofeja. Pre bih to nazvao utopijom nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << realnim željama. Međutim, ove godine osvojio sam prvo Kup CEV i italijanski 'skudeto', titulu koja mi je bila izuzetno draga. Usledila je Olimpijada, i sreći nije bilo kraja kada sam se popeo na pobedničko postolje. Ne možete zamisliti, jer to samo ja osećam. Čekao sam 12 godina podizanje jugoslovenske zastave na najviši jarbol. Posle toga, u Luksemburgu sam izabran za najboljeg evropskog odbojkaša 2000. Realno, to sam i očekivao po rezultatima, ali nisam verovao u žiri kada sam ušao u 'kvartet veličanstvenih'. Prvi Nikola Grbić, Braći, Đani, pa ja. Nagrade vas nisu zaobišle ni kada su izbori sportista u pitanju?
- Drugi put sam najbolji sportista u izboru JOK-a. Međutim, kada je u pitanju izbor sportiste veka, teško je prelomiti, jer svako vreme nosi svoje breme. Teško je biti sudija i odlučiti ko je najbolji među velikanima. Da sam ja predsednik žirija, izabrao bih Aleksandra Šoštara i moju veliku sportsku prijateljicu Jasnu Šekarić, koja je godinama blistala na velikim takmičenjima, a na Olimpijadi u Sidneju je srebrom stavila krunu na sve velike uspehe. Kada je u pitanju reprezentacija, već ste više puta želeli da kažete zbogom.
- Teško je reći zbogom drugovima iz reprezentacije koji su sa mnom od 1995, ali ne verujem da ću se ovako oprostiti od plavog dresa. Očekuju nas EP i Svetska liga, za koju mislim da je vreme da zaigramo u finalu i da popravimo plasman, kada smo bili četvrti. Što se tiče Evropskog prvenstva, teško je još o tome pričati, ali posle dve bronze i srebra, mogla bi kao kruna ove generacije da dođe i zlatna medalja.
Najbolji igrači sa kojima ste igrali?
- Na pozicijama srednjih blokera Andrija Gerić i Hernandez, primači Goran Vujević i Vladimir Grbić, korektor Ivan Miljković i libero Vasa Mijić, koji je, moram priznati, pravo suvo zlato. Prošla su tri meseca od Sidneja?
- Moram da priznam, Italijani su takvi sportisti, tek kada ih poniziš i oboriš na kolena, onda te cene i priznaju. Od osvajanja olimpijskog zlata zaista smo prisutni u italijanskim medijima. Znaju 'azuri' da cene najbolje. I u Jugoslaviji umeju ljudi da cene, ali oni su zasuti velikim životnim problemima. Najsrećniji i najtužniji trenutak u vašoj bogatoj karijeri?
- Pošto sam rođeni pobednik i ne volim da gubim, teško mi je pala 1996. godina i finale italijanskog prvenstva, kada sam sa Alpiturom izgubio od Sislija. Loše sam se osećao i dve godine kasnije, kada nismo uzeli zlato na SP u Japanu i kada nisam proglašen za igrača šampionata. Najsrećniji sam bio kada smo se ove godine popeli na olimpijsko postolje sa zlatnom medaljom - ističe Vladimir Grbić. G.Grče Na finale pod injekcijama
Moj ceo život je posvećen odbojci. Jedem, pijem, spavam i bavim se odbojkom. Mojim venama teče odbojkaška krv. Imao sam povrede kolena, leđa i mnoge druge povrede. Dobijao sam injekcije pred meč, igrao finale sa temperaturom 39. Sve je to jače od mene i ja zaista kada izađem na taj 81kvadratni metar sve zaboravim, u mislima je samo matirati protivnika preko mreže. Ostaje mi samo žal što nisam osvojio neku klupsku titulu u Evropi sa mojim bratom Nikolom, kapitenom naše reprezentacije.
