Izvor: Politika, 23.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reprezentativci moraju da pokažu narodu da ga poštuju
Povratak u srpski fudbal Dragoslav Stepanović je obeležio na čudesan način. Preuzeo je Čukarički Stankom posle drugog kola. U trenerskom debiju na tlu domovine pretrpeo je neuspeh (1:0 u Smederevu), a zatim u narednih 14 kola osvojio 22 boda. Čukarički je završio polusezonu na četvrtom mestu što je u istoriji kluba najlepša zimska bajka. Pri tom, jasno je stavio dao do znanja da želi bogatu trenersku karijeru da kruniše funkcijom selektora Srbije.
– To je jedan od najtežih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i najdelikatnijih zadataka koji trener može da preuzme. Karijera mi se bliži kraju, pa bih voleo bih da je zaokružim kao trener nacionalnog tima. Imam dve ponude iz inostranstva da budem selektor (BiH i Kuvajt), ali mene interesuje samo Srbija. Međutim, i ako ne budem izabran podržaću svakog drugog na tom mestu.
Da li smatrate da budući selektor ima šansu da ispuni želje javnosti i odvede reprezentaciju na Svetsko prvenstvo?
Šansi ima, ali je neophodno da se napravi plan rada, popravi atmosfera, stvori pobednički duh i veruje u uspeh. Selektor mora da formira okosnicu već za prvu utakmicu, jer nema vremena da traži tim. Moramo da osposobimo igrače na taktičko-tehničkom planu. Fudbaleri s posebnim motivom treba da igraju za reprezentaciju. Neophodno je da pokažu narodu da ga poštuju i vole. Dobrom igrom i pobedom podiže se njegov moral i onda se na svakom mestu priča o vašoj igri i stvara atmosfera da niko ne žali što je došao na stadion. Naša je obaveza da gledaoci, ma koliko ih bilo, odu zadovoljni, jer će ih sledeći put biti više.
Kako Vam izgleda život u Srbiji posle 31 godine?
Očekivao sam pored svih tegoba, nemaštine, embarga i ratova mnogo goru situaciju. Nažalost, najniži slojevi žive veoma loše, a baš među njima se "kriju" oni koji dolaze da gledaju fudbal. Narod je suočen sa brojnim problemima. Srećom, kroz malu privredu i ljude spremne da investiraju nešto se polako budi i menja.
Za samo tri i po meseca u Čukaričkom ostvarili ste najveći uspeh u istoriji kluba. Da li ste zadovoljni?
Prezadovoljan sam. Ovo četvrto mesto je sasvim neočekivano. Ostvareno je dobrim igrama i rezultatima i uz obilatu dozu i sreće i nesreće. Uspeh jeste neverovatan i veliki. Međutim, moramo da budemo oprezni. Liga je izjednačena i dva "vezana" poraza nas mogu dovesti tamo gde ne bismo želeli da budemo. Hoću da pokažem svima da je i ovde moguće da se postigne nešto za čim svi zajedno žudimo. Uspeo sam da promenim atmosferu i nateram igrače da ne razmišljaju o stvarima na koje ne mogu da utiču. Pokazao sam im da samo pravi profesionalci imaju uspeha. Stvorili smo zdravu konkurenciju. Dokazao sam i onima koji manje igraju da su veoma značajni za ekipu. Videli ste da nemamo "prvi" i "drugi" tim i da sa pet ili sedam "novih" igrača da igramo kao da imamo 300 utakmica u nogama. Sa jedne strane to predstavlja zadovoljstvo za trenera, ali je sa druge teško donositi prave odluke. Svi žele da budu u timu koji funkcioniše. Kada ne ide dobro ni oni na terenu ne žele da dobiju loptu, a ni oni sa klupe žele da uđu u igru. Mi za sada funkcionišemo. Još ne igramo u istom ritmu i kući i na strani. Trenutno samo bolji u gostima. To može da se promeni već na proleće. Cilj nam je da od 8. januara kada počinjemo pripreme podignemo aerobni deo, pa da igramo dobro u kontinuitetu. Ima još mnogo da se uradi da dostignemo nivo kakav je, po meni, potreban.
Čime niste zadovoljni, odnosno šta ste zamislili a niste uradili u ovom periodu?
Naša poznata estradna zvezda Lola Novaković je jedanput rekla da smo mi "ležerni Balkanci". Naši igrači za dve sekunde "zaborave" dogovor. Ja sam sa ovih prostora. Nisam Nemac. Voleo bih da te "ležerne Balkance" promenim, da im se na utakmici ne desi da zaborave šta smo se dogovorili da rade u određenim situacijama. Ne sviđa mi se ni to što svi oni čekaju da posle jednog dobrog poteza dođe "neko" sa tribina i kaže "Ti si za nas. ′Ajmo u inostranstvo". Igrač mora ovde da se formira i kompletan ode preko granice.
Kakva je perspektiva srpskog fudbala?
U situaciji kad nam se reprezentacija nije kvalifikovala svi smo nesrećni i gledamo u nju da vidimo šta će biti dalje. Sa planom rada na četiri ili osam godina perspektiva može da bude lepa. Meni je važnija liga, jer se od nje živi. Nije bitno da li ćemo formirati ligu mladih talenata, ili elitnih akademija poput ove koju hoće Živadin Mihailović da napravi ovde na Čukarici... Treba nam liga koja funkcioniše, koja će mladim igračima biti odskočna daska. Da sve što treba nauče ovde, ali i da mogu da zarade, tako da ne moraju da prihvate prvu ponudu iz inostranstva. Naša liga "krvari", jer se svake godine mnogo igrača izgubi u inostranstvu. Ne smemo da dozvolimo da u Srbiji nema zbog čega da se igra i da ovo nikoga ne interesuje. To je katastrofalno za fudbal. Zato hajde da nađemo ljude, koji će napraviti plan po kome ćemo ligu da postavimo na zdrave i stabilne noge i zanimljivu za sve.
--------------------------------------------------------------------------
"Večiti" su veliki sa malim timovima
"Pogledajte jednu Norvešku, sa četiri miliona stanovnika. Ima Rozenborg koji svake godine igra u Ligi šampiona i uzima između 10 i 15 miliona evra. Mi nismo i stanju da napravimo jedan klub koji će se porediti sa ostalima, da počne fudbal da se diže i da cveta, da imamo pune stadione kao nekada. Svi kažu da su Zvezda i Partizan veliki klubovi. To je istina, ali su im timovi mali i neiskusni. Ovde ima kvaliteta. Kada bi se radilo i mislilo malo drugačije, a ne samo na inostranstvo, i liga i igrači bi bila mnogo kvalitetniji", smatra Stepanović.
--------------------------------------------------------------------------
Srpski mentalitet nije problem
Srpski mentalitet je dobar. Sa njim smo bili i četvrti u Čileu i olimpijski pobednici i mladi dva puta u finalu EP... On je sastavni deo naše igre i bez njega ne bismo bili to što jesmo, tvrdi šef struke tima sa Banovog brda.
[objavljeno: ]
