Izvor: RTS, 27.Okt.2013, 10:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rečnik jednog vođe. I jednog radnika.
Više nisu mogli da čekaju. Društvene mreže su u utorak prepodne bile preplavljene izlivima oduševljenja britanskih novinara koji su bili na putu na predtavljanje autobiografije Ser Aleksa Fergusona, jedne od najznačajnijih ličnosti u istoriji sporta. Naslađivanje je trajalo koliko i ostatak dana. U utorak uveče su se osećali pomalo prevarenim. U svakom slučaju "gladnim“. Kao rafaelo. Sjajan je nekoliko sekundi, a onda hoćeš još.
Ali malo šta je nagoveštavalo da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << će se dan tako završiti. Kada su se u utorak predveče u medijima pojavili citati knjige "Aleks Ferguson, moja autobiografija" iznenađenja i oduševljenja su počela da sustižu jedna drugo.
"Dejvida Bekama je upropastila supruga Viktorija...", "Vejn Runi sebi daje previše za pravo...", "Stiven Džerard nije vrhunski igrač...", "Nemanja Vidić je hteo da ide u rat na Kosovo..."
Dovoljno za nekoliko sati buke. Uključujući tu i reakcije nekih fudbalera koji su pomenuti. Ne i Vidića.
A onda su svi oni, kojima je knjiga dospela u šake, počeli da prevrću listove unazad tražeći skriveno poglavnje. Mora da su nešto preskočili.
Gde je priča o Glejzerima? Šta je sa Gibraltarskom stenom? Kako je, dođavola, Ferguson video taj sukob i preuzimanje kluba. Ništa.
Flešbek: Gibraltarska stena je konj nad kojim Ferguson ima suvlasništvo zajedno sa Džonom Mangierom i Džej Pi Mekmanusom, kontroverznim biznismenima. Svoj sukob rešili su vansudskim poravnanjem, a ono što je posebno interesantno je da si Mangier i Mekmanusi imali najveći deo akcija Mančester junajteda čiji je Ferguson bio trener 26 godina. Prodavši svoj deo braći Glejzer, bogatašima iz Amerike, otvorili su vrata za potpuno peruzimanje (navijači Mančester junajteda veruju-preotimanje-kluba). Do potpunog vlasništva nad klubom došli su na sporan način. Da bi preuzeli Mančester junajted Glejzeri su podigli kredit koji su dobili na osnovu toga što su založili isti taj klub pa je Junajted od profitabilnog preduzeća postao dužnik!
Dakle, ono što je zanimljivo u vezi sa čitavom knjigom je ono čega u njoj nema. 71-ogodišnji čuveni trener nigde nije optužio, prozvao ili na bilo koji način oštetio Mančester junajted. Ni njegove vlasnike, niti zaposlene u klubu.
Ali jeste fudbalere koji su igrali za njega. One od kojih više ne zavisi.
Knjiga koju je ponudio je otprilike kiosk brze hrane (OK, skupe brze hrane) u ulici restorana sa italijanskom, japanskom i francuskom kuhinjom.
Njegova odluka da objavi ovakvu knjigu, je na neki način odraz njegovog karakter. On je tvrdoglav, čovek izraženog ega. Osoba koja misli da je najpametnija i da svako ko iole dovodi u sumnju njegove odluke mora biti kažnjen. Zvuči poznato? Da, ali on ima rezultate, on ima uspeh.
Ferguson ima tri jaka aduta. Uspešan je, osvojio je 49 (!) titula u trenerskoj karijeri, bogat je i ima dobre veze u politici.
Međutim, koliko god da je iznenađenje što Ferguson nikoga iz kluba nije okrivio za bilo šta, toliko je i razumljivo. Mančester junajted je bio dovoljno tolerantan (mada Ferguson verovanto smatra da nije zaslužio ništa manje od toga) da ga istrpi kada je bio na ivici otkaza ali i da mu omogući gotovo neograničenu vlast. Postavljanje njegove statue ispred stadiona Old Traford je sigurno pomoglo u njegovoj lojalnosti klubu.
"Svojim očima vidim potvrdu moje besmrtnosti. Presrećan sam", rekao je dok je otkrivana bista.
Naravno, neki pomenuti fudbaleri se osećaju povređenim. Međutim, Ferguson je stvari objasnio onako kako ih je on video. A on je oduvek sebe smatrao jedinim pravim autoritetom. Osobom koja je najpametnija, najbolja.
Možda ga je baš ta drkost držala iznad drugih. Ovaj prgavi Škot je imao toliku potrebu za pobedama i samopotvrđivanjem da je unuke slao u krevet bez večere ako je od njih izgubio na kartama.
Knjiga je samo potvrdila ono što se o Aleksu Fergusonu već zna. On je lojalan i posvećen svojim idejama po svaku cenu.
"Da li sam se konsultovao sa upravom kluba o detaljima knjige? Naravno."
Rekao je sve što je mogao. Sve što je mogao a ne bi naštetilo njegovoj firmi koja mu je dala bogatstvo, slavu i moć.
Sve što je mogao čovek koji od Mančester junajteda i dalje prima 2.4 evra miliona godišnje.
