Izvor: Politika, 27.Feb.2011, 23:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reafirmacija odgovornosti u sportu

Osnovni problem našeg sporta je to što ne postoji sistem odgovornosti smatra Zoran Jovanović, generalni sekretar Sportskog saveza Beograda. – Zapostavljen rad s mladima i školovanje trenera

Sportski savez Beograda ima 96 članova. Među njima su 64 sportska saveza sa više od 150.000 sportista u više od 1.000 klubova. To je više od 60 odsto srpskog sporta, navodi Zoran Jovanović, generalni sekretar ove organizacije, i dodaje da ima još ima klubova i sportista, koji nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uključeni u sistem iako učestvuju u takmičenjima...

Tako ogromna organizacija suočava se sa mnogim problemima, pogotovo u vreme ekonomske krize.

– Za navođenje svih problema potrebno je dosta vremena. Pre svega to je nedovoljno novca, ali – jednostavno – nema se... Međutim, ako zanemarimo te objektivne probleme, osnovni problem sporta je to što ne postoji sistem odgovornosti. Mi u Sportskom savezu Beograda želimo to da promenimo. Ako neko traži i dobije novac od države ili grada, svejedno, treba da bude nagrađen za uspeh, ali mora i da snosi odgovornost za neuspeh. Za slobodu i decentralizaciju u sportu moramo da budemo dovoljno zreli, da budemo spremni na preispitivanje lične odgovornosti i da snosimo posledice za promašaje i loš rad – kaže Zoran Jovanović.

Princip odgovornosti rukovodstvo Sportskog saveza Beograda primenjivaće od vrha do dna organizacije.

– Mi uspostavljamo novi sistem rada. Tu smo da sportskim savezima pružamo maksimalnu logističku podršku pri utvrđivanju i realizaciji programa, javnih nabavki, organizaciji „trofeja Beograda” i drugih takmičenja. Organizujemo obuku i radionice i ako sve to ne dovede do poboljšanja rezultata – mi smo krivi. Mi moramo da snosimo odgovornost ako sistem ne funkcioniše i ako nema rezultata. To je osnovni princip sporta: kad izađeš na teren, niko te ne pita šta je bilo van terena. Traži se rezultat. Moramo da uspostavimo takav sistem i da ličnim primerom pokažemo da smo odgovorni – odlučan je generalni sekretar SSB.

Kao važan segment stagnacije našeg sporta Jovanović navodi odlazak u strane klubove veoma mladih sportista:

–U poslednje dve decenije u inostranstvo su krenuli i mladi igrači koji nisu dovršili sportsko i ljudsko školovanje. Dragan Kićanović i njegova generacija su odlazili u inostranstvo tek pošto napune 28 godina. Moj cimer iz reprezentacije i prijatelj Dražen Petrović je prvi koji je otišao u inostranstvo sa 24 godine, ali on je već tada sazreo kao kao sportista i čovek. U potrazi za uspehom i brzom zaradom (ne treba je mešati sa lakom zaradom, jer nje u sportu nema) mladi sportisti odlaze iako nisu prošli sve faze špkolovanja, iako nisu izveli dovoljan broj šuteva, sve horoge koje je trebalo da izvedu...

Nekako u isto vreme i veliki broj trenera krenuo je u pečalbu čime je gotovo desetkovan stručni kadar našeg sporta, a Zoran Jovanović smatra da za to ne možemo da okrivimo samo sankcije:

– Tačno je da je početkom devedesetih veliki broj trenera otišao u inostranstvo, ali svaki odlazak je otvarao mesto za novog stručnjaka. Sankcije nas nisu sprečavale da se bavimo ključnim pitanjima sporta – radom sa mladima i usavršavanjem stručnjaka. I pod sankcijama naši treneri mogli su da idu u Ameriku... Nažalost, poremećen je sistem vrednosti i naš sport je doživeo težak udarac. Ostali smo bez trenera pedagoga kakve smo imali. Danas je malo onih koji znaju i koji znanje umeju da prenesu a, uz to, i da se brinu za dete koje im je povereno. Dule Vujošević je možda najbolji primer takvog trenara i zato je Partizan postigao ove uspehe...

Nekadašnji košarkaš zapaža i da su mnogi treneri koji su radili sa sportiskinjama prešli na rad sa muškim ekipama, jer se sva pažnja, pa i sva sredstva, posvećivala muškom sportu. Nekad su naše košarkašice i rukometašice bile među najboljima na svetu.

– Taj problem nadilazi moć grada. Njime bi morala da se pozabavi država i pobrine za ravnomerniju raspodelu sredstava, jer i dalje imamo talentovena devojke i za košarku i za rukomet. Odbojka je najbolji primer za to. Ženska odbojka je u ekspanziji, a odbojkaški savez najbolji primer kako se radi sa ženskom populacijom. Pri tome, važno je reći da je ženska odbojka proboj ka svetskom vrhu započela iz istih uslova koje imaju i ostali sportovi. Danas, posle svih uspeha, imaju bolje uslove. To je potvrda starog pravila da dobar rezultat mora da prethodi uslovima. Da bi neko neko dobio više sredstava mora da načini uspeh, rezultat izenađenja. Novca nema da, recimo, sva 64 naša saveza dobiju koliko im je potrebno – kaže Zoran Jovanović.

Problem gradskih sportskih saveza i klubova, ali i Beograđana je nedovoljan broj sportskih objekata. Ne postoje ni objekti u kojima deca mogu da se besplatno bave sportom. 

– Poslednji sportski objekat izgrađen u Beogradu je „Pionir” 1976. godine. „Beogradska arena” je puštena u rad 2007, međutim ona nije (samo) sportski objekat, jer je preskupa za sport, ali je neophodna Beogradu. Problem se može rešiti jeftinim multifunkcionalnim dvoranama u kojima bi bilo mesta i za početnike, škole odbojke, košarke i rukometa, rekreativce, revitalizaciju gimnastike. U gradu postoji raspoloženje za to, već smo obavili mnoge razgovore. Međutim, problem je što savezi, koji s pravom traže sportske objekte, nemaju rešenje za njegovo održavanje. Ne mogu svi objekti da idu na budžet. Izuzetak je Teniski savez koji je jako dobro razradio teniski kompleks i priložio veoma realnu i ostvarljivu fizibiliti studiju – kaže Jovanović, koji je i predsednik Komisije za sportsku infrastrukturu, jedne od 11 komisija SSB.

---------------------------------------------------

Manje novca – veći izazov

– Grad dosta izdvaja za sport, ali to nije dovoljno. Važno je što se sredstva raspodeljuju na osnovu programa, kriterijumima i na osnovu kategorizacije, slične onoj na državnom nivou. Svako unapred zna gde pripada i koliko može da očekuje. Nažalost, ove godine zbog ekonomske krize, smanjena su sredstva za sve deletnosti u gradu. Sport će dobiti osam odsto manje novca, ali sportisti se po prirodi stalno sreću sa izazovima, pa i ovakvim i siguran sam da će uspeti da se s tim izbore i da se to neće osetiti u rezultatima naših takmičara – smatra Jovanović.

----------------------------------------------------

Dobra saradnja sa Sekretarijatom

– Predsednik Sportskog saveza Beograda Nebojša Ilić je bio gradski sekretar za sport, ja sam dve i po godine buio zamenik gradskog sekretara i obojica odlično znamo njihove muke, a ljudi iz Sekretarijata na čelu sa Acom Kovačevićem naše. Odlično sarađujemo u svim aspektima. Rad Sportskog saveza Beograda nosi 11 stručnih komisija za razne oblasti, koje pružaju stručnu pomoć i Sekretarijatu za sport i omladinu Beograda – kaže generalni sekretar SSB.

----------------------------------------------------

Profesionalizam bez pokrića

– Nekada su po završetku karijere igrači ostajali uz klub i vodili računa o naizgled najbanalnijim siticama. Klubovi i savezi su se u velikoj meri oslanjali na njih. I Zvezda i Partizan imali su takve ljude, uvek je neko bio tu da vam pomogne. Danas tih sportskih radnika, volontera nema. Sve je svedeno na čist profesionalizam, a za to nemamo dovoljno jaku materijalnu osnovu – istakao je Zoran Jovanović.

Ž. B.

objavljeno: 28.02.2011

Nastavak na Politika...