Izvor: Blic, 26.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasturio se 'plavi ansambl'
Rasturio se 'plavi ansambl'
ROTERDAM Fudbalska reprezentacija Jugoslavije oprostila se neslavno sinoć, od 11. evropskog prvenstva, na način nedostojan učešća na najvećoj sportskoj smotri starog kontinenta, iako je naspram sebe, u četvrtfinalnom nadmetanju, imala domaćina Holandiju, jednog od favorita za osvajanje titule šampiona 1:6 (0:2)!
Zaklanjati se iza plasmana 'među osam najboljih', ne bi smela da bude odlika ozbiljnih fudbalskih nacija, a pogotovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ove igračke generacije plavih, u čijim se redovima nalazi nekoliko prekaljenih članova više poznatih klubova, pre svega u Italiji i Španiji. Ova reprezentacija je, uostalom, u četiri utakmice samo jednom stigla do pobede (Norveška 1:0), jednom čudesnom srećom remizirala sa autsajedrom Slovenijom (3:3), a sa dva poraza stigla do izrazito negativne gol razlike 8:13!
Niko ne kaže da je Jugoslavija 'trebalo' da pobedi Holandiju i plasirala se i u polufinale, ali postoje i velike razlike u načinima na koji se gube utakmice! Sinoć su, pred licem cele Evrope i ogromnog dela čitave planete, fudbaleri Jugoslavije delovali toliko bespomoćno, tako jadno, u toj meri dezorijentisano, da je vreme i za skidanje mnogih 'zvezdanih' zabluda.
Igra na terenu prevashodno zavisi od učinka fudbalera, ali svakome od njih, trener ili selektor moraju da povere uloge koje su kadri da obave, zadatke koje su spremni da ispune. U suprotnom, ekipa na terenu deluje kao raštimovani orkestar, u kome klavir svira violinista, u trubu duva bubnjar, a dirigent izgubi kontakt i sa ansamblom i sa muzikom.
E, tako je sinoć, pred Holandijom, delovao fudbalski orkestar Jugoslavije, pod selektorskom palicom Vujadina Boškova. Dirigent plavog ansambla, u startu je katastrofalno pogrešio prilikom podele uloga igračima na terenu; delom zbog potpuno pogrešne procene kakve rivale ima u sastavu Holandije, a potom i zarad totalne nemoći da se liši nekih sopstvenih zabluda iličnih simaptija, nauštrb svim dobronamernim upozorenjima.
Tako je Boškov, nastavljajući seriju neshvatljivog eksperimentisanja, korektora evropskog formata, kakav svakako jeste iskusni i smireni Đukić, proveren u mnogobrojnim internacionalnim bitkama, ovoga puta sa pozicije libera pomerio uz aut liniju, kao nekog levog beka. Time je do besmisla razbio odbrambeni bedem i to u njegovm centarlnom središnjem delu, a Đukić bio potpuno odsečen, beskoristan i neupotrebljiv u nekom fiktivnom motrenju na pokretljivog Overmarsa.
U središtu odbrane ostali su Saveljić da motri na snažnog Klajverta i Mihajlović kao taj libero ili kortektor, ali uz sebe nije imao igrača, sposobnog da baš koriguje njegove propuste.
Umesto da Mihajlović bude pomeren tamo gde se našao Đukić (kad već nije bilo povređenog Đorovića), odnosno da njih dvojica zamene mesta i uloge, Boškov za takav potez nije imao snage. Mihajlović je njegov ljubimac bez zadrške, pa kad kaže da 'neće da igra po levoj strani', onda ništa drugo ne pomaže i ne važi!
Uostalom, čemu mnogo priče: prva dva gola u prvom poluvremenu, postignuta su gotovo identičan način, kad su Berkamp i Davids loptom prebacivali statičnog Mihajlovića, a Klajvert samo koristio te darove i pogađao mrežu iza leđa ojađenog Kralja. I treći i četvrti i peti pogodak, u drugom delu utakmice, opet su padali na dušu tako besmisleno ukomponovane odbrane, gde se nije znalo ni ko pije ni ko plaća, pa se proslavio četvorostruki golgeter tamnoputi Klajvert.
Verujući na 'zadivljujući način' i u Govedaricu, koga su ovdašnji ljubitelji fudbala već zaboravili, ne znajući čak ni gde više 'igra lopte', selektor Boškov je i njega ponovo unapredio u reprezentativca, misleći da može da se 'nadrtčava' sa hitronogim holandskim internacionalcima. Naravno, to je bila još jedna u nizu selektorovih zabluda.
Kompoziciju pod radnim nazivom 'Demode fudbal', mogao je da izvede samo ovako složen orkestar, predvođen tako zabludelim dirigentom. Čemu, na kraju, čuđenje. Ova Jugoslavija putovala je, pred sam početak Evropskog prvenstva, na takozvanu 'azijsku turneju'.Tamo je Vujadin Boškov, protiv Kineza i Korejanaca, probao neki sasvim drugi sastav, od ovog u Belgiji i Holandiji, pa 'dobar plasman među osam najboljih', valja odmah da bude zaboravljen.
Zbog onog što fudbalsku Jugoslaviju čeka od sutra...
Holandija 6 (2) Jugoslavija 1 (0)
Stadion: 'De Kujp' u Roterdamu. Gledalaca: 51.000. Sudija: Garisja Aranda (Španija) 7. Strelci: 1:0 Klajvert u 24, 2:0 Klajvert u 38, 3:0 Klajvert u 51, 4:0 Klajvert u 54, 5:0 Overmars u 78, 6:0 Overmars u 90, 6:1 Milošević u 90. minutu. Žuti karton: Bosvelt (Holandija).
HOLANDIJA: Van der Sar (od 65. Vesterveld -), Stam 8, F. De Bur 8, Bosvelt 8, Numan 8, Zenden 8,5 (od 80. R. De Bur -), Koku 7,5, Davids 7,5, Klajvert 9 (od 59. Makaj 7), Bergkamp 8,5, Overmars 8,5.
JUGOSLAVIJA: Kralj 5, Komljenović 5, Đukić 5, Saveljić 5 (od 55. J. Stanković 5), Mihajlović 5, Govedarica 5, Jugović 5, Drulović 5 (od 69. Kovačević 5), Stojković 5 (od 50. D. Stanković 5), Mijatović 5, Milošević 5,5.
Igrač utakmice: Klajvert.
Vujadin Boškov: Ja sam kriv
Vujadin Boškov je u Roterdamu, gde je pre 25 godina ostvario veliki uspeh sa Sejonodom, sa plavima doživeo pravi brodolom. Vremešni selektor je staloženo posle meča rekao:
Kritikujte mene, a ne igrače. Treba znati da smo mi meč odigrali bez trojice naših standardnih prvotimaca što se svakako odrazilo na igru. Izgubili smo od budućeg evropskog prvaka. Verujem da je sada svima jasno, zašto sam govorio da je bolje da igramo u četvrtfinalu sa Francuzima nego sa Holanđanima. Domaćini imaju sjajnu ekipu, fantastičnu publiku, a mi smo ispunili svoj cilj plasmanom među osam najboljih ekipa u Evropi. Sudija Aranda je bio izvanredan. Frank Rajkard, selektor Holandije sijao je od sreće:
Dobro je. Uhvatili smo dobar zalet od početka. Sada razmišljam samo o Italiji. Imaćemo mnogo teži zadatak.
Predrag Mijatović je na užarenoj konferenciji za novinare stigao da procedi kroz zube:
Šta da pričam, sve se videlo. Holanđani su u ovom trenutku daleko ispred nas.
