Izvor: Sportski Žurnal, 21.Dec.2010, 16:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rajevac – Faraon iz Čajetine!

Afrika ga je izabrala, a Srbija ga ljubi. Milovan Rajevac proglašen je u Kairu za najboljeg trenera Afrike u godini na izmaku.
Selektor Gane do ovog leta, najuspešnije reprezentacije sa „Crnog kontinenta“ na poslednjem Mondijalu, blistao je od sreće. Rečenice su same navirale, sad već priznatom stručnjaku iz Srbije...
- I zvanično >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << sam najbolji trener u Africi! Drago mi je što je u Kairo došao Srbin i visoko podigao priznanje koje će za ceo život da pamti. Zar nije lep osećaj kad je neko iz Srbije najbolji na afričkom kontinentu. Ovo je vrhunac moje karijere. Nikad neću da zaboravim za mene istorijski izbor za trenera godine, kao ni to da je Gana, upravo pod mojim vođstvom, ostvarila najveći uspeh u istoriji njihovog fudbala. Srećan sam što je Asamoa Đan podelio prvu nagradu, namenjenu najboljem fudbaleru Afrike, baš sa Kameruncem Etom, jednim od najboljih napadača na svetu - govorio je u dahu Milovan Rajevac.
Oko nagrađenog Srbina našli su se milioneri u kopačkama: Samjuel Eto, Kvado Asamoa, Princ Tagoe, Ahmed Hasan...
- Sedeo sam pored velikih ljudi i još većih fudbalera. Njih priznaje i veliča ceo fudbalski svet. Samo sam jedan od trenera koji bi ih poželeo u timu. Fenomenalno se osećam, ostvario sam san za 2010. i, verujte mi na reč, u ovom trenutku ne postoji srećniji Srbin od mene. Ponosan sam što dolazim iz male zemlje, velikih ljudi. Imao sam tremu, zašto i to da krijem, jer je pored mene sedeo Hasan Šerhata, selektor Egipta, a kolega je osvojio Kup Afrički nacija, međutim sa svojom reprezentacijom nije uspeo da se plasira na Svetsko prvenstvo, prvo u Africi.

Nije bilo lako da se dođe do žive reči sa lica mesta. Milovan Rajevac je i zvanično srpski fudbalski faraon u trenerskom svetu. Tih, miran i skroman fudbalski učitelj priznao je još jedan, zanimljiv momenat sa izbora za najbolje fudbalske ljude u Africi u 2010:
- Toliko puta nisam se u životu ni sa kim poljubio kao sinoć, a znate kakav je osećaj kad ti ruku pruži, recimo, Samjuel Eto. Ne znate! Samo je meni jasno koliko sam zapravo uradio u ovom poslu. Sad mogu da kažem i mojim najbližima i prijateljima, i kolegama, i svima koji me dobro znaju, da sam dobro naučio važno gradivo u koje sam, zaista, mnogo ulagao.

Milovan Rajevac nije ni pomišljao da tokom razgovora prekine telefonsku liniju sa Srbijom, uprkos brojnim pozivima sa svih meridijana.
- Iza mene i reprezentacije Gane je mnogo muka i krivina, a sad malo bolje kad se setim, imao sam i sreće. Otišli smo na Svetsko prvenstvo bez primljenog gola, težak je bio put do finala Kupa Afričkih nacija. Egipat, država u neviđenom fudbalskom usponu, nije prošao na Mondijal za razliku od Gane. Sreću smo zaslužili - sreća prati velike. I radnike. Možda bismo postali prvaci sveta da je Asamoa Đan iz onog čuvenog jedanaesterca zatresao mrežu umesto prečke... Bolje da se ne prisećam tog detalja...

Noć iz bajke za skromnog Čajetinca počela je odmah po izlasku iz sale, sa proglašenja.
- Nisam sam pisao ovu bajku, pomogli su mi mnogi, prvenstveno fudbaleri Gane. A taj penal zbog koga nisam nedeljama mogao da spavam, vrteo mi se u glavi i u trenutku dok sam držao krunu.

Prva planetarna smotra fudbala u Africi otišla je u spomenar Milovana Rajevca, Gane, pa zašto ne reći i - Srbije!
- Pre pet godina nisam mogao ni da pretpostavim da ću da sedim na klupi svetske fudbalske sile. Gana je to u pravom smislu reči, peta po rezultatima na Mondijalu, a na zvaničnoj FIFA listi sedma država sveta. Odmah mi se pojavila slika pred očima kad sam veliki uspeh ostvario u prolećnoj sezoni 2006, tada je Vojvodina nanizala 14 utakmica bez poraza. Možda sam pre četiri godine krajičkom oka video da mogu u fudbalu nešto pozitivno da uradim.

Da li ste u trenerskoj karijeri dobili priznanje?
- Bio sam trener godine u Čačku, kad je Borac prvi put od postojanja kluba izborio učešće na evropskoj sceni. Cenim i to priznanje. Bilo mi je lepo, naravno, i u Vojvodini, pa u Švedskoj, ali nigde kao sada. Nadao sam se da će neko da se seti mene posle serije dobrih rezultata sa Novosađanima...

Prolazili su minuti, Milovan Rajevac je i dalje bio staložen, bez obzira što ga je za 120 minuta očekivao let iz Kaira za Džedu, gde trenira Al Itihad, prvoligaša iz Saudijske Arabije.
- Još ne znam da li sve ovo sanjam. Afrika je puna zvezda, pogledajte samo gde igraju te fudbalske sveznalice i aždaje. Oni mogu da trče do iznemoglosti. U konkurenciji trenera iz Holandije i Francuske, pobedio je jedan običan Srbin, zar to ne govori da je srpska škola kvalitetna, poštovana, pa čak i bolja od njihove. Za četiri meseca doživeo sam nešto što se nije mnogim trenerima dogodilo u karijeri. Voleo bih da ne budem pogrešno shvaćen, ali bio bih ponosniji da sam životni uspeh ostvario na klupi moje Srbije - završio je Milovan Rajevac. 
Zlatiborac, nekada najbolji fudbalski učitelj Čačka, sada je trenerski šampion na Crnom kontinentu. Trenutno najpopularniji stručnjak iz Srbije u celom svetu, s pravom može da se nada da će ubrzo i srpska fudbalska javnost, konačno, da mu se – pokloni...

Nastavak na Sportski Žurnal...