Izvor: Sportski Žurnal, 05.Mar.2011, 02:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Raduljica: „Harlijem“ oko sveta

Iako je trebalo da nam bude vodič kroz Istanbul, Miroslav Raduljica je u toj nameri bio opravdano sprečen. Posle odluke iz Efes Pilsena da bude prosleđen u Albu na pozajmicu, spremao se za put u Berlin.

Pakovao je kofere, završavao neophodnu administraciju i zbog svega toga bio poprilično kratak sa vremenom. Ipak, nikako nije želeo da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << naš dolazak na Bosfor okonča bez susreta. Čekao nas je na Taksimu, u čuvenoj pešačkoj zoni Istanbula, nalik Knez Mihailovoj.
- Hteo sam da vas vodim u Topkapi palatu. Tamo je mnogo lepo. Odatle se najbolje vidi Zlatni rog i Bosfor. Čitao sam mnogo i o tamošnjoj tvrđavi, kako su se smenjivala carstva, Vizantijsko i Otomansko. Tu se na najlepši mogući način može videti mešavina različitih kulturnih stilova. Tamo je postojao i čuveni harem, možda bi vam i to bilo zanimljivo – rekao je uz osmeh Raduljica.

Iz benča 145 kila
Raduljica ne krije da aktivno prati i politička dešavanja:
- Zaista me zanimaju međunarodni odnosi, ali i domaća politička scena. Ipak, uvek se iznerviram, jer ne mogu ništa da promenim.
Patriota i veliki pravoslavni vernik su osobine kojima se Raduljica uvek ponosio:
- Preko puta mog stana su jermenska i katolička crkva, ali nisam se usudio da uđem. Ne znam zašto. Ima jedna pravoslavna, tu blizu, hoćete da odemo?
Sa zadovoljstvom smo prihvatili predlog, a razgovor se nastavio bez dodatnih potpitanja:
- Kad sam bio povređen kondicioni trener Juksel koji je Bugarin mi je na maternjem jeziku rekao: „Jak si kato govedo”. To u prevodu znači da sam jak kao bik. Izbacio sam tada na treningu iz benča 145 kila. Nakupilo se dosta energije usled mirovanja zbog povrede.
Odmah je usledila još jedna anegdota:
- Svi koji me poznaju dobro znaju da me ne drži mesto i koliko mi je teško palo to što sam bio u gipsu. Ali mnogo teže sam preživeo poraz od Turske u polufinalu Svetskog prvenstva. Ni sa kim nisam razgovarao dva dana. Teži mi je bio taj poraz nego štake koje sam morao da nosim.


Ruski mačak Fedor
Raduljica je rekao da su ga štake naučile strpljenju, ali i vratile želju za kućnim ljubimcem:
- Uvek sam bio okružen životinjama. Imao sam psa i po nekoliko mačaka. Poslednju macu sam poklonio devojci pre dve godine. Kada sam ostao u gipsu želeo sam društvo. Pas traži šetnju koju nisam mogao da mu pružim, a mačke su mnogo samostalnije. Zato sam uzeo rusku plavu mačku, tačnije mačora. Dao sam mu ime Fedor. To je srpsko ime, ali zvuči ruski pa je imalo nekog smisla.
Koja je neostvarena želja Miroslava Raduljice:
- Da mogu slobodno da vozim motor. Trenutno me je strah da ne ugrozim karijeru. Tu sam se opet poistovetio sa Strahinjom Miloševićem koji je strastveni bajker.
Koji biste motor voleli da vozite?
- Za početak onaj na koji mogu da sednem, pošto je to popriličan uslov s obzirom na moju konstituciju. Ali, recimo Harli Dejvison. Znam da ga imaju i Divac i Paspalj. Moram da kažem da mnogo poštovanja imam za Čarlija Bormana, Juana Mekgregora i njihove serijale o putovanjima oko sveta na motoru. Na takav put poveo bih Miloševića i najboljeg druga Bagzija.



Nedostaje mi Stefan Braun
Šta Vam od Beograda najviše nedostaje?
- Klub Stefan Braun. Ovde toga nije bilo. Našao sam zamenu za sve, ali samo za to nisam uspeo. Čak sam i restoran sa odličnom svinjetinom uspeo da pronađem. Siguran sam da će u Berlinu biti drugačija priča.

Nastavak na Sportski Žurnal...