Izvor: MozzartSport.com, 05.Dec.2014, 14:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radovan Ćurčić: Želim da ujedamo kao Čolov Atletiko!
Na njegovim usnama konstantno titra reč skromnost, a oštar pogled personifikuje samopouzdanje. I opet deluje nekako zapanjujuće hladnokrvno i mirno, a uzbudi se tek kada mu postavite pitanje kako bi voleo da reprezentacija Srbije igra pod njegovom komandom. Pročitajte prvi intervju Radovana Ćurčića od postavljanja na mesto selektora Orlova
Nekoliko časova pre nego što je dron sa zastavom takozvane Velike Albanije poleteo iznad Humske i doneo nam turobno veče, on je u Kadizu >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << zabio srpski barjak kao da je na Goliji, planini na kojoj provodi vreme dokolice. Svi su bili ubeđeni da će Radovan Ćurčić tog 14. oktobra naleteti na oštre španske rogove i biti izbačen iz ringa domaćih trenera koji mnogo, mnogo obećavaju. Staložen, i nekako atipično hladnokrvan za ovo podneblje, tadašnji selektor mlade reprezentacije znao je da tiha voda breg roni. Nije obećavao čuda, ali se iz Kadiza vratio s najvećim skalpom u 12-godišnjoj trenerskoj karijeri.
I opet posle tog podviga, koji će zasigurno biti upisan u almanahe našeg fudbala, delovao je hladnokrvno. Euforija ga nije uzela pod svoje, odbio je čak i ideju redakcije MOZZART Sporta da čitaocima objasni na koji način je na obe plećke oborio selekciju predvođenu superzvezdama Iskom i Moratom. Uživao je da bude na margini dešavanja.
"Ne bih baš da to crtam i objašnjavam taktiku protiv Španije. Poštujem vas, ali me razumite. Ispašće kao da nekom držim predavanja, kao da se hvalim, a to mi ne treba", poručio je u tom trenutku Radovan Ćurčič.
Možda je baš ta mirna narav rođenog Ivanjičanina naterala odgovorne iz FSS-a da se okanu skupih investicija i da mu pruže ruku poverenja, iako njegov CV nije nakrcan silnim uspesima, kao kod nekih prethodnih selektora.
Na njegovim usnama konstantno titra reč skromnost, a oštar pogled personifikuje samopouzdanje. I opet deluje nekako zapanjujuće hladnokrvno i mirno, uzbudi se tek kada mu postavite pitanje kako bi voleo da reprezentacija Srbije igra pod njegovom komandom. Udara šakom o dlan na pomen trenera Atletiko Madrida Dijega Simeonea!
"Bio sam pre šest meseci na seminaru u Španiji. Govorili su predstavnici Real Madrida, Barselone i Atletiko Madrida... Baš različiti stilovi igre. Prema sklopu igrača koje posedujemo i kako ja razmišljam kao trener, voleo bih da pokažemo ono što pokazuje Atletiko Madrid posle pet minuta igre. Da ujedamo kao oni... Kad izgube loptu, odmah im vidiš krv u očima. Mnogi bi voleli da igraju kao Barselona, ali mi tako nikada nećemo igrati. Prosto, to je nemoguće. Isto tako obožavam ideju Jirgena Klopa. Dobro, sada je Dortmund u kanalu, ali kad oduzmu loptu, izlaze gore kao iz katapulta. Sa šestoricom igrača završavaju akcije", otkriva deo planova novi selektor Srbije.
Živeo je u blagoj gunguli posle saznanja da će zameniti Dika Advokata na klupi A selekcije Srbije. Kaže da su to za njega bili čudni dani, da mu se život promenio... Ali i dalje se nalazi u koži koja mu najviše odgovara. Tokom razgovora sa ekipom MOZZART Sporta u jednom prestižnom beogradskom hotelu, nije bilo znatiželjnih pogleda prolaznika, niti su zemljaci prilazili da mu stisnu ruku i čestitaju na avanzovanju.
"Sigurno da mi se život promenio. Imali smo mirnu priču do juna, pripreme za Evropsko prvenstvo, uživali u pobedi nad Španijom... Sve se promenilo u roku od pet dana. Odmah sam ušao u posao i veliko opterećenje. Znam šta me očekuje, koliki je pritisak, kakva su očekivanja, bez obzira što smo u teškoj situaciji. Niko ne može da kaže da ćemo se sigurno kvalifikovati. Ušao sam u ovaj posao četiri meseca pre prve utakmice i već razmišljam o njoj... To mi već sada ne da mira. Pokušavam da ostanem što mirniji i skromniji. Ono što je moj cilj jeste da u ovom poslu ostanem normalan kao i do sada. Da se nimalo ne promenim“.
Kao trener Javora predstavljao je jednačinu sa više nepoznatih za večite rivale. Rođeni Ivanjičanin, koji sa ponosom ističe da je dobio ime po dedi, praktično je ostavio Crvenu zvezdu bez titule 2010. kada je na Marakani slavio minimalnim rezultatom. Ni tada, kao ni sada, nije šetao raširenih grudi. Član Izvršnog odbora FSS-a Miljko Ristić reći će vam da je takvo ponašanje poneo iz kuće čestite ivanjičke porodice.
Što bi se modernim žargonom reklo – operisan je od samoreklame.
"Neću se sigurno menjati, ne snalazim se u tom marketingu. Uvek treba da proceniš sebe, da budeš iskren prema sebi i kažeš ovo mogu, a ovo ne mogu. Takav sam kakav sam. Jedna ličnost van terena, druga na njemu. Tamo sam mnogo tempramentniji nego u privatnom životu. Da se menjam, izgubio bih se. Neka ide sve svojim tokom, pa nek drugi sude. Ne volim da se medijski eksponiram. Nekako iz ove pozicije više volim da radim ovaj posao, a da me ljudi ne prepoznaju, da na ulici ne znaju ko sam. To je nemoguće. Prihvatio sam to, jer je ovo 12. godina kako radim. I kada si trener u malom mestu, to je za njih reprezentacija. Viđaju te svaki dan, imaju šta da ti kažu. Uvek si poznat negde... Najlepše bi bilo da sam selektor Srbije i da me niko ne dira. Ali to je nemoguće".
Tokom razgovora često je sugerisao ekipi MOZZART Sporta: "Daj neka tekst bude skroman, vidite da izbegavam da budem u novinama, kako ljudima ne bih iskakao iz frižidera". Jasno je da bar sada pokušava da saseče nalet pritiska koji će ga tamo u februaru i martu sačekati.
"Koliko ono beše Srbija ima selektora? Osam miliona... To je lepa stvar za fudbal. Pripremio sam sebe za to da će milioni ljudi znati bolje ovaj posao od mene. Ali uvek verujem u svoju ideju i u ono što radim".
Davno je etiketiran kao jedan od naših najtalentovanijih stručnjaka. Dugo je bio projekat Saveza, a šansu života je dočekao u 42. godini. Odmahuje rukom na konstataciju da je prerano seo na klupu reprezentacije.
"To je bio moj plan od kada sam počeo da radim. Ovo je mnogo težak i stresan posao i neću sebi dozvoliti da ga radim u poznim godinama. Moja želja je da radim najkasnije do 60. godine. Dobro je ko može i ranije da završi s trenerskim poslom. Ovde je mnogo kritika, pod velikim ste i nerealnim pritiskom. Tako da nikad nije rano za selektorski posao. Najvažnije je ono što ja osećam, a osećam da sam sazreo. Najviše sad mogu sebe da dam na ovoj poziciji".
Jedna od konstatacija koje su u stopu pratile popularnog Ćureta bila je ona da je “mnogo, mnogo dobar dečko“. Spontano je izgradio taj imidž. I, naravno, svestan je da će sad biti onih koji mu zavide, koji neće prezati da devalviraju njegov rad posle prvog neuspeha.
"Drago mi je što me bije glas da sam dobar dečko, da niko ne može da ospori moj karakter. Nadam se da ću iz ovoga izaći isto takav. To mi je prvi cilj, da i dalje misle o meni kao što su mislili dok nisam bio selektor. Ovo je posao u kojem ne mogu svi da te vole. Ne bih rekao da bi svi igrači koje sam trenirao rekli za mene da sam dobar dečko. Bilo je zadovoljnih i nezadovoljnih, dolazilo je do nesuglasica, ali sam se uvek trudio da iz toga izađem normalan".
Njegovi aktuleni poslodavci reći će vam da je Radovan Ćurčić majstor taktike, da je prevazišao srpske okvire... Nikakva nova pojava u ovom okruženju. Za mnoge mlade stručnjake se isto govorilo, pa su potrošeni brzo. Kao sapun.
"Ako se vratimo u bližu istoriju, svi selektori su nekako na kraju neslavno završili. Naravno da sam spreman i na to. Čak i Ilija Petković, koji je napravio sjajan rezultat u kvalifikacijama za Mundijal 2006, neslavno je završio. Pripremam se i za takvu soluciju, ali pokušaću da budem prvi koji nije tako prošao. Ja sam svoj čovek. Neko je za ove četiri godine u meni prepoznao kvalitet. Poštujem hijerarhiju od predsednika Karadžića, generalnog sekretara, direktora Miloševića... Ne opterećujem se pričama da sam Toletov čovek. Da sam u klubu, isto bih za neke bio nečiji čovek. Znači li to da je Marko Nikolić Đurićev čovek, a Lala Terzin?", pita se Ćurčić.
Spomenuli smo mu citat našeg kolumniste Marka Prelevića da se Savo Milošević učlanio u četnike 1945. godine, kao i da ta konstatacija važi i za njega, posebno jer su napadi opozicije na čelnike Saveza sve jači.
"Uh, nisam to pročitao. Ali dobar je komentar, dobar... A-ha-ha... Međutim, bila je to naša obaveza, jer sam imao ogromnu podršku tokom ove četiri godine u Savezu. Nijednog trenutka nisam postavio pitanje da li mi ovo treba ili ne. Tako da se ne osećam kao da sam prešao u četnike 1945. godine (opet smeh, prim. aut)".
Javnost je bila sumnjičava posle odluke FSS-a, ali je kapiten Orlova Branislav Ivanović na sva usta nahvalio našeg sagovornika. Taj detalj, ta rečenica koju smo mu parafrazirali, bila je dovoljna da tokom razogovora Radovan Ćurčić poraste kao kvasac.
"Ako neko ko radi s Murinjom kaže da je zadovoljan onim što je video za samo tri dana, onda je to velika stvar. Potvrđuje ono što smo radili svi zajedno u stručnom štabu. Kada smo neslavno prošli na onoj turneji po Meksiku i Hondurasu, imali smo sličnu povratnu informaciju. I tada su nas pohvalili, iako su znali da ja neću biti selektor. Nije to bilo kurtoazno, kao što ni sada nije. To je potvrda da prihvataju naš način rada, što je dobra polazna osnova".Baš u periodu kada je prvi put bio vršilac dužnosti selektora, izubijan u sudarima sa Meksikom i Hondurasom, znao je da pogleda istini u oči i kaže kako je naša igra preko krila pročitana.
"To je dobra konstatacija. Kako mi analiziramo rivale, tako rivali analiziraju nas. Tada su naše udarne igle bili krilni fudbaleri, mislim na Krasića i Jovanovića. I sada je situacija slična. Moraćemo da odgovorimo na taj problem. Imamo igrače koji mogu da budu opasniji. Ali kada nemaš rezultat, sva pitanja su otvorena. Uz Matića naši najcenjeniji igrači su bekovi Kolarov i Ivanović. Njihovi zahtevi se znaju, oni to dobro rade i ispunjavaju zadatake. Stvara se slika da su oni najopasniji igrači našeg tima, a imamo fudbalere koji mogu da budu opasniji po gol. Možda mi i previše očekujemo od njih. Mi smo u procesu stvaranja tima. U jednom trenutku kod Mihajlovića je to delovao mnogo dobro, a sticajem okolnosti pojedini igrači su imali problem sa formom i minutažom. Najbolje bi bilo da su oni u ful trenažnom procesu i da im forma raste baš kada dolaze da igraju za reprezentaciju. Ovde je situacija bila drugačija. Imali smo mnogo igrača bez minutaže i onda se stvara slika da oni ne daju previše za reprezentaciju, a pitanje je da li su oni u tom trenutku mogli više".
Znali su prethodni selektori da idu linijom manjeg otpora i da se oslone na zaostavštinu prethodnika. Kod Radovana Ćurčiča to neće biti slučaj... Želi da udari svoj žig.
"Neću da uletim u zamku i sve promenim. Bilo bi to mnogo opasno u ovom trenutku, ali tačno znam na čemu ću insistirati. Imam preciznu ideju. Daleko je februar i mart, ali ako, primera radi, igrač Lazar Marković bude na potrebnom nivou, od toga zavisi da li ćemo sprovesti svoju ideju u delo. A to je srednji blok, posed lopte i reakcija prilikom promene poseda lopte. Mislim da mi imamo kapacitet da to radimo dobro. Naravno, insistiraćemo na posedu lopte koji nam nije najbolji u poslednje vreme. Prema potencijalu igrača najbolje možemo da delujemo iz srednje zone".
Za sebe će uz osmeh reći da je bio prosečan igrač, napadač koji je u OFK Beogradu bio alternativa Grubaču, Vladanu Lukiću i Petru Puači... Ali propuštene šanse iz igračke karijere mu ne bore čelo. Tvrdi da može da bude jak autoritet milionerima iz Čelsija, Mančester Sitija, Liverpula...
"Nemam problem sa tim još od dana kada sam pomagao Pižonu. U fudbalu samo postoji autoritet znanja. Igrači moraju da vide da si pošten u radu, da si realan. S vremenom ću graditi autoritet, možda u početku bude problema. A da li će biti vremena za mene – to ne znam. I u mladoj reprezentaciji je bilo problema u početku, pa je sve posle leglo. Dobili smo poštovanje od igrača, vidite i sami da me zovu i dalje (zvao ga je kapiten mlade reprezentacije Marko Petković, prim. aut.). Volim da funkcionišem u organizaciji gde su definisana pravila, gde se zna šta može, a šta ne može. Igrači vole da imaju autoritativnog trenera koji će im reći šta i kako bi trebalo da rade. Najbolje plivaju u takvim okolnostima, bez obzira što su milioneri".
Kao da je Ćurčić jedva dočekao pitanje o potencijalnom problemu s autoritetom.
“Nisam mekan čovek, niti ću prećutati nešto što ne bi smeo. To nikada ne bih sebi dozvolio. Sebe bih porazio, želim da budem pošten prema sebi. Ne želim sebe da razočaram, a tek posle ne želim druge da razočaram. Hoću da igrači imaju isti odnos prema meni, kakav ja imam prema njima. Ako sam ja disciplinovan i pripremam se za posao, takvi moraju da budu i oni“.
Za Radovana Čurčića je možda dobro što će startovati iz minus faze. Autsjader je bio i kao trener Javora, autsajder je bio i u dvomeču sa Španijom
“Pa lepo ste napisali jednom na vašem portalu kako se dobro snalazim u koži autsajdera. To je dobra stvar. Stalno se nešto dokazujem i dokazivaću se još. Nekako uvek osećam novu snagu, novu motivaciju. Znam po sebi šta je najbolje. Kada god sam mislio da mi je lepo i da sve ide svojim tokom, nešto me je udarilo po glavi“.
Utakmica koja mu je promenila karijeru definitivno je bilo gostovanje u Japanu, marta 2010. Kao selektor Superlige porazio je domaćina.
"Od tog trenutka u Savezu su počeli ozbiljno da računaju na mene. Mnogo stvari znam, možda je najveće iskustvo ono s Pižonom. On je na udaru, ja sam bio mirniji. Lakše mi je da dođem na poziciju selektora od nekog koji nije bio tu. Ovde je najveći problem pronaći problem. Neke stvari se naziru, videćemo. Rezultat je taj koji će nam suditi. Ali želim da svi vide kako u svakom trenutku naša reprezentacija zna šta hoće. Oni koji su u fudbalu će to prepoznati. To bi bio moj pečat, da se vidi nešto moje. Pa neka to bude defanzivno i dekadentno, ali ne verujem da će tako biti. Upravo ćemo u narednom periodu ići u Englesku i Nemačku da igračima predstavimo našu ideju".
Namerno se dotakao termina dekadentna igra. Čak se i u beogradskim balonima tokom rekrativnog pikanja fudbala ispaljuju teze: "Nemoj da igrate defanzivno kao Radovan Ćurčić".
"Više ne mogu da objašnjavam taj termin o doktoru defanzive. Ne smeta mi taj nadimak, ali smeta mi što neće niko da kaže koliko je mlada reprezentacija postigla golova u ovom ciklusu, da smo samo protiv Španije u Jagodini odigrali meč bez golova, da smo po broju golova jedna od najboljih selekcija. Više mi je smetalo dok sam bio u Javoru. Da budem neskroman, ovde me je doveo rezultat, a to se jedino računa. O svemu ostalom možemo da diskutujemo i pričamo da li smo ili nismo igrali lepo. Želim da budem takmičar i da se takmičim... A kada imaš rezultat lako ćeš objasniti da igraš lepo i dopadljivo. Neću da bežim od toga da bez dobre defanzive nema ozbiljne ekipe".
Ima ozbiljan cilj Ćurčić kao selektor Srbije.
"Želim da napunim Marakanu. To će biti dokaz da sam uspeo, da je vraćena vera u reprezentaciju i da imamo šansu da se kvalifikujemo na Evropsko prvenstvo. Nedostaje nam taj jedan dobar rezultat. Brzo smo izgubili poverenje, ja verujem da ćemo ga brzo i vratiti. Tako je to ovde na našem podneblju. Nismo mi Nemačka da Dortmund gleda 50.000 ljudi, iako su poslednji".
Svojevremeno je Dejan Stanković pričao da igra pod velikim pritiskom u Interu, ali da ne može da zaspi samo pred mečeve reprezentacije. Taj pritisak je veliki kočničar Orlova.
"Igraju u velikim klubovima, ali nigde nemaju pritisak kao kada dođu ovde. To može da bude jedan od ozbiljnih problema. Imaju neverovatan pritisak, ni blizu kao u klubovima. Kad dugo ne napraviš rezultat stalno misliš da moraš da ga napraviš... Mi ovde igramo kao da je svaka utakmica na život i smrt. To je problem mentaliteta i nismo došli da ispravljamo krive Drine".
Neki će reći da fudbaleri ne osećaju naboj kada nose dres sa državnim obeležjima?
"Nikad to neću prihvatiti. Verujem da nije tako. I košarkaše je pratio isti problem, bilo je mnogo otkaza, ali su uspeli da se izdignu. Mi kroz istoriju nismo imali velike rezultate u fudbalu, a očekivanja su stalno da budemo prvaci sveta".
DANAS SE SVAŠTA PRIČA...
Već godinama se ovde priča da menadžeri sastavljaju reprezentaciju selektorima. Kao „rukovodioci“ označeni su prvo Fali Ramadani, a potom Vlado Lemić.
"Sa te strane sam čist, može da mi nabacuje ko šta hoće. Najviše volim sebe i sebi mislim najbolje. I uvek ću raditi kako mislim da treba. Danas se svašta priča".
ĐURIČIĆ MOŽE DA BUDE DOBAR PLEJ
Srbija je ostala poligon na kojem statasavaju vrhunski štoperi i zadnji vezni. Nikako da napravimo pleja Piksijevih kvaliteta ili napadača od čije pojave će se tresiti rivali.
"Imamo mali izbor igrača koji donose razliku. Đuričić može da izraste u odličnog pleja, da tako kažem... Pojavljuju se mladi igrači koji i za mladu imaju pravo. Tu su pomenuti Đuričić, Ljajić, od mlađih Sergej Milinković Savić, pa Danilo Pantić iz Partizana".
Pišu: Darjan Nedeljković i Dejan Stanković;
Foto: Srđan Stevanović/Star Sport.
Nastavak na MozzartSport.com...
