Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Apr.2015, 13:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici ne uzimaju otpremnine, rokovi ističu
Mada je država za višak zaposlenih u preduzećima koja se privatizuju u Tranzicioni fond izdvojila 16 milijardi dinara, interesovanje radnika koji će ostati bez posla u prvih nekoliko meseci je izuzetno malo.
Naime, do sada je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku odobrilo novac za isplatu 3.127 radnika koji su višak u 54 preduzeća u privatizaciji, dok radnici u preostalim, od ukupno 188 preduzeća koja se nalaze na spisku za stečaj Agencije za >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << privatizaciju, nisu pokazali interesovanje za socijalni program.
Takvi podaci iznenađuju tim pre što se zna da svi koji se u zakonskom roku ne prijave za socijalni program mogu ostatiti i bez posla ali i bez para.
Prema akcionom planu Vlade Srbije, koji je usvojen početkom godine, 188 preduzeća koja odlaze u stečaj imala su rok dva meseca da sprovedu anketu za socijalni program.
Od 188 preduzeća odmah je izuzeto 76 koja zvanično nemaju zaposlenih, što znači da ostalim firmama ističe rok ovih dana.
Kako se dvomesečni rok ne može menjati, niti se može prolongirati, radnici u preduzećima koja su u stečaju mogu sebe dovesti u veoma tešku situaciju da odu na biro rada bez dinara, jer u momentu otvaranja stečaja njima automatski prestaje radni odnos.
Valja podsetiti da radnici preduzeća u stečaja, a kasnije će to biti slučaj i sa onima koji rade u firmama čija se privatizacija priprema, imaju mogućnost da biraju jednu od tri ponuđene opcije: mogu dobiti 200 evra po godini radnog staža; otpreminu do 500 evra po godini staža, ali ne veću od 8.000 evra ako postoji dogovor sa firmom i treća je otpremina od šest prosečnih zarada u Srbiji.
Razlog za mali broj prijavljenih radnika za socijalne programe može biti i izmena Zakona o zapošljavanju, o kojem upravo raspravljaju poslanici Skupštine Srbije, prema kojima oni koji dobiju otpremine više neće imati pravo na novčanu nadoknadu od tržišta rada, a nju su inače prethodni tehnološki viškovi dobijali.
Razlog može biti i taj što su radnici očekivali da se i njima, kao što je to činjeno sve do kraja prošle godine, ponudi 300 evra po godini staža. No, Vlada Srbije je smanjila otpremine sa 300 na 200 evra po godini staža.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić , uz tvrdnju da se za otpremine prijavilo svega deset odsto iz svih 188 preduzeća koja će otići u stečaj, razlog slabog odziva objašnjava time da sami radnici s jedne strane veruju u spas svojih preduzeća, a s druge strane jer im uzimanje otpremina uskraćuje pravo na zaostale zarade.
"U nekim preduzećima radnike ucenjuju da prvo potpišu sporazume da se odriču potraživanja za neisplaćene zarade da bi dobili otpremine. Trebalo je da obećaju da neće tužiti preduzeće, odnosno da će povući tužbe, ukoliko su je ranije pokrenuli. Naime, prosečan iznos otpremine je oko 3.500 evra, a većina njih potražuje mnogo veće iznose za višegodišnje neisplaćene zarade, zatezne kamate i sve što uz to ide, tako da im se uzimanje otpremine ne isplati", ocenila je Ranka Savić.
No, iako je evidentan problem malog broja prijavljenih radnika za otpreminu, jer ih niko na to ne može i ne sme terati, postoje firme u stečaju gde su se, poput “MIN lokomotive” i “MIN vagonki” iz Niša, svi radnici prijavili za socijalni program, a već sada se zna da će deo njih trebati i nakon stečaja.
Tako se može dogoditi da oni uzmu otpremine, odu na biro rada, a da oporavljena firma mora da traži nove radnike isto profila koji oni sada imaju.
Takođe, problem može nastatiti i ako radnici dobiju rešenje da idu na biro rada i tek onda postanu svesni da neće dobiti novac, a nisu ranije bili na vreme upoznati sa mogućnošću socijalnog programa.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
