Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Apr.2021, 20:46

RTV "Na prvoj liniji" u borbi protiv kovida 19

Nevidljivi Kovid 19, koji već više od godinu dana parališe ceo svet, ne uspeva da pokori zdravstvene radnike. Nevidljivi heroji, koji su bele mantile zamenili skafanderima, u kojima se teško diše, govorili su za našu emisiju "Na prvoj liniji". O tome kako izgleda borba za živote obolelih od korone svedoče zdravstveni radnici iz Novog Sada.

Kao najveći Dom zdravlja u regionu i lider primarne zdravstvene zaštite, Dom zdravlja „Novi Sad“, za godinu dana obavio je gotovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 250.000 pregleda, urađeno je više od 100.000 seroloških, antigenskih i PCR testova, isto toliko laboratorijskih analiza, kao i 40 hiljada rendgenskih snimaka. Od kraja novembra, Dom zdravlja na Novom Naselju, postao je glavni respiratorni centar za pacijente sa simptomima Kovida 19, koji radi 24 sata sedam dana u nedelji.

Prim.dr Veselin Bojat, direktor Doma zdravlja „Novi Sad“ : "Ovde je u jednom momentu radilo 25 timova. U piku, u decembru mesecu kada smo imali najviše obolelih, ovde je radilo 262 zaposlena".

Upravo su doktori Doma zdravlja bili bedem protiv Kovida 19, oni su vršili trijažu i dijagnostiku, bili su prva adresa na koju su se javljali inficirani, i time olakšali rad klinikama.

"U crvene zone stigne manje od 1 posto pacijenata, pitamo se gde su ostali ? Svi ostali su u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Mi smo ponosni na činjenicu da za godinu dana, nijedan pacijent u Novom Sadu nije otišao u Klinički centar ili u Institut u Sremskoj Kamenici, nekontrolisano, da mu nije urađen PCR i da se nije znalo u koju od zona u tim institucijama taj pacijent ide“, rekao je Bojat.

Dr Nataša Milanović, Respiratorni centar Doma zdravlja „Novi Sad“: "Kapaciteti su povećani. Mi sada radimo sa 10 lekara u smeni, sa dva pulmologa, sa radiolozima, sa naravno našim laborantima, bez kojih ne bismo mogli. Svako od nas u svom domenu rada ima neko svoje iskustvo i ne možemo jedni bez drugih, samo kada smo zajedno, možemo da pomognemo pacijentu".

Nenad Vukas, koordinator vakcinacije u Domu zdravlja Novi Sad: „Imamo svi porodice, imamo pravo i da smo bolesni, što i jeste. U ovom momentu preko 100 sestara je na bolovanju, od toga 32-e su korona pozitivne, a ono što ostane, tj. mi koji smo još na nogama moramo raditi".

Nijednog trenutka nije prestajao ni rad sa pacijentima obolelim od drugih bolesti, svakodnevno bude pregledano između šest i sedam hiljada takvih pacijenata. Da bi tako mogli i da nastave, kako apeluju iz dana u dan, neophodno je da se smanji broj novoobolelih, a poveća broj imunizovanih.

Utisci i svedočenja, o 365 dana borbe Doma zdravlja i svih nas sa pandemijom, našli su se i u monografiji, koja će uskoro ugledati svetlost dana.

Klinički centar Vojvodine od 6. marta prošle godine svedoči da podaci o novim korona slučajevima nisu statistika, već realnost, zastrašujuća za one kojima se dogodila.

Spasov Mensor, pacijent iz Novog Sada: “Ja sam u životu svašta preživeo, bio i na ratištima, a ovo nikada neću zaboraviti.Kažu da su muške suze najteže, jel bilo i suza ? Bilo je, ne može se lagati. Najgore je kada čovek oseti da više ne može".

Više hiljada njih suočilo se sa tim osećajem, u proteklih godinu dana, dok su ležali u bolničkim posteljama Kliničkog centra Vojvodine. Zvuke medicinskih aparata i šuštanja skafandera, od pre nekoliko dana sluša i jedan Veterničanin, koji, kako kaže ne zna kako se zarazio.

"Ne dao Bog nikada više. Ja se strogo pridržavam, jer morate se pridržavati, da bi vam išlo na bolje. Ako ne budete disciplinovani, zadajete muke sebi, a zadajete muke i njima, to je sve povezano. Kako oni meni kažu ja tako moram da slušam, da bi mi bilo dobro“.

Marko Mihajlović iz Suseka, koji je na Kliniku dovezen u teškom stanju, stabilizovan je. U trenucima snimanja, zatičemo ga nasmejanog, dok je čekao otpusnu listu kući.

"Nisam verovao da je to tako. A kako je bilo ? Opasno.Loše, gušenje, davljenje, doktorPetrović me je primio,ja mu se ovim putem zahvaljujem, svi su oni dobri ali, on me je izvukao iz šok sobe“.

Dr Jelica Alargić, koordinatorka kovid jedinice Klinike za abdominalnu, endokrinu i transplantacionu hirurgiju: „Ja bih rekla da je to naše najveće zadovoljstvo i satisfakcija, kada vidimo pacijente koji su se poboljšali, koji su došli sa teškim kliničkim slikama, kao što su ova dva pacijenta, i kada vidimo da danas idu kući. To je nešto što nama daje vetar u leđa, i što znači svaki put kada uđemo ponovo u crvenu zonu, svaki dan više puta kada vidimo pacijente, dajemo sve od sebe kako bi oni došli u taj stadijum i kako bi mogli da se vrate svojim porodicama, svojim normalnim životima, i ono što je najobičnije to jeste da zagrle svoju porodicu, to je ono što im svima nedostaje“.

U opremi, u kojoj se teško diše, više od godinu dana su i medicinske sestre. One su „oči i uši“ svih odeljenja, osluškuju otkucaje srca pacijenata i njihov isprekidan dah.

Daliborka Medvedec, organizaciona sestra kovid jedinice Klinike za abdominalnu, endokrinu i transplantacionu hirurgiju: „Zaista je stresan ovo posao, uslovi u kojima rade, zbog ovih skafandera i svega ostalog. Drugo, što rade posao koji do sada nisu radile, pa se snalaze, jer ovo je ipak nešto specifično i nešto novo za sve nas, usput što provode vreme sa tim pacijentima, pa samim tim i gledaju koliko im je teško, koliko je sve to bolno stresno“.

Vreme provedeno u crvenoj zoni, dovoljno je iskustvo za čitav radni vek. Skafanderi se nakon napornih smena skidaju, ali emotivni i poslovni teret ostaju.

Stanje pacijenata menja se iz minuta u minut, i neko iz dobrog opšteg stanja veoma brzo stigne do respiratora i bori se za život.

Skidanje pacijenata sa mašina koje dišu umesto njih, najveći je uspeh svakog anesteziologa

Dr Nataša Trećak Antunović, anesteziolog u kovid jedinici Kliničkog centra Vojvodine: „Kada ispratimo pacijenta na odeljenje, to nam daje satisfakciju, a u teškim momentima, jedni druge tešimo. Bude dežurstava kada svi plačemo, bude dežurstava kada vi ne možete predvideti ishod, pa bio je čovek dobro i za 24 časa nije više među nama.Mi imamo grupu u koju javljamo, kada intubiramo, kada ekstubiramo pacijente, i onda u grupi kada javite da je pacijent ekstubiran da je dobro da je prevazišao infekciju to je neopisiva sreća. da prebrode pik infekcije“.

Optimizam, podrška i nada koji zdravstveni radnici pružaju pacijentima važan su deo procesa lečenja, i oni su im neizmerno zahvalni na tome.

Srbija je među prvima u Evropi započela imunizaciju krajem prošle godine, i time odlučila da uzvrati udarac smrtonosnom Kovid – 19 virusu. Struka je saglasna da je upravo masovna imunizacija ključ te borbe. Tempo imunizacije od presudnog je značaja i ako se bude usporio, to bi moglo da kompromituje ceo proces.

U Novom Sadu, koji se polako bliži poželjnom broju vakcinisanih, ona je organizovana na nekoliko punktova, a glavni je na Novosadskom sajmu.

Prim.dr Veselin Bojat, direktor Doma zdravlja „Novi Sad“: „Mi smo,inače, vakcinisali, samo na tom vakcinalnom punktu sa svojim timovima, preko 130 hiljada Novosađana, od toga je oko 60 hiljada već primilo i drugu dozu. Naš plan je da do kraja aprila meseca, 130 hiljada sugrađana primi obe doze, mislim da ćemo to i pre kraja aprila ispuniti, krenuli smo u više paralelnih akcija“ Država je obezbedila vakcine, kao nijedna država u regionu, što smo bili svedoci i prethodnog vikenda kada su privrednici iz regiona prelazili po hiljadu kilometara da bi dobili vakcinu. Oni su nama održali jedan kratki čas, kako se odnositi prema samoj vakcinaciji. Ako oni mogu da pređu hiljadu kilometara, ne vidim zašto neko iz ove zgrade ne bi mogao da 500 ili 300 metara do vakcinalnog punkta“.

Do sada je najviše potrošeno Sinofarmovih vakcina, preko 80 hiljada, a 20 hiljada od ostalih proizvođača

Dr Mirjana Štrbac, epidemiolog Instituta za javno zdravlje Vojvodine: “Mogu vam reći da sam zaista tužna, kada vidim sada u kakvoj situaciji je Izrael ili da kažem Britanija, ili zemlje koje imaju sada veliki obuhvat imunizacije i kako se rešavaju ove zarazne bolesti, koja nas, eto, godinu dana već sve pritiska, onda stvarno ne mogu ništa da kažem nego da sam tužna kao epidemiolog. Zaista mislim da ovaj naš narod negde treba da prođe mnogo više edukacija, da se ugleda na te razvijene zemlje, da bi znali kako se borimo od zaraznih bolesti“.

Nenad Vukas, koordinator vakcinacije u Domu zdravlja Novi Sad: „Pravi put izlaska iz ove situacije je vakcina, primiti vakcinu, koju? sve vakcine su dobre, ona koja je dostupna u tom danu, prihvatiti je i praviti imunitet“.

Dr Nikolina Marić „Zavod za hitnu medicinsku pomoć“ Novi Sad: „Ova godina i prethodna od kako smo u kovid sistemu, broj poziva je preko 500 uglavnom, u toku 24 časa, broj intervencija je negde oko 100 do 120, u toku 24 časa, to su samo izlazi urgentnih ekipa, plus ekipe koje imamo, koji rade sanitetske prevoze, dijalize i otpuste iz bolnica".

U početku je bilo straha koji se ubrzo pretvorio u izazov. Svaki, na vreme detektovani slučaj, bio im je, i još uvek je, motor koji pokreće entuzijazam, izvor snage koja im je neophodna da istraju.

Tokom prošle godine, imali su 2.769 kovid intervencija, a taj broj drastično je veći u ovoj. Samo tokom marta, pregledano je i transportovano 1.735–oro Novosađana. I sedamdesetak radnika Hitne pomoći moralo je na kovid bolovanje, ali je, zahvaljujući solidarnosti kolega, posao nesmetano organizovan.

Dr Bogdan Živanović, direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad: “Ja razumem da su ljudi socijalna, društvena bića, pogotovo mladi ljudi, da su željni druženja, zabava, ali trenutno je momenat kada moramo da negde zakočimo, da bismo uopšte mogli da doživimo sutra i da nastavimo tamo gde smo negde stali, da se tako izborimo sa ovim virusom. Lakše nam je da se borimo kada osetimo tu neku podršku naroda. Svaka karika u lancu, daje svoj maksimalan doprinos".

Vozila Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad, sa 9 urgentnih ekipa, godišnje pređu i preko milion kilometara. Dvanaestočasovne smene i trka sa vremenom, sastavni su deo radnog dana vozača Hitnih službi.

Tomislav Stanisavljević, vozač u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad: „Svaku smenu pređemo između 150 i 200 kilometara po glavi, puta broj radnih dana, ceo dan, 24 sata, ovo vozilo se ne gasi“.

Karlo Gertner, medicinski tehničar u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad: “Prisutan je, svi znamo da je kovid prisutan, ali mi posao moramo da radimo. Pacijenti koji su oboleli od kovida su nam isti kao i svi ostali pacijenti i jednostavno smo morali prihvatiti i moramo saživeti sa time da bi opstali".

Igor Šapić, šef voznog parka u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad: “Puno puta pomislim, za one koji kažu da korona ne postoji, da vakcinacija ničemu ne znači, ja bih najviše voleo njih da dovedem da prođu kao i vi sada, jedno sat-dva sa nama, ili da odu do Doma zdravlja, do Respiratornog centra ili Infektivne klinike, da vide kako to zaista izgleda, mislim da bi se onda vrlo brzo razuverili u svoje teorije“.

Emisiju Laure Vujković "Na prvoj liniji" možete pogledati ovde.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...