Izvor: Vostok.rs, 09.Dec.2019, 15:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

RT: VADA ima moć da isključi čitave zemlje iz sporta, uprkos svojim pogrešnim metodama i proizvoljnim pravilima

Svetska antidoping agencija smatra se najvišim sportskim autoritetom kada je u pitanju iskorenjivanje dopinga, ali stručnjaci su istakli blistave rupe u VADA-inom modusu rada, što dovodi u sumnju njene odluke. Osnovana pre 20 godina pod pokroviteljstvom Međunarodnog olimpijskog komiteta, VADA je postala sposobna da nametne sopstvenu volju svetu sporta putem odluka i preporuka koje međunarodno sportsko telo gotovo univerzalno poštuje. Nedavno je ponovo skrenula pažnju na Rusiju, optužujući je da navodno manipuliše podacima doping testova. Zvuči kao ozbiljna optužba, ali bilo je i argumenata protiv tvrdnji VADA-e, kao i kod mnogih drugih. Bez obzira na svoje stavove o ruskom slučaju sa „sistemskim dopingom“, stručnjaci ukazuju na nedostatke agencije.
RT: Rusiji zabranjeno učešće na velikim sportskim događajima naredne četiri godinehttps://t.co/kGlf916mif
— VOSTOK vesti (@vostokvesti) December 9, 2019 Netransparentnost Jedna od glavnih prednosti koje VADA nikada ne okleva da istakne je njena pretpostavljena nezavisnost od spoljašnjeg uticaja, što je teoretski čini nepristranim sudijom kada je u pitanju optužba o dopingu. U stvari, čini se da je organizacija prilično netransparentna u svom procesu donošenja odluka, jer samo objavljuje svoje zaključke. Pregledi testnih uzoraka koje daju sportisti postaju interna stvar za VADA-u, koji se uglavnom obavljaju u posebnim laboratorijama akreditovanim od strane agencije u skladu sa kriterijumima koje je sama postavila. Ipak, kako primećuje Erik Boj, poznati norveški naučnik za ćelijsku biologiju i profesor emeritus na Institutu za bionauku Univerziteta u Oslu, ove laboratorije su podređene VADA-i i u mnogim slučajevima zavise od nje finansijski. Boj, koji nije neko ko će osloboditi Rusiju zbog njenog navodnog „sistematskog dopinga“, ukazao je na sukob interesa, gde laboratorije moraju de fakto da sprovode VADA-inu agendu, što bi, prema njegovim rečima, trebalo da znači hvatanje što više dopera. Laboratorije akreditovane od VADA-e čak se koriste i za „predstavljanje drugog mišljenja“ o radu drugih laboratorija koje su akreditovane od VADA-e, iako ih očigledno vežu ista ograničenja, piše on. „Nakon pozitivnih rezultata u laboratoriji koja je akreditovana od VADA-e, sportista se suočava sa elektronski manipulisanim podacima i nije mu dozvoljeno da vidi originalne analitičke podatke. Laboratorija retko daje na raspolaganje više podataka od onoga što podržava sopstveni zaključak, a oni ponekad zanemaruju i da ukažu na nesigurnosti i upitne nalaze." Boj sumnja u izuzetno mali broj grešaka u doping procenama koje je priznala VADA, a za koje kaže da su u suprotnosti s čistom logikom naučne analize. „Jednostavna statistička razmatranja kažu da mora biti mnogo, mnogo nedužnih sportista koji su sankcionisani zbog dopinga.“ Ruski sportisti bili su primorani da se takmiče kao „olimpijski sportisti iz Rusije“ bez ruske zastave tokom Zimskih olimpijskih igara 2018. godine zbog preporuke VADA-e, foto: ©  Reuters / Grigory Dukor Samovoljna pravila Drugi naučnici su otišli ​​dalje i doveli u pitanje samu osnovu rada VADA-e, odnoso ideju da doping zapravo sportistima daje nepravedne prednosti. Jedan takav naučnik je i Džuls Hojberger, specijalista kliničke farmakologije u Lajden Amsterdam centru za istraživanje lekova. U svom delu objavljenom u "Sportskoj medicini" u aprilu, Hojberger je ustvrdio da se velika većina supstanci koje je VADA proglasila anatemom zapravo ne može smatrati pojačanjem performansi. Naučnik objašnjava da mnoge zabranjene supstance dodate na listu VADA-e u stvari nisu dovoljno testirane da bi se mogle smatrati doping sredstvima. „Samo 5 od 23 klase supstanci pokazuju dokaze o sposobnosti da poboljšaju stvarne sportske performanse“, piše Hojberger, dodajući da „za 11 klasa nisu dostupne dobro napravljene studije“. Štaviše, za šest preostalih klasa koje su još uvek na spisku VADA-e dokazano je da nemaju nikakve veze sa efektima povećanja performansi, prema njegovim istraživanjima. Hojbergerova studija mogla bi biti znak da VADA naduvava problem sa dopingom, što joj sigurno pomaže da ostane relevantna i ostvari značajne uticaje na međunarodnu sportsku zajednicu, a agencija sigurno ne izgleda kao da će prestati da dodaje nove supstance u redovno ažuriranu doping listu. Ponekad takve akcije utiču na rezultate sportista, uhvaćenih u iznenadnom ažuriranju liste opojnih supstanci, kao što je to bio slučaj sa skandalom sa meldonijumom 2016. godine, kada je čak 172 sportista, uključujući petostruku teniresku šapionku Mariju Šarapovu, bilo suočeno sa sankcijama nakon pozitivnog testiranja na lek samo nekoliko meseci nakon što je zabranjen. Bio je to jedan od retkih slučajeva kada je VADA morala izdati saopštenje u kojem je priznala da „može postojati osnova za grešku ili nemar sportiste“, jer su odluke o sankcijama donete bez obzira na vreme izlučivanja lekova. „Teško je znati da li je sportista možda uzeo supstancu pre ili posle 1. januara, kada je postao nelegalan“, navodi se u saopštenju VADA-e iz aprila 2016. godine. U slučaju Šarapove, koja je pozitivno testirana na meldonijum samo nekoliko nedelja nakon što je zabranjen, zabrana je smanjena sa dve godine na 15 meseci počevši od dana neuspešnog testiranja. Boj i Hojberger, daleko da su sami u svom skepticizmu prema VADA-inim praksama. Takođe postoji nedostatak naučnih radova koji dokumentuju nedostatke agencije u proceni rasprostranjenosti dopinga, koristi za performanse i zdravstvenih rizika, kao i grešaka i nedoslednosti u optužbama protiv sportista . Neki od njih takođe kritikuju agenciju zbog „ponavljanja i pojačavanja“ politika koje „imaju dugu istoriju neuspeha“ i uglavnom su „neuspešne“ kada je reč o doping kontroli. Drugi nazivaju VADA-u "neefikasnim i neetičkim modelom" koji se ogleda u "imperijalističkom sistemu". Lako zaobilazno rešenje Možda se čini da je VADA previše rigorozna u potrazi za navodnim varalicama. Ali ne čini se dovoljno strogim kada je reč o izuzeću terapijske upotrebe ili TUE - savršeno legalnom načinu uzimanja zabranjene supstance bez suočavanja sa posledicama. Sistem je uveden u prvom redu s pretpostavkom da neki sportisti jednostavno trebaju uzimati određene lekove iz čisto medicinskih razloga povezanih sa njihovim zdravstvenim problemima. Pravila VADA-e nalažu da se izuzeće može odobriti samo nakon navodno rigoroznog ispitivanja medicinskih podataka za svakog pojedinačnog sportistu, koji mora da se prijavi. Ovaj sistem je više puta postao predmet kontroverze, kao što je to bio slučaj u slučaju pobednika "Tur de Fransa" 2012. godine i "Tim Skia", Bredli Viginsa. Slučaj Viginsa nije izolovan, jer je danski biciklista Majkl Rasmusen, pobednik "Tur de Fransa" 2005. i 2006. godine priznao da se bavio dopingom od 1998-2001. godine. Takođe je otkrio da su u mnogim slučajevima odluke lekara neistinite, a u kojima se postavljaju dijagnoze koje sportistima daju dozvolu da uzimaju zabranjene supstance. Čak je i bivši potpredsednik VADA-e Arne Ljungkvist priznao da je upotreba TUE-a kao "legalnog" oblika dopinga sasvim uobičajena, ukazujući posebno na sportiste koji uzimaju zabranjene supstance da bi navodno lečili hiperaktivni poremećaj deficita pažnje (ADHD). Ugledne statistike objavljene na veb stranici posvećenoj problemima s ADHD-om u junu pokazale su da profesionalni sportisti u prvoj bejzbol ligi uočljivo imaju tendenciju da više pate od ADHD-a, te da uzimaju odgovarajuće stimulativne lekove, više od prosečnih Amerikanaca. Statistika ipak ne osporava razloge zbog kojih sportisti uzimaju lekove. Postoje pozivi da se reformiše ili čak ukine sistem TUE, ponekad čak i od samih sportista. Ipak, VADA očigledno za sada to nema nameru. Međunarodnom svetu sporta potrebno je telo koje će nadgledati i koordinisati borbu protiv varanja u sportu, uključujući i korišćenje supstanci za povećanje performansi, a VADA je izgleda i dalje najbolje pozicionirana za ovaj posao. Ipak, ona nikako nije nepogrešivi arbitar kakav želi biti. Nakon 20 godina VADA-e, možda će doći vreme da promeni barem neke od svojih metoda. Na kraju krajeva, to sigurno ne može naškoditi većoj otvorenosti i odgovornosti. Izvor: Vostok / RT

Nastavak na Vostok.rs...