Izvor: MVP.rs, 06.Avg.2016, 10:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RIO 2016: Igraj i pobedi
Đorđevićeva četa se posle 12 godina vratila na najveću sportsku smotru.
Na košarkaškom turniru na Olimpijskim igrama će se pojaviti prvi put kao samostalna država. Vice-šampioni Evrope iz 2009. i srebrni sa Svetskog kupa iz 2014. ovog leta su se vratili na davno utabane staze onih koji su igru pod obručima postavili na pijedestal popularnosti u zemlji. Jer, koliko god ostala takmičenja bila važna trag koji ostavite na Igrama biće onaj po kome će vas istorija pamtiti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << />
Srbija je pravni naslednik Jugoslavije, pa će joj Olimpijske igre u Rio De Žaneiru biti praktično 12. po redu. Prvo učešće Plavih na najvećoj svetskoj sportskoj smotri trebalo je da se dogodi 1948. godine. Do toga nije došlo jer su mesta namenjena košarkašima neposredno pred polazak u Londonu zauzeli strelci i gimnastičarke. Procenjeno je da oni mogu da naprave bolje rezultate, a i u troškovi su bili manji.
Istorijat Učešća: 11 Medalje: 6 (1 zlato, 4 srebra, 1 bronza) Najbolji rezultat: Šampioni (1980)
Košarkaška reprezentacija Jugoslavije svoje vatreno krštenje na Igrama je imala 12 godina kasnije u Rimu. Poenima Radivoja Koraća u poslednjim trenucima meča, za pobedu nad Izraelom rezultatom 62:61, je prošla kroz kvalifikacije, ali Olimpijske igre u Italiji neće pamtiti po dobru. Poraz od Amerikanaca sa 62 poena razlike, koji su tamo doživeli, je najteži u istoriji jugoslovenske košarke. Plavi su završili na šestom mestu i sa nestrpljenjem su čekali Tokio.
Ekipa koju je vodio selektor Aleksandar Nikolić je razočarala u Japanu. Završila je na sedmom mestu. Razlozi neuspeha mogli bi da se traže u izostanku Koraća, koji se povredio u utakmici protiv Perua i do kraja turnira se više nije vraćao na teren. Uprkos tome, selekcija Jugoslavije bila je nadomak istorije. Izabranici legendarnog Profesora su odigrali egal utakmicu sa Amerikancima, ali nisu uspeli da postanu prvi tim koji ih je savladao na Igrama. Susret je završen rezultatom 69:61. Koliko je američki tim tada bio jak svedoči i podatak da je u pripremnom meču pobedio San Francisko Voriose, za koje je nastupao legendarni Vilt Čemberlejn.
Prvu medalju na Olimpijskim igrama Jugoslavija je osvojila 1968. godine u Meksiku. U polufinalu su eliminisali Sovjetski Savez sa 63:62. Na toj utakmici proslavio se Vladimir Cvetković, koji je na sedam sekundi pre kraja meča pogodio dva ključna slobodna bacanja. U finalu su Amerikanci, predvođeni Spejserom Hejvudom i Džo Džo Vajtom, opet bili prejaki i slavili su sa 65:50. Korać se nije proslavio. Za 15 minuta igre ubacio je samo jedan poen. U istoriju je ušla generacija koju je sa kupe predvodio Ranko Žeravica, a na terenu je to bio spoj mladosti, koju su činili Krešimir Ćosić, Nikola Plećaš, Petar Skansi, kao i iskustva u vidu Koraća, Trajka Rajkovića, Iva Daneua i ostalih.
Usledio je Minhen 1972, Igre koje je obeležio doping skandal, kao i čuvena finalna utakmica. Naime, Portoriko je porazio Plave rezultatom 79:74, ali je nakon meča utvrđeno da su dvojica igrača pobedničke ekipe bila dopingovana. Jugoslavija je zahtevala da se meč poništi i zapretila napuštanjem turnira. Međutim, iz državnog vrha je stigla "sugestija" da se ne pomišlja na odustajanje, jer bi u tom slučaju nacionalni tim bio drastično kažnjen. Ipak, jedan 23-godišnjak je bio istrajan u svojoj nameri, a ovaj događaj mu je u velikoj meri odredio dalji životni put. Reč je o Ljubodragu Simonoviću. Sa druge strane, jedan od pomenutih Portorikanaca je preminuo samo godinu i po dana nakon nastupa u Minhenu.
Popularni Duci je rođen u Vrnjačkoj Banji, a karijeru je počeo u kraljevačkoj Slogi. Košarkaške staze dalje su ga vodile do Crvene zvezde, Bamberga i Stare Pazove. Iako jedan od najboljih evropskih igrača, sa prosekom od preko 40 poena po utakmici (nije bilo linije za tri poena) u Nemačkoj, nakon Minhena nikada više nije zaigrao u plavom dresu. Ipak, više od košarkaške karijere impresionira činjenica da je Simonović uporedo postao magistar pravnih nauka i doktor filozofije. Borba da Srbiji i svetu objasni loš uticaj novca i dopinga na sport ga je koštala zdravlja, ali nijednog momenta nije pomislio da posustane. Napisao je veliki broj knjiga, na kojima je radio čak i u trenucima kada je vodio veliku borbu za golu egzistenciju. Dodeljivanje nacionalnih penzija zaslužnim sportistima, a Simonović ima svetsko zlato iz 1970. godine i dva evropska srebra, pre nekoliko godina mu je u velikoj meri olakšalo život.
Raspored 7. avgust: Venecuela (03.30č) 8. avgust: Australija (19.15č) 10. avgust: Francuska (19.15č) 12. avgust: SAD (00.00č) 15. avgust: Kina (03.30č)
Generacija koji su predvodili Zoran Slavnić, Dragan Kićanović, Mirza Delibašić, Dražen Dalipagić i Krešimir Ćosić, vođena sa klupe od strane Mirka Novosela, stigla je do srebra u Montrealu 1976. Pre turnira u Kanadi dogodio se sukob između tadašnjeg selektora Novosela i Nikole Plećaša. Naime, bek Cibone je precrtan sa spiska jer je, navodno, prekršio amaterska pravila pošto je snimio jednu reklamu za čaj. Plećaš je tvrdio da to nije razlog već da je Novosel pošto-poto želeo da ga izbaci iz nacionalnog tima.
Jugoslavija je u grupnoj fazi ključnu pobedu za plasman u polufinale zabeležila u duelu sa Italijom. Iako su Plavi gubili sa 16 poena razlike na poluvremenu (57:41), trgli su se u nastavku i poenima Zorana Slavnića u poslednjim sekundama susreta stigli su do bitne pobede rezultatom 88:87. U pitanju je bio jedan od najvećih preokreta na Olimpijskom košarkaškom turniru ikada. U borbi za zlato Jugoslavija je pretrpela novi ubedljiv poraz od SAD, selekcije koja je živela za osvetu Sovjetima za poraz u Minhenu, ali im je Jugoslavija poremetila planove. Konačan rezultat bio je 95:74, a buduća velika NBA zvezda, Edrijan Dentli, ubacio je u finalu rekordnih 30 poena. Ali, to je bio samo uvod za ono što se dogodilo u Moksvi.
U prethodna dva slučaja kada su stizali do medalje Plavi su se zaustavljali na korak od trona, a u oba navrata nepremostiva prepreka bila je selekcija Sjedinjenih Američkih Država. Bilo je vreme za promenu. Javnost je sa nestrpljenjem očekivala turnir u Moskvi, jer je selekcija Jugoslavije bila u naponu snage, dok su se Amerikanci spremali da pošalju izuzetno perspektivnu generaciju igrača, koji su kasnije mahom postali NBA zvezde. U Moskvi je trebalo da zaigraju: Ajzea Tomas, Mark Agvajer, Rolando Bolkmen, Sem Buvi, Bak Vilijams, Dena Vrejns, Ej Džej Vud, Elton Lister, Darnel Valentajn, Rodni Mekkrej, Majkl Bruks i Bil Henzlik. Jugoslovensku ekipu je sa klupe predvodio Ranko Žeravica, koji je u narednih 30 godina vodio "bitku" sa Novoselom oko toga ko je tvorac najvaćeg uspeha jugoslovenske košarke. Do okršaja dve najjače svetske selekcije u tim trenucima nije došlo. Iz dobro poznatih razloga, Amerikanci se nisu našli u Moskvi. Odgovor na pitanje da li je bolja iskusna generacija Jugoslavije ili mladići iz SAD-a nikada nismo dobili. No, Jugoslovenima to nije smetalo da se okite prvim i do sada jedinim zlatom na Olimpijskim igrama. U finalu je savladana Italija, koja je iznenađujuće eliminisala SSSR sa 86:77. Reprezentacija Jugoslavije je ovaj turnir završila bez poraza!
Najbolji igrači Plavih u meču za zlato bili su Kićanović (22 poena), Delibašić (20) i Dalipagić (18). Susret je obeležio i krajnje nesportski potez Dina Menegina. U utakmici u kojoj je postigao 12 poena, iako je u meču pre finalnog ubacio 29, Menegin nije mogao sportski da podnese poraz, pa je u poslednjim trenucima susreta mučki faulirao Kićanovića i tako ga onemogućio da prisustvuje svečanoj ceremoniji dodela medalja. Umesto njega medalju je primio, a kasnije mu je i predao, Moka Slavnić. Kićanović je bio drugi strelac te generacije, odmah iza Dražena Dalipagića koji je prosečno na Igrama ubacivao 24.4 poena po susretu, a ujedno i najbolji asistent osvajača Olimpijskog zlata sa ukupno 14 asistencija na turniru. Najbolji skakač bio je Željko Jerkov sa nešto preko pet skokova po meču. Mnogo zanimljivije deluje činjenica da je Jerkov napravio 33 lične greške na osam odigranih utakmica za svega 130 minuta provedenih na terenu, što daje prosek od jedne lične greške na nepuna četiri minuta igre.
Novosel se vratio na klupu za turnir u Los Anđelesu i na njega poveo delimično podmlađeni tim. Međutim, gotovo pola ekipe su činili igrači Cibone, pa se i pre samog takmičenja podigla prašina u medijima kako protekciju imaju igrači iz kluba u kojem je Novosel radio. U nekim kasnijim intervjuima i sam Novosel je potvrdio da je iskoristio reprezentaciju za pripremu najboljih Ciboninih sezona koje su usledile nakon toga. Bile su to prve Igre za Dražena Petrovića, a poslednje za Dalipagića. Jedini poraz Plavi su, iznenađujuće, doživeli od Španije u polufinalu. Nakon velikog preokreta u drugom poluvremenu, Furija je slavila sa 74:61. U meču za treće mesto bili su bolji od Kanade sa 88:82. Nezvanično, Mirko Novosel je namerno izgubio susret od Španije kako se u finalu ne bi obrukali protiv fenomenalne selekcije Sjedinjenih Američkih Država za koju su nastupali Majkl Džordan, Patrik Juing i Kris Malin, kasnije svi članovi originalnog Drim tima. Španija je finale izgubila sa 31 poenom razlike.
Potpuno nova generacija Jugoslovena otišla je u Seul 1988. godine. Krešimira Ćosića, koji je u međuvremenu seo na klupu najbolje jugoslovenske selekcije, zamenio je Dušan Ivković i postavljeni su temelji za ono što se, na veliku žalost svih ljubitelja košarke, nikada nije dogodilo. Mlada selekcija je u finalu poražena od Sovjetskog Saveza sa 76:63. Srebrna medalja bila je i realan domet ove ekipe, jer je Sovjetski Savez, predvođen Arvidasom Sabonisom, Šarunasom Marčuljonisom, Rimasom Kurtinaitisom, Aleksandrom Volkovim, bio prejak za još uvek neiskusne Jugoslovene. Ipak, trijumf nad Sovjetima u prvoj fazi turnira od 92:79 učinio je da se veliki deo nacije razočara porazom u finalu. Ali, od ove generacije se tek očekivalo najbolje na sledećim Olimpijskim igrama. Nažalost, Jugoslavija se raspala i svet je ostao uskraćen za duel dve najbolje selekcije svih vremena, američkog i evropskog "drim tima".
Na širem spisku Dušana Ivkovića pred Igre u Barseloni bili su: Žarko Paspalj (kapiten), Zoran Radović, Vlade Divac, Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Dejan Bodiroga, Zoran Savić, Slaviša Koprivica, Mirko Milićević, Zoran Sretenović, Boban Janković, Željko Rebrača, Radenko Dobraš, Rastko Cvetković, Branislav Prelević i Zoran Stevanović. Oko Divca je postojao problem jer je Savez morao da plati osiguranje od 20.000 dolara, ali za to nije imao novca. Svi skupa čine možda i najnesrećniju reprezentativnu generaciju ikada. Kada pogledate košarkaški CV svakog od njih shvatate da je u pitanju jedna neverovatna generacija. Ipak, politika je umešala prste i sprečila ih da dodatno "podebljaju" svoje uspehe. Igrali su prijateljske mečeve, spremali se, ali u Španiju nisu otputovali. Niko nije ni slutio da će pauza biti toliko duga da im se oduzme čak i domaćinstvo Svetskog prvenstva 1994. godine i dodeli Kanadi.
Staroj gardi su pridodati i neki novi klinci, a izdvojili bismo ime Branislava Prelevića, jednog od bekova iz one stare jugoslovenske škole košarke. Duda Ivković je stalno isticao kako se odlično uklopio u ovaj sastav i da bi trebalo da bude jedan od naših ključnih košarkaša na Olimpijskim igrama u Barseloni. Međutim, sankcije i politika su doveli do toga da Prelević nikada u svojoj karijeri ne odigra nijednu utakmicu za reprezentaciju Jugoslavije na velikim takmičenjima. Potresnu priču završićemo konstatacijom da je svet ostao uskraćen za duel Drim tima i Jugoslavije, koji i danas širom košarkaške Amerike stavlja veliki znak pitanja na prvu generaciju NBA profesionalaca koja je zaigrala na FIBA takmičenjima i otvara decenijske rasprave i prostor za hipotetičke priče ko je bolji. Takođe, ostali smo uskraćeni i za epski susret Jugoslavije i Hrvatske. Politički momenat na Igrama u Barseloni zadovoljen je u susretu za treće mesto, u kojem su snage odmerili Litvanija i Zajednica Nezavisnih Država.
Rezultati na Igrama Srbija - Venecuela 0-0 Srbija - Australija 6-0 Srbija - Francuska 1-0 Srbija - SAD 0-7 Srbija - Kina 1-1
Veliki povratak Plavi su napravili u Atlanti 1996. Na talasima uspeha iz prethodne godine, kada su se vratili na veliku scenu i okitili se naslovom evropskog prvaka, jugoslovenski košarkaši su prosto izgarali da dokažu kolika im je nepravda učinjena mešanjem politike u sport i sankcijama pod kojima je zemlja tada bila. Izgubili su samo od izuzetno jakog Drim tima u finalu. Centarska linija Šekil O Nil, Dejvid Robinson i Hakim Olajdžuvon, koja je tada nastupala, sigurno je nešto najjače što je košarka ikada videla, a što dodatno ide u prilog tezi da originalni Drim tim možda i nije bio najjači svih vremena. Na kraju je rezultat bio 95:69, ali je srebrna medalja bila ravna osvajanju tirnira. U meču za zlato Jugoslavija se dobro držala većim delom utakmice, ali je u poslednjem kvartalu posustala najviše zbog kratke rotacije. Zoran Savić zbog povrede nije mogao da nastupi, a kada je Vlade Divac zaradio petu ličnu grešku Amerikanci su stekli nedostižnu prednost koju su do kraja samo uvećali. Željko Obradović je postao prvi čovek u istoriji košarke koji je osvajio medalju na Igrama i kao igrač (Seul 1988) i kao selektor. Bili su to poslednji blistavi momenti na najvećoj svetskoj sportskoj smotri jednog od najuspešnijih sportskih kolektiva u zemlji.
Usledio je neuspeh u Sidneju (šesto mesto). Pred sam turnir učešće je otkazao Aleksandar Đorđević, a nešto pre njega i Vlade Divac. To je znatno umanjilo šanse Jugoslavije da stigne do medalje. Veliki problem predstavljala je i povreda Predraga Danilovića, koji je propustio četvrtfinale sa Litvanijom. Plavi su taj duel lako izgubili. Bilo je 76:63 za Šarunasa Jasikevičiusa i drugare. Podbacila je posebno centarska linija. Željko Rebrača, Dejan Tomašević, Dragan Tarlać, Predrag Drobnjak i Nikola Jestratijević su ukupno postigli 19, a sam Gintaras Einikis za Litvaniju čak 26 poena.
Kada su Igre u Atini u pitanju zanimljivo je pomenuti da na njima nije nastupio Predrag Stojaković. Sjajni krilni košarkaš je imao obavezu da odsluži vojni rok u Grčkoj, pa je nacionalnom timu mogao da se pridruži dve nedelje pre prvog meča u Grčkoj. Ali, selektor Željko Obradović je bio izričit u tome da na Igre mogu samo oni koji prođu čitave pripreme. Mladi Darko Miličić je takođe morao da se zahvali na pozivu jer se povredio u poslednjim trenucima NBA finala. Dobio je šansu kada je već postalo jasno da će Detroit Pistonsi da osvoje prsten, ali je polomio prst za svega dva minuta provedena u igri. Atinu su propustili Aleksandar Đorđević (povreda) i Željko Rebrača. I tako oslabljeni reprezentativci Srbije i Crne Gore su želeli medalju. Nažalost, doživeli su veliki debakl. Kružile su priče da će selekcija Španije doživeti poraz u poslednjoj rundi grupne faze takmičenja u susretu sa Novim Zelandom, jer su prethodno već obezbedili prvo mesto u grupi, a na taj način bi Plave izbacili iz daljeg takmičenja. Međutim, Španci su demonstrirali zavidnu dozu fer pleja i prepustili Srbiji i Crnoj Gori da sama odlučuje o svojoj sudbini. No, Plavi su još jednom podbacili. Senzacionalan, minimalan poraz od Kine (67:66), koju su na tim Igrama predvodili američki stručnjak Del Heris i prva zvezda ekipe Ming Jao. Sjajni centar je isporučio 27 poena. To je značilo kraj za Srbiju i Crnu Goru, koja je takmičenje završila na 11. mestu.
Nakon 12 godina Orlovi će se ponovo takmičiti sa najboljima. Iskustvo igranja na Olimpijskim igrama nema niko od košarkaša, ali su u stručnom štabu osvajači medalja. Zanimljivo je pomenuti da je i otac sadašnjeg selektora, Bratislav Đorđević, svojevremeno bio član stručnog štaba reprezentacije Jugoslavije tokom njenih priprema za Olimpijske igre u Moskvi 1980. godine. Nedostaju Nemanja Bjelica i Boban Marjanović, jedina dva igrača koja bi u ovom trenutku mogla da podignu kvalitet ekipe. Sa njima u timu Orlovi bi sigurno bili u vrhu liste favorita za podelu medalja, dok trenutno važe za jednu od onih selekcija koje nisu među najjačima ali takve mnogu da pobede.
Igra se vrti oko Miloša Teodosića, kapitena tima i čoveka koji je u maju mesecu skinuo veliki teret sa svojih leđa osvojivši Evroligu sa ekipom CSKA. Društvo na poziciji "jedan" mu prave Stefan Marković i Stefan Jović, koji su idelani igrači za ulogu "bek ap" plejmejkera u vrhunskim ekipama. Bogdan Bogdanović je najbolja srpska "dvojka", a tokom pripremnih utakmica je pokazao veliki napredak u odnosu na prethodno leto. Preuzima mnogo više odgovornosti i deluje zrelije. Bekovsku liniju zatvara Nemanja Nedović, igrač koji promenom tempa igre može da bude "X faktor" u važnim mečevima.
Na krilnim pozicijama Đorđević je u Rio poveo Nikolu Kalinića i Marka Simonovića. Radi se o igračima sličnih karakteristika, kadrih da neverovatno prate defanzivne rotacije i rade dobar posao na strani pomoći. Sa druge strane, specijalisti su za "spot ap" šuteve i "katove" prilokom skupljanja odbrane na centarskim pozicijama ili pikenrol igre. Slobodno se može reći da je pozicija niskog krila jedna od najpouzdanijih u srpskom timu. Selektor ima dva košarkaša od kojih zna šta može da očekuje i koji će to, bez greške, odigrati u svakom meču.
Na centarskim pozicijama se, iako je najmlađi u timu, najviše očekuje od Nikole Jokića. Društvo pod košem će mu praviti Miroslav Raduljica i "srce tima" Vladimir Štimac. Poziciju krilnog centra mnogi smatraju najvažnijom u modernoj košarci, a izostanak Bjelice, koji je do 2009. godine član nacionalnog tima, je u velikoj meri pokvario planove Orlova. Njegovo odsustvo će pokušati da nadomeste Milan Mačvan, koji je veliki deo priprema propustio zbog povrede, i Stefan Birčević, koji nije mnogo igrao u dresu Estudijantesa tokom prethodne sezone.
Selekcija koju vodi Aleksandar Đorđević nas je na poslednja dva velika takmičenja uverila da može da igra sa najboljima. U Rio se plasirala preko dodatnih kvalifikacija čiji je bila domaćin. Na Igrama ne spada u najuži krug favorita za plasman u finale, ali nikoga ne bi trebalo da iznenadi ukoliko se u njemu nađe. Sa druge strane, u konkurenciji Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Australije, Kine i Vencuele plasman Orlova u četvrtfinale ne bi trebalo da se dovodi u pitanje.
SASTAV
PG: Miloš Teodosić (29, 195, CSKA), Stefan Marković (28, 199, Unikaha), Stefan Jović (25, 198, Crvena zvezda MTS)
SG: Bogdan Bogdanović (23, 198, Fenerbahče), Nemanja Nedović (25, 191, Unikaha)
SF: Nikola Kalinić (24, 203, Fenerbahče), Marko Simonović (30, 203, Crvena zvezda MTS)
PF: Milan Mačvan (26, 206, EA7 Emporio Armani), Stefan Birčević (26, 210, Partizan NIS)
C: Nikola Jokić (21, 208, Denver), Miroslav Raduljica (28, 213, EA7 Emporio Armani), Vladimir Štimac (28, 209, Crvena zvezda MTS)
Selektor: Aleksandar Đorđević
(foto: KSS, FIBA, Getty Images)
.jpg)
