Izvor: MVP.rs, 02.Avg.2016, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RIO 2016: Bili su velika sila
Brazil je kroz istoriju imao puno uspona i padova.
Ukoliko igrate asocijacije i dobijete pojmove fudbal i kafa verovatno ćete kao iz topa reći: "Brazil"! Ako su to prva dva nagoveštaja na ovu zemlju, košarka sigurno nije jedan od njih. Mi ćemo reći da je to potpuno nepravedno, jer Brazil zauzima jako bitno mesto u istoriji igre pod obručima.
Košarka je među Karioke stigla samo pet godina nakon što nam je Džejms Nejsmit učinio veliku uslugu izmislivši >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << ovaj sport. Za to je bio zaslužan profesor Augusto Šou, koji je doneo košarku u Brazil, 1912. napravio prvo klupsko takmičenje i utemeljio put da Brazil već 1922, zajedno sa Argentinom i Urugvajem, odigra prvo međunarodno takmičenje. Ono je bilo preteča prvog Prvenstva Južne Amerike, koje je odigrano 1930. godine.
Istorijat Učešća: 14 Medalje: 3 (3 bronze) Najbolji rezultat: 3. mesto (1948, 1960, 1964)
Olimpijske igre su upoznale košarku 1936. godine u Berlinu, kada se prvi i poslednji put igrala na teniskim terenima na otvorenom. Brazil je uzeo učešće. Nisu se proslavili, ali važno je reći da od tada pa do 1976. godine Karioke nikada nisu propustile košarkaški turnir na Igrama. U tom periodu su osvojile tri bronzona odličja.
Prva, čudesna bronza je stigla na prvom Olimpijskom košarkaškom turniru u dvorani, 1948. godine u Londonu. Zašto čudesna? Brazilci su imali veoma skromne uslove za trening. Selektor Moasir Dajuto radio je u gotovo nemogućim uslovima. Kada su otputovali u London brazilski reprezentativci su videli selekciju SAD- kako trenira. Svaki igrač je imao loptu za sebe, a Brazilci su se gledali u čudu jer ih je na njihovom treningu ukupno bilo dve kojima je odavno prošao vek trajanja. Nasuprot svim predviđanjima, Brazilci su vezali šest pobeda na tom turniru, a onda su poraženi od Francuza u polufinalu sa 43:33. U borbi za bronzu savladali su Meksiko rezultatom 52:47.
Usledila je Kanelina era. Davne 1951. godine Renan Soareš, poznatiji kao Kanela (nadimak je dobio po portugalskoj reči za cimet zbog svoje kose), preuzeo je košarkašku selekciju Brazila. Na klupi je proveo 20 godina i napravio od Karioka pravu svetsku silu. Soarešova filozofija se bazirala na eksplozivnosti i besprekornoj fizičkoj pripremljenosti, a znanje je stekao na vojnoj akademiji. Zbog toga je, uz košarkaške, trenirao i fudbalske, vaterpolo i veslačke sastave. Princip je bio veoma sličan.
Savremeneci Kaneline ere kažu da je Brazil igrao prepametno i da su bili prava šuterska mašina. U tih 20 godina Brazil je na svim takmičenjima osvojio ukupno 20 odličja, uključujući dve Olimpijske bronze i dve titule na Svetskim prvenstvima. Izlišno je pričati o dominaciji u Južnoj Americi. Najbolji Kanelini učenici bili su Pasoš Amauri i Markez Vlamir. Tajna njihovog uspeha je bila u tome što su se, pored košarke, bavili i drugim sportovima. Tako je Amauri bio uspešan plivač, odbojkaš i atletičar i sa svojih 191 centimetara pravi prototip atlete koji na terenu sve radi. Uz njega je savršeno išao Vlamir, pouzdani šuter koji je na četiri Olimpijska turnira bio najbolji strelac Brazila. On je sa samo 16 godina debitovao za nacionalni tim, a 1969. godine je postao prvi Brazilac koji je zaigrao u Evropi kada je stavio paraf na ugovor sa Venecijom.
Raspored 7. avgust: Litvanija (19.15č) 9. avgust: Španija (19.15č) 11. avgust: Hrvatska (19.15č) 13. avgust: Argentina (19.15č) 15. avgust: Nigerija (19.15č)
Zanimljivo je da Vlamir i danas, sa 84 godine, radi kao komentator košarkaških utakmica, a prenosio je mečeve sa Olimpijskih igara od Seula 1988. do Atlante 1996. godine. Pomenuti dvojac je zajedno sa Renanom Soarešom postavio osnove brazilske dvadesetogodišnje filozofije - brza tranzicija i puno poverenje u šutere. Uz njih bi trebalo istaći i dugogodišnjeg reprezentativca Markosa Leitea. Markinjojs je prvi Brazilac koji je otišao na školovanje u Ameriku, upisavši 1973. godine Univerzitet Peperdajn. Tri godine kasnije je postao prvi igrač iz Brazila ikada koji je izabran na NBA Draftu. U tom periodu brazilski dres je nosio i jedan Argentinac, Antonio Salvador Sukar, koji se tek sa 20 godina preselio iz domovine u susedni Brazil.
Poslednji Kanelin Brazil učestvovao je na Olimpijskim igrama u Meksiku 1968. godine i zauzeo četvrtu poziciju. To je značilo kraj jedne ere i smenu generacija. Ono što je Brazil predstavljao u svetskoj košarci do tada preuzela je Jugoslavija. U polufinalu turnira u Meksiku našli su se SAD, Sovjetski Savez, Plavi i Karioke. Jugoslavija je savladala Sovjetski Savez u polufinalu, a SAD su lako izašle na kraj sa Brazilom. Karioke su izgubile u borbi za četvrtu bronzu i ona je pripala Sovjetima. Prirodno, formirana je nova velika trojka. Brazil je ispao iz kruga košarkaških sila i Kanela je smatrao da je vreme za mlađe snage. Od tada pa do danas nisu igrali polufinale na Olimpijskom turniru, propustili su četiri takmičenja (tri u 21. veku u periodu od 2000. do 2008) i osvojili samo jednu medalju na Svetskim prvenstvima, bronzu 1978. na Filipinima. Ipak, trebalo bi priznati da su u velikom broju situacija bili blizu i da su gotovo uvek zauzimali peto mesto, ponajviše zahvaljujući Oskaru Šmitu, "svetoj ruci", koji je sinonim za košarku u ovoj zemlji.
Nije preterivanje ako kažemo da je reč o jednom od najboljih individualaca koje je svetska košarka ikada videla. Šmit je nastupao za reprezentaciju punih 19 godina. Što se tiče klupske karijere, u Brazilu je osvojio sve što se može osvojiti, a u italijanskom prvenstvu je vlasnik mnogih rekorda. Od 1977. do 1996. za Brazil je odigrao čak 326 utakmica i zabeležio 7.693 poena. Suvereni je vlasnik rekorda po broju postignutih poena na jednom meču Olimpijskog turnira, s obzirom da je ubacio 55 u meču protiv Španije u Seulu 1988. godine. Bio je miljenik nacije i košarka je u tom periodu imala veliku popularnost u Brazilu. Ljudi su ga voleli, kako zbog velikog talenta, tako i zbog toga što, iako je draftovan, nije želeo da ode u najjaču ligu na svetu jer do 1989. godine profesionalnim NBA košarkašima nije bilo dozvoljeno da nastupaju za državne timove.
Ipak, Šmit nikada nije uspeo da dovede Brazil do medalje na Olimpijskim igrama. Bio je među pet najboljih strelaca turnira 1980, 1984, 1988. i 1996. godine. U Seulu je bio nezaustavljiv i čini se da je Brazil tu propustio najbolju priliku za odličje. Šmit je u proseku beležio nestvarnih 42.3 poena, ali Karioke nisu mogle protiv Sovjetskog Saveza u četvrtfinalu. U spektakularnoj utakmici Šmit je zaneležio 46 poena, ali su Sovjeti slavili 110:105 i na kraju uzeli zlato. Kraj Šmitove ere, a ujedno i perioda kada se Brazil na čak 16 godina oprostio od Olimpijskog turnira u košarci, bio je spektakularan. Na svojim petim Igrama, sa 38 godina, je beležio 27.4 poena u proseku i bio najbolji strelac turnira u Atlanti.
Usledio je crn period za brazilsku košarku. Sve do Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine su propuštali najveću sportsku smotru. Dugo se čekalo da Marselinjo Uertas, Leonardo Barbosa, Nene Ilario, Anderson Varežao, Tiago Spliter i ostali vrate Brazil gde mu je mesto. Naravno, to je ispraćeno sa velikim padom popularnosti košarke u zemlji fudbala. Više nije bilo Oskara Šmita koji je vezivao Brazilce za basketaru, a NBA zvezde nikada nisu doživele taj rejting.
Pomenuti igrači, potpomognuti lokalnim herojima koji su najveći deo svojih karijera proveli u Brazilu - Aleks Garsija, Giljerme Đovanoni i nezaboravni Markinjos, nisu uvek bili na prepoznatljivom nivou. U pomenutom periodu vredni pomena su samo rezultati na kontinentu i plasman na Olimpijski turnir u Londonu 2012. Tu su se ponovo našli na "svom" petom mestu, a ovog puta je u četvrtfinalu bolji bio arhineprijatelj Argentnina.
Nosioci tima koji će igrati u Riju su pretežno u poznim godinama i Olimpijske igre na domaćem tlu bile su planirane kao oproštaj mnogih. Ipak, sudbina nije to dozvolila jer su povrede Splitera i Varežaoa odvojile od terena. Trener Ruben Manjano na raspolaganju ima pet NBA igrača, a prva zvezda bi trebalo da bude Leandro Barbosa. Ukoliko mu zdravlje dozvoli, Nene Ilario će biti snaga domaćina pod košem. Puno ime košarkaša Hjustona je Mejbejner Rodni Ilario, a nadimak Nene, što na portugalskom znači beba, je dobio u ranom detinjstvu jer je bio najmlađi član porodice i uvek najmlađi u društvu. Naravno, tu su još Uertas, Raul Neto, Augusto Lima, Kristijano Felisio, Markus De Souza...
Brazil je nepredvidiva ekipa. Njihov sastav je mešavina izuzetno iskusnih i talentovanih igrača, koji žele da svojoj naciji vrate veru u košarku u kojoj su nekada bili prava sila. Međutim, biološki sat im nije saveznik. pa nije sigurno da će u tome uspeti. Bilo kako bilo, vreme je za poslednji pokušaj da ova generacija popravi razočaravajući utisak. Rivali u B grupi domaćinu Igara će biti: Španija, Litvanija, Argentina, Hrvatska i Nigerija.
SPISAK
PG: Marselo Uertas (33, 191, Los Anđeles Lejkers), Raul Neto (24, 185, Juta), Rafael Lus (24, 188, Laboral Kuća)
SG: Leandro Barbosa (33, 191, Finiks), Vitor Benite (26, 191, Mursija)
SF: Markus De Souza (32, 206, Flamengo), Aleks Garsija (36, 193, Bauru)
PF: Nene Ilario (33, 211, Hjuston), Giljerme Đovanoni (36, 208, Brazilija)
C: Kristijano Felisio (24, 208, Čikago), Augusto Lima (24, 208, Žalgiris), Rafael Hetšajmer (30, 208, Bauru)
Selektor: Ruben Manjano (61)
(foto: FIBA)
