Izvor: Blic, 28.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put od idola do skandalmajstora
Put od idola do skandalmajstora
Umesto da iz Turske stižu informacije o dobrim igrama i golovima momka koji zasigurno ima reprezentativni potencijal, tamošnji mediji prepuni su napisa o skandalima koji sve više skreću pažnju sa ostvarenja Mateje Kežmana na zelenom tepihu u dresu Fenerbahčea.
Poslednje što se Kežmanu dogodilo jeste konflikt u svlačionici sa saigračem, Urugvajcem Luganom, koji ga je optužio da promašuje mnogo šansi i da zbog toga Fenerbahče >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ima sve slabije rezultate. Počelo je verbalnim duelom, a završilo se tako što je Kežman dobio pesnicu u bradu.
Samo nedelju dana ranije Kežman je, iznerviran ispadanjem iz Kupa UEFA posle vođstva od 2:0 u Holandiji, polomio slike_arhiva na zidu pored svlačionice za goste na stadionu AZ Alkmara. Tom prilikom nije samo napravio materijalnu štetu već se i povredio, pa je morao zbog posekotina na ušivanje.
Partizan odskočna daska
Fudbalska karijera Mateje Kežmana isprepletana je dobrim igrama, golovima, incidentima van terena i na njemu, pa se s pravom postavljaju pitanja šta se to dešava sa fudbalerom čiji su golovi u velikoj meri doprineli našoj reprezentaciji da se plasira na poslednje Svetsko prvenstvo i gde se nalazi crta koja ga od idola fudbalskih masa pretvara u skandalmajstora?
Momak koji je kao dečak u zemunskoj Ugrinovačkoj ulici nagovestio velike domete, upravo tako je i krenuo da se probija kroz surovi život fudbalera profesionalca.
Nikada nije dobio šansu u matičnom klubu Zemunu, ali ga nije bilo strah (uz podršku porodice) da potraži sreću u drugim sredinama. Kao kadet kalio se u drugoligašu Radničkom iz Pirota, seniorski put odveo ga je u Loznicu, Smederevo, a prvi veliki klub u karijeri bio mu je Partizan.
Briljantan u PSV-u
Sve je išlo kao u najlepšoj bajci, a gol u prvom večitom derbiju koji je odigrao otvorio mu je put ka srcu navijača crno-belih.
Reprezentativna karijera bila je logičan sled događaja, a transfer u holandski PSV samo potvrda da izrasta u vrhunskog fudbalera.
Golovi kao na traci i titule najboljeg strelca holandskog fudbala utrle su mu put ka Čelsiju, jednom od najbogatijih klubova na svetu. Međutim, izuzetna konkurencija na 'Stamford bridžu', nerazumevanje trenera Murinja za period adaptacije, a možda i liga koja ne odgovara njegovom fudbalskom nervu, naterala je Kežmana da se već posle godinu dana okrene novim izazovima.
Neuspeh u atletiku
Atletiko Madrid bio je nova stanica, ali ništa osim ponekog gola u crveno-belom dresu nije bilo vredno posebne pažnje.
U međuvremenu, reprezentativna karijera bila je u zastoju. Sukob sa tadašnjim selektorom Dejanom Savićevićem govorio je da baš i nije sve tako idealno. Osećaj iznenadne moći, sujeta ili višak energije nikako nije mogao da se kanališe, pa je jedino rešenje za sve bio odmor, odmor od najdražeg dresa.
Ilija Petković je, za razliku od Savićevića i Murinja, imao i taktiku i strpljenje za Kežmana. Hladio ga je na klupi, na neke mečeve ga nije ni zvao, ali je dočekao da mu se Kežman zahvali golovima i izraste u istinskog junaka plasmana SCG na Mondijal u Nemačkoj.
Opet je proradio neki crv u Mateji, u teškom porazu od Argentine ostavio je drugove na cedilu dobivši crveni karton, a nedugo zatim napustio je i kamp plavih. Do danas istina nije do kraja otkrivena, da li ga je na takav korak naterao tadašnji predsednik Saveza Karadžić ili je sve urađeno samoinicijativno? Sve je podsećalo na neke ranije priče oko reprezentacije u kojima je učestvovao Kežman, na primer, crveni karton protiv Norveške na EP u Holandiji i Belgiji, ali i odlazak sa Stankovićem, Lazetićem i Miloševićem privatnim avionom iz Podgorice posle kraha u meču sa Azerbejdžanom.
Kežman je posle Nemačke zaćutao za srpske medije, da bi potom, po sopstvenim rečima, 'ohladio glavu' i zatražio da se 'zakopaju sekire'. Epilog svega je izgubljeno mesto u reprezentaciji, a poslednji događaji govore da polako gubi kompas i u Istanbulu.
Mateja Kežman nije zaboravio da igra fudbal, to je istina kao što su jedan i jedan - dva, međutim, ako sam sebi ne pomogne, niko neće moći da ga zaustavi na putu ka fudbalskom zaboravu. Bila bi to velika šteta za momka koji uskoro puni 28 godina i koji po svom potencijalu još nije vratio bubamari za sve što mu je pružila.
D. Radović
