Izvor: Sportski Žurnal, 02.Okt.2010, 12:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Publika me je nosila

Li­stam cr­no-be­le fo­to­gra­fi­je na ko­ji­ma se vi­de sla­vlje, osme­si, po­be­da, a u mi­sli­ma se vra­ćam na tri­bi­ne Pi­o­ni­ra pre če­tvrt ve­ka. Bio je to pr­vi te­ni­ski meč ko­ji sam gle­da­la uži­vo, osta­la bez gla­sa na­vi­ja­ju­ći, ali sve je vre­de­lo zbog ve­li­ke po­be­de nad Fran­cu­skom >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << u Dej­vis ku­pu.
Te 1985. go­di­ne na te­re­nu su bi­li ju­na­ci Slo­bo­dan Ži­vo­ji­no­vić i Go­ran Pr­pić ko­je je do ve­li­kog tri­jum­fa od 4:1 nad moć­nim tri­ko­lo­ri­ma vo­dio se­lek­tor Rad­mi­lo Ar­me­nu­lić.
Ka­ko re­če ne­dav­no Bo­ba, ka­da smo pri­ča­li o ovoj te­mi u Pi­o­ni­ru, „ni­šta u ži­vo­tu ni­je slu­čaj­no, sve je je­dan krug“ pa ta­ko je i me­ni kao ne­ka­da­šnjem na­vi­ja­ču sa­da čast pi­sa­ti o to­me u sve­tlo­sti ve­li­kog fi­na­la Dej­vis ku­pa iz­me­đu Sr­bi­je i Fran­cu­ske.     
Na re­du je oži­vlja­va­nje uspo­me­na sa dru­gim ta­da­šnjim mu­ske­ta­rom Ju­go­sla­vi­je Go­ra­nom Pr­pi­ćem. Ka­ko je nje­mu bi­lo ka­da je sa dru­ge sta­ne mre­že, kao mo­mak na po­čet­ku ka­ri­je­re, gle­dao ve­li­ka ime­na svet­skog te­ni­sa Ja­ni­ka Nou i An­ri­ja Le­kon­ta. Imao je 21 go­di­nu i „dr­znuo“ se da sa 6:3, 4:6, 6:1, 6:4 po­be­di tam­no­pu­tog Fran­cu­za.
Ko­je su Vam pr­ve aso­ci­ja­ci­je na taj meč pre 25 go­di­na?
- To je jed­na od naj­bo­ljih at­mos­fe­ra ko­je sam do­ži­veo u Dej­vis ku­pu, uz mo­žda meč po­lu­fi­na­la sa Šve­đa­ni­ma u Za­gre­bu 1991. go­di­ne – sa pu­no po­no­sa pri­ča Pr­pić u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru. - Jed­nom reč­ju ne­ve­ro­vat­no, jer smo bi­li u ulo­zi pot­pu­nog aut­saj­de­ra, a oni su ima­li dva igra­ča u pr­vih 13 na sve­tu. Me­ne je pu­bli­ka no­si­la da sam igrao kao tran­su. Ja­sno se se­ćam to­ga da sam po­sle po­be­de od­jed­nom bio u va­zdu­hu, no­si­li su me, bio je tu Bo­ba a ja sam sa­mo vi­kao „spu­sti­te me“ jer se ni­sam ni po­zdra­vio sa No­om. Bi­lo je  to ve­li­ko iz­ne­na­đe­nje, jer smo zna­li da je do­bi­ti Fran­cu­sku bi­lo sko­ro ne­mo­gu­ća mi­si­ja.
Bi­la je to pre­kret­ni­ca i u Va­šoj ka­ri­je­ri, kao i Ži­vo­ji­no­vi­će­voj, ali i ge­ne­ral­no bum te­ni­sa na pro­sto­ru Ju­go­sla­vi­je?
- Da, ta­da sam vi­deo i do­ka­zao se­bi da mo­gu ne­što da na­pra­vim u bu­duć­no­sti i za­i­sta se po­ka­za­lo kao tač­no. Bi­la je to do­bra od­skoč­na da­ska, ali sve je ima­lo ve­ći od­jek jer je Dej­vis kup uvek po­se­ban za­to što se igra za ze­mlju i ve­ći je zna­čaj sva­ke po­be­de. Igra­li smo po­sle to­ga još dva po­lu­fi­na­la i sva­ki put su ti me­če­vi bi­li pra­zni­ci te­ni­sa. Eto, sve se sa­da za Sr­bi­ju ne­ka­ko vra­ća na taj meč u Pi­o­ni­ru ka­da smo Fran­cu­sku pr­vi i je­di­ni put u isto­ri­ji po­sla­li u dru­gi di­vi­zi­ju.
Ko­li­ko je pri­ja­telj­stvo me­đu igra­či­ma va­žna spo­na iz­me­đu igra­ča sa ovih pro­sto­ra, Hr­vat­ske ko­ja je osvo­ji­la Dej­vis kup 2005. i Sr­bi­je ko­ja je na do­brom pu­tu da to ostva­ri 2010?
- Mi smo pre sve­ga spor­ti­sti i po­li­ti­ka ni­ka­ko ne bi sme­la da se me­ša u sport. Sa Bo­bom, Ore­ša­rom i Iva­ni­še­vi­ćem bio sam ve­li­ki pri­ja­telj i osta­li smo u do­brim od­no­si­ma i da­nas. Ta­ko je i ka­da su sa­da u pi­ta­nju srp­ski i hr­vat­ski igra­či. U Spli­tu se vi­de­lo da me­đu nji­ma ne­ma ni­ka­kvih pro­ble­ma, da su to sjaj­ni mom­ci i do­bri pri­ja­te­lji i ta­ko tre­ba da osta­ne.
Ko­ja bi bi­la Va­ša po­ru­ka Sr­bi­ji u slu­ča­ju da osvo­ji Dvaj­to­vu sa­la­ta­ru jer ste po tom pi­ta­nju is­ku­sni­ji?
- Po­sle po­be­de u Dej­vis ku­pu svi su u Hr­vat­skoj hte­li da bu­du kao Lju­bi­čić, Iva­ni­še­vić, Kar­lo­vić. Svet­ski te­ni­ski šam­pi­o­ni. Na sve stra­ne se sa­mo go­vo­ri­lo i pi­sa­lo o te­ni­su, sve ško­le su bi­le pre­bu­ki­ra­ne ali sa­da vi­dim da se to ipak or­ga­ni­za­ci­o­no i mar­ke­tin­ški ni­je od­ra­di­lo ka­ko tre­ba. Mi­slim da Sr­bi­ja mo­že mno­go to­ga da na­u­či na na­šem is­ku­stvu jer ta­kve stva­ri se sko­ro uvek de­ša­va­ju sa­mo jed­nom u ži­vo­tu.
SR­BI­JA MO­ŽE DO TI­TU­LE
Za Go­ra­na Pr­pi­ća u če­tvrt­fi­na­lu Dej­vis ku­pa u Spli­tu sve je već bi­lo ja­sno kao dan – Sr­bi­ja je u tom me­ču sa Hr­vat­skom bi­la fa­vo­rit, a ta­ko je i u fi­na­lu sa Fran­cu­zi­ma.
- Sr­bi­ja se od žre­ba­nja iz­dvo­ji­la kao je­dan od fa­vo­ri­ta za ti­tu­lu i is­pu­ni­li su oče­ki­va­nja – re­al­no je ana­li­zi­rao Pr­pić. – Mi smo u če­tvrt­fi­na­lu ima­li pro­ble­ma sa po­vre­da­ma igra­ča, dok je No­vak do­šao u sjaj­noj for­mi. Zna­li smo da će bi­ti te­ško, da na svom te­re­nu ni­smo fa­vo­ri­ti u ta­kvom po­ret­ku stva­ri i ni­je bi­lo na­ka­kvo iz­ne­na­đe­nje što smo iz­gu­bi­li. Gle­dao sam po­lu­fi­na­le sa Če­si­ma i ma­lo se pri­bo­ja­vao ka­da pr­vog da­na na te­re­nu ni­je bi­lo No­va­ka. Ali, Tip­sa­re­vić je od­i­grao ve­li­ku ulo­gu i do­neo Sr­bi­ji fi­na­le. Na 2:2 igrao je ne­ve­rov­ta­no do­bro, a svi ko­ji igra­ju te­nis zna­ju ko­li­ko je pri tom re­zul­ta­tu ve­li­ki pri­ti­sak. Imao je ne­ve­ro­vat­nu in­spi­ra­ci­ju i bio iz­u­zet­no mo­ti­vi­san.
Ka­ko on­da vi­di­te ras­plet si­tu­a­ci­je u Are­ni od 3. do 5. de­cem­bra?
- Opet je tu pred­nost Sr­bi­je u dva me­ča ko­ja oče­ku­ju No­va­ka, dok će u du­blu bi­ti ne­što te­že jer Fran­cu­zi ima­ju uigran tim. Mi­slim da oni ra­ču­na­ju na dva po­e­na kod dru­gog igra­ča Sr­bi­je, ali to im ni­je si­gur­no ako Tip­sa­re­vić bu­de igrao kao u po­lu­fi­na­lu. Mo­ja pro­ce­na je da on igra naj­ma­nje 30 po­sto bo­lje u Are­ni ne­go na svim dru­gim pod­lo­ga­ma, ima ve­li­ko sa­mo­pu­zda­nje i ta at­mos­fe­ra i po­dr­ška ga di­že do ne­ve­ro­vat­nih gra­ni­ca. Za­to ve­ru­jem da Sr­bi­je mo­že do ti­tu­le.     
 Maja Jovanović

Nastavak na Sportski Žurnal...