Izvor: Glas javnosti, 29.Maj.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi među jednakima
Najbolji igrač kuglaškog šampionata sveta u Detenhajmu, reprezentativac Srbije Vilmoš Zavarko kaže da su osvajanje titule u ekipnoj konkurenciji i obaranje pojedinačnoj svetskog rekorda dva puta u samo dva dana najlepši momenti u njegovoj dosadašnjoj karijeri. Srpski takmičar, koji je ušao u istoriju svetskog kuglanja kao prvi igrač koji je na šampionatu u 120 hitaca dosegao granicu od 700 čunjeva i potom „popeo“ svetski rekord na 728 čunjeva, naglasio je da je njegov cilj na takmičenju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u Detenhajmu bio osvajanje ekipne medalje i obaranje svetskog rekorda.
- Iskreno, nisam se nadao tituli šampiona sveta, jer sam znao koliko su jaki Nemci i Mađari. Govorio sam sebi da je prvi cilj ulazak među četiri najbolja tima, a potom osvajanje jedne od medalja. Za ovo takmičenje sam se pripremao pola godine i kada sam video kuglanu u Detenhajmu znao sam da mogu i do svetskog rekorda. Ipak, nisam se nadao da ću ga oboriti dva puta u dva dana. Ovo su najlepši momenti u mojoj karijeri - naveo je 20-godišnji kuglaš.
Prema njegovim rečima, „strahovito“ je opterećenje kada se „ide na tako visoke rezultate“.
- Nemate pravo na grešku. Fizički sam bio spreman za rekord i kada sam došao do 700 čunjeva, znao sam da mogu i bolje, pod uslovom da ne ponovim neke manje greške - priča Zavarko koji je tokom sedam mečeva na prvenstvu sveta napravio prosek od 687,5 čunjeva, što nije uspeo nijedan drugi igrač na tom takmičenju.
Svestan svojih kvaliteta, svetski rekorder je, ipak, naglasio da „reprezentaciju ne čini jedan igrač“.
- Činjenica je da sam u svakom meču donosio poen i veliku čunj razliku, ali titula šampiona sveta je rezultat sjajne igre svih reprezentativaca. Ja sam samo bio prvi među jednakima - zaključio je Zavarko.
Svaka cast ,
majstorima kuglanja u Srbiji,nasim reprezentativcima,divnim momcima,velikim ljudskim velicinama. Poznajem ih , pa s toga mogu da kazem koliko su dobri u svakom smislu.I kao sportisti,kolege, ljudi,prijatelji.
Vili ,kako ga mi kuglasi zovemo,je jedan biser,koji je ponikao u Beceju,sportskoj kuglaskoj porodici,gde su majka i otac (i danas) kuglasi,kao i mladji brat Chaba,koji sa svojih 12 godina pokazuje da je na bratovom putu.Takav momak ,ne samo sto je primer, kako se kugla za klub i svoju zemlju, vecima jednu harizmu kojom pleni bilo gde da se nalazi.
Rezultate koje je postigao su rad velikog talenta ,odricanja,velikog rada ..., ali na zalost u Srbiji,o tom sportu sira javnost malo zna,mediji mu poklanjaju malo paznje, a gde se god pojave nasi kuglasi,u bilo kojoj kategoriji uvek su navrhu.Jos da imamo uslove kao ostale zemlje koje su vrh u tom sportu,gde bi nam bio kraj??
Jedan primer...,ekipa iz Indjije proseta se od dna svih liga u Srbiji,do I lige Srbije trenirajuci i igrajuci utakmice u Rumi,a sada u tom rangu ( I liga Srbije ) po pravilniku KSS ne moze igrati u Rumi,jer ta kuglana je stara i betonska, te se utakmice na tom nivou moraju igrati na plocama (nove kuglane) i to u NS,gde je najblize.Nisu to neki troskovi po sezoni,ali grad Indjija nema sluha.Forsira se fudbal i samo fudbal,nije cudo jer je predsednik gradonacelnik Indjije.Ostali sportovi propadaju,mladost nema gde da se okuplja,a masovnost u kuglanju je primarna,kao i u svakom sportu,da bi jednog dana se pojavio novi Vili Zavarko.
Hvala Viliju, Calicu,Tepsi,Lotini,Selu,Antalu,Ostoji,Caluki,Radojcicu i naravno na dobroj selekciji profesora Ponjevica.
Obradovali ste kuglasku Srbiju i svoj narod koji Vas VOLI
