Izvor: Politika, 30.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi korak Ane Ivanović ka olimpijskoj medalji
Naša teniserka na turniru Prve grupe Evroafričke zone Kupa federacije u Budimpešti stiče vizu za Peking. – Dosta mi je tanjira, želim da osvojim turnir za Gren slem
Od našeg specijalnog izveštača
Budimpešta, 30. januara – Ana Ivanović drugoplasirana na svetskoj rang-listi i finalista minulog međunarodnog prvenstva Australije u Melburnu privukla je na današnjoj pres-konferenciji u Budimpešti veliku pažnju domaćih medija koji našu žensku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tenisku reprezentaciju nazivaju timom snova. Turnir Prve grupe Evroafričke zone Kupa federacije u mađarskoj prestonici na kojem je prvi put zajedno u državnom timu sa Jelenom Janković, jedinstvena je prilika da saznaju sve što žele o njoj, a do sada nisu mogli da je pitaju.
Ivanovićeva ih je osvojila osmehom ali ih je možda razočarala kada je bez dvoumljenja rekla da joj je omiljeni grad Sidnej. Ipak, ozarila im je lice odgovorivši da se rado vraća u Budimpeštu odakle je jedan od najzaslužnijih trenera za njen uzlet u svetski vrh Zoltan Kuharski. Podsetila je i da je sa zadovoljstvom prihvatila da potkraj prošle godine odigra egzibiciju sa najboljom mađarskom teniserkom Agneš Savaj, upravo u dvorani „Sima” u kojoj se održava turnir. O zvezdi mađarskog tenisa govorila je biranim rečima.
Što se Ivanovićeve tiče dva su bitna podatka u vezi sa ovogodišnjim turnirom. Prvo, ona je najbolje plasirana igračica na svetskoj rang-listi koja je ikada igrala u ovom stepenu takmičenja Kupa federacije. Do sada je to bila Jankovićeva koja je na turnir prošle godine u Plovdivu došla kao sedmoplasirana. To u stvari govori da je naša reprezentacija nadrasla granice Evroafričke zone, u kojoj igra sticajem okolnosti, i da joj je mesto jedino u svetskoj grupi među osam najboljih selekcija na svetu.
Drugo, Ivanovićeva u Budimpešti stiče olimpijsku vizu. Igranje u Budimpešti je praktično prvi korak za njene visoke pretenzije u Pekingu ovog leta. Po pravilu Međunarodnog olimpijskog komiteta na olimpijskom teniskom turniru učestvuje po nekoliko desetina tenisera i teniserki na osnovu plasmana na svetskoj rang-listi. Drugi uslov da se u olimpijskom ciklusu (2005/2008) bude u reprezentaciji najmanje u dve sezone s tim što druga mora da bude pretposlednja ili poslednja. Ivanovićeva je jedini put do sada u državnom timu bila pretprošle godine na turniru u Plovdivu.
Naša reprezentacija je tada otišla u polufinale kao prvoplasirana u grupi, ali se nije izborila za doigravanje za Drugu svetsku grupu pošto je u odlučujućem meču poražena od Izraela u presudnoj igri parova.
O olimpijskim igrama Ivanovićeva kaže:
– To je san svakog sportiste i takmičenje možda i važnije od turnira za gren slem, jer se održava samo jednom u četiri godine. Učestvovaću prvi put i radujem se što ću biti deo najvećeg sportskog takmičenja. Naravno, imam dobru šansu da osvojim i medalju.
Ivanovićeva nema dilemu oko uspeha reprezentacije u Budimpešti.
– U svakom meču idemo na pobedu, jer moramo i da se ponašamo kao potpuni favoriti. I Jankovićeva i ja smo umorne zbog dugog puta iz Australije i velike vremenske razlike. Ni jednoj ni drugoj ne odgovara da se sudbina meča s Rumunkama ili Poljakinjama rešava u dublu. Posao moramo da obavimo u dva singla, a obe smo dovoljno iskusne da izdržimo breme favorita i da pobedimo. Naravno, neće biti lako. Naše protivnice su mlade, perspektivne teniserke koje u duelima sa nama nemaju šta da izgube i imaće veliki motiv. I Jankovićeva i ja smo bile u toj koži pre dve-tri godine, kada smo sa velikim žarom igrale protiv boljih od nas, – kaže Ivanovićeva koja je u našem timu postavljena na drugu „tablu”, što znači da će igrati protiv lošije rangirane teniserke u protivničkoj ekipi.
Ona zaključuje da je ipak lakše prilagoditi se na nove vremenske uslove kada se dolazi sa drugog kontinenta u Evropu.
– Ovi mečevi su specifični zbog toga što je podloga drugačija nego ona u Melburnu, a igraće se u dvorani, za razliku od prethodnog turnira koji je bio na otvorenom. Međutim, Jankovićeva i ja smo profesionalci i moramo da se prilagođavamo na različite uslove. U Budimpeštu smo došle da izađemo iz Prve grupe Evroafričke zone. Kada to učinimo ne verujem da ćemo u nju da se vraćamo, jer nam je mesto u Svetskoj grupi u kojoj možemo i da pobedimo.
Razliku između igranja na profesionalnim turnirima i u reprezentaciji vidi ovako:
– Osećaj je zaista drugačiji. Ja volim da snosim odgovornost za svoje greške, odnosno da sama budem zaslužna za svoje uspehe. U reprezentaciji, međutim, osećaj nije nimalo prijatan ako se pogreši, jer znam da to škodi timu. Međutim, učešće u reprezentaciji ima i lepšu stranu, a to je taj timski duh i osećaj da svom snagom podržavamo jedna drugu.
Ivanovićeva ističe da su njeni uspesi plod dobro isplaniranog rasporeda turnira.
– Prošle godine sam trofeje osvajala uvek kada sam se vratila posle desetak dana predaha. Dobro isplaniran raspored je suština uspeha, jer ukoliko se igra često to ne stvara samo fizički, nego i psihički zamor. Posle turnira u Budimpešti načiniću predah, a onda igram u Dubaiju i Dohi, pa ubrzo zatim i Indijen Velsu i Majamiju, pa ako sve bude kako treba dolazim na doigravanje u Kupu federacije.
Bilo je gotovo nemoguće, a ne postavljati pitanja u vezi sa njenim sjajnim igrama u Melburnu i porazom u finalu protiv Marije Šarapove.
– I taj meč je meni bio velika škola. Priznajem razočarana sam bila, jer sam smatrala da su moje šanse mnogo veće nego u finalu Rolan Garosa prošle godine. Imala sam prilike u prvom setu, ali sam u ključnim trenucima imala, kako se to košarkaški kaže lošu selekciju šuta, i grešila sam iz forhenda što nije uobičajeno za mene. Tek učim da budem vrhunska teniserka i da se nosim sa pritiskom i emocijama u tako važnom duelu. Ovoga puta nisam mogla da zadržim suze, ali sam ubeđena da će idući put da bude bolje. Dosta mi je tanjira, – aludira Ivanovićeva na utešne trofeje iz Pariza i Melburna, koji su kružnog oblika, ali je takav doduše i najveći trofej u tenisu, onaj sa Vimbldona.
Ivanovićeva kaže da je na pripremama između dve sezone najviše radila na tome da poveća agresivnost u igri.
– To je moja nova strategija na kojoj radim sa trenerom Svenom Grenevaldom. Tako igraju Enenova, sestre Vilijams i Šarapova. Protivnika treba napasti već iz servisa a zatim i svakim sledećim udarcem. Svesna sam da sam zbog takve igre činila veliki broj grešaka, ali sam se i uprkos tome plasirala u finale. To me ohrabruje, jer kada ih budem svela na prihvatljivu meru moći ću i da trijumfujem na turniru za gren slem – kaže Ivanovićeva, dodajući da se još privikava na novi reket japanskog proizvođača „Joneksa”, sa kojim je potpisala najplaćeniji ugovor svih vremena. – Od početka bavljenja tenisom sam igrala „Vilsonovim” reketima, pa mi treba vremena da se naviknem na novi reket i da mi loptice idu ravno, kao kada sam udarala „Vilsonom”.
Goran Anđelić
[objavljeno: 31/01/2008]
