Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Nov.2017, 14:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proizvodni rast bez ekonomskog - enigma domaće ekonomije
Činjenica da Srbija uprkos zamašnim procentima rasta izvoza industrijske proizvodnje ne može da ubrza ekonomski rast za ekonomiste je ozbiljna zagonetka. Odgonetku o nepovoljnoj tehnološkoj strukturi proizvodnje potražio je urednik časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" Ivan Nikolić.
"Kad se pogledaju sami izvori rasta na nivou aktivnosti, odnosno pojedinačnih delatnosti, stiče se neobičan utisak da gotovo da nema nijedne aktivnosti za koju bi se pouzdano moglo reći >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da će u skorijoj perspektivi uspeti da bude pouzdan izvor viših stopa rasta; osim naravno softverske industrije", kaže Nikolić.
On ističe da u prerađivačkoj industriji, koja čini četiri petine našeg izvoza, preovlađuju one oblasti sa nižim i niskim tehnološkim nivoom.
"Udeo srednje visokih i visokih tehnologija u prerađivačkoj industriji pokazuje da smo u ovim oblastima zaista loše rangirani u Evropi, a još nepovoljnija činjenica je vrednost pojedinačnog proizvoda ovog segmenta prerađivačke industrije, koja je jako niska", zabrinut je Nikolić.
On podseća na to da je vrednost u 2016. godini iznosila nešto manje od 800 evra, što je neuporedivo niže od svih zemalja Evropske unije.
"Od Bugarske koja je imala za oko 20 odsto veću vrednost proizvodnje, do Nemačke koja je imala više od 10,3 puta vredniju proizvodnju ovog segmenta ekonomije", navodi Nikolić, te zaključuje da je problem u tome što je naša proizvodnja nekvalitetna, a samim tim i jeftina.
"Dakle nije problem sam izvoz, koji zaista impozantno raste, što je jako interesantno, imajući u vidu da smo po udelu izvoza roba i usluga u samom bruto domaćem proizvodu u evropskom vrhu; a uprkos toj činjenici standard je nizak, plate su male, a ni takav izvoz ne može da obezbedi više stope rasta", kaže Nikolić.
On je mišljenja da, imajući u vidu izvoznu strukturu, upravo niske tehnološke oblasti presudno utiču na suficit, a sve druge oblasti manje ili više generišu minus u spoljnotrgovinskoj razmeni.
"U okviru nisko tehnološkog sektora dominira prehrambena industrija, a njen doprinos rastu je takav da se ne može evidentirati; tako da se stvara sumnja u našu uverenost da je ova industrija razvojna šansa, kojom bi se došlo do željenih viših stopa rasta", ističe Nikolić.
Nikolić je uveren da, ukoliko želimo da ostvarimo više stope rasta bruto domaćeg proizvoda koje su ključne za podizanja standarda, mora se kreirati takva ekonomska politika koja će strukturu prerađivačke proizvodnje promeniti u korist sofisticiranijih proizvoda koji obezbeđuju dodatnu vrednost.
"Pre svega su to sektori u automobilskoj industriji, hemijskoj industriju i u okviru nje farmaceutika; a bilo bi dobro da IT sektor proširimo van oblasti usluga na proizvodni deo" navodi Nikolić, te zaključuje da bi za takve promene bilo potrebno veliko ulaganje u obrazovanje, istraživanje i razvoj, kao i dolazak ozbiljnih strateških investitora.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
