Izvor: Blic, 28.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profesor je bio savetnik od zlata
Profesor je bio savetnik od zlata
Zahvaljujući, između ostalih, profesoru Aleksandru Nikoliću i Božidaru Maljkoviću, Duško Ivanović je postao priznati evropski košarkaški trener. Trofeji u njegovoj niski se nižu, poslednji je osvojio sa Barselonom u Kupu kralja i tako se samo nadovezao na blistavu igračku karijeru punu evropskih titula sa splitskom Jugoplastikom. Da se 'Beogradska arena' ubuduće zove 'Profesor Aleksandar Nikolić' glas, dakle, stiže i iz Barselone.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Srbija i Beograd najmanje kako može da se oduži takvoj košarkaškoj legendi jeste da prihvati inicijativu mog prijatelja Bože Maljkovića i dvoranu na Novom Beogradu preimenuje u 'Profesor Aleksandar Nikolić'. I to je malo... Ostalo je još malo do realizacije?
- Drago mi je zbog toga, tako uostalom i mora biti. Ko je bio Aleksandar Nikolić iz mog ugla? Zvali smo ga Profa, Profesor, jer je u stvari bio profesor na Fakultetu za fizičko obrazovanje u Beogradu. Međutim, on nije samo po tome bio poznat, priznat i poštovan. Ne samo da je osvajao svetske i evropske titule, ne samo da je stvorio prepoznatljiv stil igre, nova pravila u odbrani i napadu, unapredio košarku, bio ispred vremena, već je stvorio i grupu stručnjaka, koja je u poslednje dve decenije među najboljima u Evropi. Uticao je direktno ili indirektno na formiranje velikog broja trenera na teritoriji bivše Jugoslavije i Italije - kaže Ivanović.
Bili ste veliki prijatelji i saradnici?
- Imao sam sreću da ga upoznam u Splitu za vreme zlatnih godina Jugoplastike. Živa legenda. Tih godina kada smo osvajali sve trofeje, upoznao sam novu košarku - drugačiju, sadržajniju, novi način razmišljanja o njoj. Profa je dolazio pred početak prvenstva i pred važna takmičenja po 15 dana u svojstvu savetnika Bože Maljkovića i odsedao u hotelu 'Park' na Bačvicama, u hotelu u kojem sam i ja boravio. Ta slučajnost pružila mi je priliku da upoznam Nikolića van terena i da ostvarimo prisan odnos. Mnogo puta smo ručali zajedno, išli na plažu, igrali šah (ostadosmo na nerešenom) i, naravno, razgovarali i razgovarali o košarci. Bio je čovek koji je promenio košarku, ali je i bio čovek koga je košarka menjala. Imao je Parkinsonovu bolest, koja je bila vidljiva u normalnom životu, ali koja je nestajala kada bi Profa obukao trenerku i izašao na teren. Ni traga od bolesti. Podmlađivao bi se, pretvarao se u trenera sa puno energije demonstrirajući stav, šut, blokadu, ostajući na terenu i po dva i po sata. Poslednji put ste se videli u Beogradu januara 2000, dva meseca pre njegove smrti?
- Vodio sam švajcarski Friburg i Profa je, iako bolestan, po snegu došao u hotel. Sećam se, sa velikim zadovoljstvom, tih nekoliko sati koji su, kao uvek, sa njim prošli brzo. Nismo se više videli. Ostalo je moje duboko poštovanje prema njemu i njegovom svetu košarke. Njegovi treninzi su bili dugi, sa mnogo prekida, razjašnjavanja situacija, iznalaženja rešenja, sa maksimalnim fizičkim i mentalnim opterećenjem. Bio je trener koji je podsticao igrače na razmišljanje, da sami traže solucije, da mu daju ideje, duhovit čovek koji je znao da opusti igrače šalama ili ponašanjem. Bio je čovek sa čvrstim opredeljenjima. Ovo je samo jedno drago sećanje na Profesora koga se uvek rado setim, koji mi je puno pomogao svojim kazivanjima. Profa, savetnik od zlata! - zaključio je Duško Ivanović.
I. Velimirović
