Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jul.2015, 11:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prete ogromne štete zbog suše
Još uvek na njivama nemamo katastrofalnu situaciju, ali višednevni tropski uslovi slute 2012. godinu, kada je suša uzela danak i desetkovala rod.
Ako je za utehu, za sada smo u boljoj poziciji u odnosu na tu godinu, kada su suše krenule ranije i ostavile ogromne posledice u prinosima i toksinima.
Štete će svakako biti, ali sada se ne može precizirati koliko će iznositi. Iz Asocijacije poljoprivrednika upozoravaju na to da bi nas ovi vreli dani mogli koštati i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nekoliko stotina miliona evra.
Od ratarskih kultura najugroženija je soja, međutim, sad se više ni kukuruzu ne piše dobro, piše Dnevnik.
Po rečima prof. dr Branka Marinkovića s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, situacija na vojvođanskim njivama je različita pa se negde kukuruz i dalje dobro drži, a negde je šteta nepovratna.
Sve zavisi od lokaliteta, a najviše od primenjene agrotehnike. Tako će kod proizvođača koji nisu primenili agrothniku, na lakim peskovitim zemljištima, kukuruz vrlo brzo završiti vegetaciju.
Upravo su najkritičnija laka peskovita zemljišta u delu Bačke, Deliblatske peščare, na Titelskom i Telečkom bregu, na potesu Futog – Čelarevo – Bačka Palanka...
"Sad je došla do izražaja agrotehnika. Ko je radio kako treba, ko nije pregusto posejao, ko nije pređubrio, ko ima zemljište koje može da sačuva vlagu i gde nije izgubljeno mnogo od stotinu litara kiše koliko je poslednji put palo, već je nešto od toga ostalo u rezervi – ima kukuruz koji izdržava. Međutim, video sam i parcele kojima ni kiša ne može pomoći. U svakom slučaju, agrotehnika je dominatna, a videćemo da li će nam se opet osvetiti one preguste setve, koje u rodnim godinama ne donesu mnogo, ali u ovakvim godinama mogu biti štetne kao 2012. Takođe, da li se đubrivo primenjuje onako kako se govori, je li zaoravano u jesen ili ne", kaže dr Marinković.
Po rečima predsednika Asocijacije poljoprivrednika Miroslava Kiša, i u okolini Subotice situacija je zabrinjavajuća, ugrožena je najmanje četvrtina ratarskih kultura.
"Loša agrotehnika, odnosno kasna setva, proletnje oranje, promenjena struktura zemljišta uz trenutne vremenske uslove mogu dovesti i do toga da prinos kukuruza bude manji 30 odsto do 50 odsto", ukazuje Kiš, uz procenu da će prinos tih kultura u svakom slučaju biti drastično smanjen te da će šteta iznositi stotine miliona evra.
"O soji da ne govorimo. Taman su posejane veće površine, a sada je rod ugrožen. Suncokret se drži, ali ga je zbog loših komercijalnih uslova u poslednje dve godine manje i posejano", navodi.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
