Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Maj.2016, 18:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preplitanje tradicija u Beloj Crkvi

Na Vaskrs u Beloj Crkvi čula su se zvona tri pravoslavne crkve, srpske ruske i rumunske, ali i obližnje katoličke gde je služena nedeljna misa. I sve to u krugu od 200 metara u centru ovog pitomog banatskog mesta. 

Istorija Bele Crkve, varošice na desetak kilometara od rumunske granice sazdana je na preplitanju različitih nacionalnih, kulturnih i verskih tradicija koje se kako-tako održavaju, iako neke od njih sve teže.

Reprezentativno zdanje rumunske pravoslavne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << crkve zatekli smo prazno. Uskršnja služba je bila vrlo rano jer zbog malog broja Rumuna koji danas ovde žive ova crkva nema svog sveštenika, već bogosluženje samo za velike preznike obavi neko od sveštenika iz okolnih parohija.

Malo dalje odatle na Trgu ruskih kadeta belogardejaca gde je spomenik crvenoarmejcima palim 1944. dominira zdanje katoličke crkve, a nedaleko od nje je ruska crkva koju je podigla nekada velika zajednica Rusa izbeglih ovde pred Lenjinovom revolucijom.

U Beloj Crkvi je preostala samo jedna porodica njihovih potomaka, pa je hram preuzela Srpska pravoslavna crkva, ali sećanje na Ruse živi.

"Uopšte nema veze ko je podigao. Na kraju krajeva, Rusi i Srbi su pravoslavna braća, i savim je svejedno u kom se hramu čovek moli. Ali, prosto da bi znali da je ovo u stvari, mesto molitve gde se moli srpska zajednica zajedno sa ruskom predsednik naše crkvene opštine je poreklom Rus", kaže Stefan Jovičić, paroh ruske crkve .

Poslednjih godina Rusi ponovo dolaze u Belu Crkvu, pa i u svoj hram ali iz potpuno drugih razloga.

"Došla sam u goste i ostala tu. Svidela mi se Srbija, svidela mi se Vojvodina, klima, ljudi. Lepa mesta mirna, tiha", priča Lidija, bivša Moskovljanka.

Najviše vernika za vaskršnju liturgiju bilo je u srpskoj crkvi. Njen paroh kaže da je narod ovde pitom i dobar.

"Svim našim vernicma gde god se nalazili u svetu i našoj zemljii želeo bih pre svega da taj Vasrs bude ne samo taj jedan dan ili dva dana, nego svaki dan da vasrksava naša duša, naša dobrota i ljubav u čoveku. Po tome smo poznati da smo zapravo božji, i da imamo sa svakim mir", veli Janko Cicka, paroh crkve sv. apostola Petra i Pavla.

Zaokružimo ovu tipičnu belocrkvansku priču još jednim zanimljivim podatkom - srpski paroh Janko Cicka je po ocu Slovak.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...