Izvor: Politika, 05.Avg.2015, 15:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poznati sportisti godinama uzimaju krvni doping

Bojan Pančevski, jedan od novinara „Sandej tajmsa” koji su otkrili krajnje sumnjive rezultate testova krvi kod više od 800 atletičara, govori za „Politiku” kako se došlo do takvog zaključka

Novi doping slučaj, koji su prethodnih dana otkrili britanski „Sandej tajms” i nemačka televizija ARD, mogao bi da označi prekretnicu savremenog sporta. Nikada do sada nije tako mnogo sportista dovedeno u sumnju: više od 800, a testirano je 5.000 koji su se takmičili u atletici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Olimpijskim igrama i svetskim šampionatima od 2001. do 2012. Među novinarima „Sandej tajmsa” koji su došli do ovih podataka (na osnovu 12.000 uzoraka krvi atletičara) bio je i Makedonac Bojan Pančevski.

– Prošle godine „Sandej tajms” je otkrio skandal u vezi sa Svetskim fudbalskim prvenstvom u Kataru 2022. godine, kada je u prvom planu bila korupcija. Godinama smo radili na toj temi i preko tog posla stekli puno kontakata s važnim ljudima iz mnogih sportova – govori za „Politiku” Bojan Pančevski koji već godinama živi i radi u Briselu. – Tako sam prošle godine razgovarao sa čovekom koji je uključen u kontrolu dopinga i posle tog susreta shvatio da postoji ogroman skandal. Međutim, teško je izaći u javnost sa podacima kad je u pitanju krvni doping, zato što se ti rezultati teškodokazuju na sudu.

„Sandej tajms” i ARD su posle uvida u dokumentaciju, dobijenu od jednog uzbunjivača iz Svetske atletske federacije (ITTF), došli do imena 146 osvajača medalja sa svetskih šampionata i olimpijskih igara, čiji su rezultati testova krvi krajnje sumnjivi. Među njima je i 55 svetskih ili olimpijskih šampiona.

Morao da vrati „Sandej tajmsu” milion funti: Lens Armstrong tokom jedne od mnogih doping kontrola na „Tur d Fransu” 

– Mesecima smo radili na ovom slučaju, ali posle svega nismo otkrili imena, zbog lošeg iskustva sa Lensom Armstrongom. Zna se da je teško dokazati na sudu da je neki sportista uzimao krvni doping i manipulisao svojom krvlju – ističe Pančevski. – To je razlog što mnogi koji se bave dopingom, koji znaju mnogo o tome, nemaju hrabrosti da izađu u javnost. Naš prvi korak bio je da dođemo do rezultata testova krvi koji su rađeni sportistima pre i posle takmičenja. Zaposlili smo petoro ljudi u redakciji da bi se bavili samo time. Oni su upoređivali parametre dobijene iz našeg izvora. Onda smo sa te liste izabrali nekoliko najpoznatijih sportista i anonimno ih pokazali trojici najvećih stručnjaka na svetu u sferi sportske medicine i dopinga. Stručnjaci su nam dali svoja mišljenja, ne znajući kome smo se još obratili za to. Na kraju, svaki od njih nam je rekao da su rezultati testova apsolutno sumnjivi i da su takve varijacije u krvi pre i posle takmičenja nemoguće prirodnim putem.

Pančevski kaže da su na toj listi i neki veoma poznati i popularni sportisti, koji su godinama uzimali krvni doping:

– IAAF, koji je bio zadužen da prikaže nekome te rezultate, brani se da nije kompetentan i da krvni doping nije sudski dokaz. Neki ukazuju da je IAAF bio inertan jer nije želeo da kvari sliku o svom sportu. Mi u „Sandej tajmsu” najbolje znamo koliko je to klizavo tlo. Kada je naš znameniti novinar Dejvid Volš izneo dokaze da se Lens Armstrong dopingovao, izgubili smo na sudu. „Sandej tajms” je morao da plati milion funti (oko 1,4 miliona evra), a Volš je bio prikazan kao falsifikator i prevarant. Sa tom oznakom živeo je punih deset godina, sve dok Armstrong u emisiji Opre Vinfri nije priznao da se dopingovao. Usledila je kontratužba pa nam je vraćeno milion funti. Mala je to satisfakcija za Volša imajući u vidu da je godinama živeo pod velikim stresom.

Među stručnjacima za doping u timu „Sandej tajmsa” bio je i Australijanac Majkl Ašenden, koji je radio na slučaju Armstrong. Na pitanje zašto je ovako velika afera otkrivena uoči još jednih važnih sportskih izbora (19. avgusta bira se predsednik IAAF-a), Pančevski odgovara:

– To je čista slučajnost. Radili smo godinu dana zajedno sa televizijom ARD. Imali smo dogovor da oni puste dokumentarni film, a da mi objavimo seriju tekstova. Trebalo je da to uradimo početkom jula, ali smo odustali zato što je nemački novinar Hajo Sepelt, najveći ekspert za doping među novinarima, imao smrtni slučaj u porodici (preminula mu je majka).

Što se tiče krajnjih efekta koje bi moglo da ima ovo otkriće „Sandej tajmsa” i ARD-a, Bojan Pančevski kaže:

– Očekujem da će skandal usmeriti pažnju javnosti na doping u atletici i da će nadležne organizacije pod pritiskom medija morati da preduzmu nešto u vezi sa sumnjivim rezultatima testova. Nije isključeno da će neki od sportista biti imenovan ili da bi neki svojevoljno izašli sa priznanjima o dopingu. To se desilo i u slučaju oko Armstronga, koji je trajao godinama pre nego što su se desile drastične promene u kontroli dopinga u biciklizmu.

Aleksandar Miletić

-----------------------------------------

U Srbiji se ne koristi krvni doping

Antidoping agencija Republike Srbije (ADAS) od ove godine vodi evidenciju bioloških pasoša sportista, shodno preporukama Svetske antidoping agencije (VADA). U skladu s tim, svi sportisti kojima je uzet uzorak krvi u svom „Adams” profilu (baza koja se nalazi u Vadi) imaju hematološki pasoš koji se obrazuje posle najmanje tri uzeta uzorka u toku godine.

– Takođe, u svom „Adams” profilu svi sportisti imaju i steroidni profil koji se formira nakon dugotrajnog uzimanja urina – kaže direktor ADAS-a Milica Vukašinović-Vesić. – S tim u vezi formirana su dva panela stručnjaka iz oblasti sportske medicine, sportske fiziologije, hematologije i endokrinologije koji će tumačiti rezultate dobijene uzimanjem ovih uzoraka. Mi do sada nismo imali sportiste koji su imali problem sa ovom vrstom dopinga, ali u svetskim okvirima postoji veliki broj slučajeva koji su procesuirani i kažnjeni baš na osnovu hematološkog pasoša.

Biološki pasoš sportiste može biti hematološki (krvni) i steroidni, kaže dalje Milica Vukašinović-Vesić:

– U hematološkom modulu biološkog pasoša sportiste prate se promene u parametrima krvi tokom duže vremena koje mogu ukazati na to da je sportista koristio neku od nedozvoljenih metoda za poboljšanje transporta kiseonika kao što su eritopoetin ili transfuzija krvi.

Nastavak na Politika...