Izvor: Blic, 03.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozajmi pare Zvezdi da bi je preuzeo
Podatak koji je obelodanio predsednik Crvene zvezde Den Tana - da svi članovi uprave daju klubu beskamatne pozajmice - nameće pitanje da li i na taj način pripremaju teren za njegovu kupovinu. Jer, privatizacija u sportu je na pomolu, a sadašnji pravni okviri daju mogućnost da se potraživanja pretvore u akcijski kapital.
Pitanje je još aktuelnije u svetlu činjenice da su samo dvojica najvećih finansijera, Dragi Mićović i Marko Mišković, pozajmili posrnulom gigantu sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Marakane 4,3 miliona evra - 2,5 odnosno 1,8. Prema saznanjima „Blica," najnovija finansijska injekcija članova Upravnog odbora kreće se od 150 hiljada evra koliko je pozajmio potpredsednik Vladimir Jugović, do 300 hiljada izdvojenih iz džepa prvog čoveka Crvene zvezde.
Procene ukazuju da samo zemljište - 16 hektara u atraktivnoj gradskoj zoni – na tržištu vredi 320 miliona evra, pa se uz ostale objekte i sve što crveno-beli poseduju dolazi do cifre od blizu pola milijarde evra!
- U principu je moguće da finansijeri, kad počne privatizacija, dobiju udeo u vlasništvu nad klubom prema uloženim parama. Drugo je pitanje koliko je to moralno i da li se to čini namerno da bi se olakšala buduća kupovina kluba. Što je klub više zadužen, cena mu se smanjuje i tako daje prednost ovakvim „ulagačima". Ako je tako, onda to već spada u domen mahinacija - kaže profesor Božidar Cerović, ekspert za pitanja privatizacije.
Da bi se uspostavila pravila ponašanja, potrebno je da predstojeći zakon o privatizaciji u sportu precizira i takve slučajeve.
- Zato i kažem: to nije apriori preporučljivo, ali je u praksi moguće. To čak ne mora da otežava promenu vlasništva, bitno je samo da je precizno regulisano. Može se očekivati da će i zakonska rešenja uvažiti takve pozajmice, kako se ne bi lutalo u ovom procesu.
Po Cerovićevom mišljenju, klub može i da predupredi zakon time što će stvoriti uslove za takav postupak:
- Onaj čije je preduzeće, u ovom slučaju Crvena zvezda kao klub, može da napravi program kojim će to unapred predvideti. Naravno, potrebno je da ga usvoji i odobri članstvo kluba koje je sada njegov vlasnik i da se to objavi.
Prema ranijim navodima iz Ministarstva sporta, 32-člana radna grupa za donošenje zakona o privatizaciji nije razmatrala mogućnost pretvaranja pozajmica u akcijski kapital. Ima i mišljenja da bi to značilo obesmišljavanje vlasničke transformacije fudbalskih klubova.
- Ako su činjenice iskrivljene u prethodnom postupku, kada su Crvena zvezda i Partizan preveli objekte iz državnog u vlasništvo kluba ili sportskog društva, šta se dalje može očekivati? Kad bi stadioni ostali državni kao što je normalno, vlasništvo nad klubom bilo bi manje bitno. To je sporno, a ako su to ostvarili onda su mogući i postupci o kojima govorite - kaže Branko Pavlović, bivši direktor vladine Agencije za privatizaciju.
Ovakav potez, po njemu, svedoči da je neko unapred pripremao teren za sebe, misleći na neizbežnu privatizaciju.
- Sadašnji zakon omogućava da sportsko društvo proglasi stečaj, pa onda na pomenuti način konvertuje potraživanja u akcije. Tome je teško stati na put, čak i kad klub postane akcionarsko društvo, kad „finansijeri" kroz deonice naplaćuju svoje pozajmice.
Primer iz privrede, kada je država kao glavni poverilac „Petrohemije" svoja ulaganja pretvorila u 95-postotno vlasništvo primenljiv je i u sportu.
- Prepreku za takvu neželjenu transformaciju može da predstavlja visina dugova. Ako su pozajmice nerealno visoke, onda je teško naći kupca. Ponavljam, uvek postoji mogućnost da oni koji finansiraju klub naplate svoja potraživanja. Dovoljno je da, na primer Crvena zvezda, umesto bankrotstva ode u stečaj, pa da se poverioci namire prema ulaganjima. Ukoliko, naravno, nije reč o lažnim ili fiktivnim pozajmicama, što u praksi takođe nije nemoguće - zaključuje Pavlović.
Ulaz u Partizan 200 hiljada evra
Da „večiti rivali" odavno misle na privatizaciju, govori podatak iz Partizana da je svaki član prethodne uprave morao da uloži u klub 200 hiljada evra da bi opravdao status. Bivši član ovog tela Bojan Radovanović insistirao je da to bude donacija, a ne pozajmica, da bi se na osnovu nje dobile klupske akcije kad dođe do privatizacije.
Nije poznato da li je na ovom uslovu insistirao i sadašnji predsednik kluba Dragan Đurić.
Kasa puna obećanja
Ako je verovati najavama članova aktuelne uprave Crvene zvezde, onda crveno-beli ne bi trebalo da brinu o budućnosti, odnosno o stanju u blagajni. Pre poslednjeg odlaska u Ameriku potpredsednik Marko Mišković je obećao da će investirati deset miliona evra u „novu Zvezdu", dok su Dragan Simović iz „Simeksa" i Duško Sekulić iz „Habitfarma" izrazili spremnost da ulože oko milion i po evra, ali tek posle privatizacije.
Puna kasa obećanja, ali najnoviji presek - po izjavi Zvezdinog predsednika - govori da je dug od 16,2 miliona evra ostao nepromenjen, jer se pozajmice troše za tekuće potrebe.
