Izvor: RTS, 27.Sep.2013, 01:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povrede kao usud - Peni Hardvej

Bio je jedan od predvodnika novog talasa košarkaša koji je trebalo da zamene penzionisanog Majkla Džordana. Zajedno sa Šekilom bio je preteča kasnijeg tandema Kobi-Šek. Imao je sve, talenat, tehniku, inteligenciju, harizmu ali ne i sreću. Zbog povreda nikada nećemo znati da li je mogao da zaseni Majkla Džordana. Ovo je priča o Amferniju Peniju Hardveju.

Pre Kobija i Lebrona, Djuranta i Mela, početkom devedesetih godina prošlog veka, nakon prvog povlačenja Majkla Džordana >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pojavio se Amferni Peni Hardvej, igrač za koga se predpostavljalo da bi mogao da nasledi „letećeg Majka".Karijera Hardveja počela je silovito, ali  poput mnogih drugih košarkaša ni ovaj igrač, zbog čestih povreda, nikada nije uspeo da ispuni svoj potencijal. 

Momak koji je bio deo legendarne ekipe koja je na pripremnom meču savladala i drim-tim 1992. godine predvođen Majkl Džordanom, zajedno sa Krisom Veberom, Grentom Hilom bio je predvodnik novog talasa košarkaša, onih koji bi trabalo da vladaju u post-Džordanovoj eri (kada se još mislilo da se Džordan neće vraćati iz penzije) . Bio je jedan od najviših plejmejkera u ligi sa visinom od 201 centimetar, a načinom igre, na trenutke, zaista je podsećao na Džordana.

U vreme najveće popularnosti patkike sa imenom Hardveja bile su najprodavaniji proizvod „najkija". U toku karijere najmanje 15 različitih modela patika koje su dugo bile prodavanije i od modela koje je nosio Majkl Džordan. Uz Džordana, patike sa Penijevim imenom dugo su bile najprodavaniji artikl „najkija".

Zajedno sa tada mlađanim Šekilom O'Nilom u Orlandu predvodio je ekipu sa Floride do NBA finala 1995. godine gde su izgubili od Hjustona. Peni i Šek su bili preteča kasnijem tandemu Kobi-Šek, koji su Lejkersima harali ligom. Da Penijevo telo (pre svega koleno) nije bilo izmučeno povredama, ali i da nije bilo nekih drugih nepredviđenih okolnosti, Orlandu bi verovatno pripala uloga koju su kasnije Lejkersi imali u NBA ligi.

Hardvej je „momak sa juga", rođen u Memfisu, u jednom od najopasnijih krajeva grada, zloglasnom Bingamptonu. Odgajila ga je baka koja mu je dala i nadimak Peni, po kojem je kasnije ostao upamćen u NBA ligi. Njegova baka je najzaslužnija zašto je Hardvej uopšte počeo da se bavi košarkom. Ona je zabranila unuku da igra američki fudbal, jer je previše opasan i nije htela da se Peni povredi.

To se ispostavilo kao bitna odluka jer je za kratko vreme Peni prikazao raskošan talenat pod obručima. Kao pravi lokalpatriota Hardvej je nakon srednje škole upisao Univerzitet Memfis stejt. Prvu godinu nije igrao zbog lošeg proseka ocena (što se u današnje vreme više ne dešava), ali to nije bila najgora stvar koja mu se desila na početku karijere u koledžu. Peni je prve godine ranjen u nogu u toku pljačke, kada ga je razbojnik držao na nišanu i već tada je njegova karijera bila u opasnosti.

Ipak, Hardvej se oporavio, konačno je i zaigrao za Memfis stejt, gde je vodio ekipu sa 22,8 koševa, 8,5 skokova i 6,4 asistencije po meču. Na kraju koledž karijere Memfis Stejt je u znak zahvalnosti povukao dres sa brojem 25 koji je Hardvej nosio. Zanimljivo je da se Peni kratko vratio na Memfis Stejt, gde je 2003. godine diplomirao.

Peni je NBA karijeru počeo 1993. godine u Orlando Medžiku. Njegov put do Floride bio je zanimljiv jer je Golden Stejt Hardveja izabrao kao trećeg pika na draftu, dok je Orlando želeo da uzme prvog pika Krisa Vebera i da ga upari sa Šekilom O'Nilom koji je godinu dana ranije stigao u klub. Hardvej je međutim želeo da igra sa Šekom i tražio je od čelnnika Orlanda još jednu šansu da se dokaže. Dva dana pred početak drafra, na revijalnoj utakmici, Peni je impresionirao čelnike kluba koji su ubrzo dogovorili trejd sa Golden Stejtom.

Vreme provedeno u Orlandu od 1993. do 1999. godine bio je najbolji period Penijeve karijere. Iako je sezonu počeo kao bek šuter, brzo je prekomandovan na poziciju plejmejkera, i bio je najviši organizator igre u ligi. U saradnji sa Šekilom O'Nilom Orlando postaje jedna od najboljih timova lige. Legendarnu petorku koju je pratio moto Do you belive in magic činili su: Peni Hardvej, Denis Skot, Nik Anderson, Horas Grant i Šekil O'Nil.

Ekipu je vodio Brajan Hil, a Orlando je već u sezoni 1994/95. došao do velikog finala gde ih je čekao Hjuston. U sudaru mladosti i iskustva trijumfovalo je iskustvo. Hjuston je predvođenim maestralnim Hakimom Olejdžuonom i Klajdom Drekslerom „počistio" Orlando sa 4:0. I pored poraza budućnost je izgledala svetla za Orlando koji je u tom trenutku možda bio najatraktivniji tim lige. Peni je te sezone u proseku davao 20,1 poen i imao je 7,2 asistencije po meču, Šek je postizao nešto manje od 30 poena po utakmici, svi igrači su igrali na visokom nivou. Malo ko je mogao da sluti da tim sa Floride više nikada neće dobiti šansu da se bori za titulu.

U periodu dok je igrao za Orlando Peni je postao jedan od najpopularnijih igrača lige. Od 1995. do 1998. godine Hardvej je bio učesnik ol-star utakmice. U tom trenutku dolazi do prvih sukobljavanja sa Šekilom. Dva sjajna mlada igrača, nisu mogla da umiren svoj ego. Slično pucanje tima viđeno je i nekoliko godina kasnije kada se sličan problem javio između Kobija i Šeka u Lejkersima. Čini se da je povod za zahlađivanje odnosa sa Šekom bilo Penijevo vođenje ekipe početkom sezone 1995/96. kada se gorostasni centar povredio. Peni je tada uskočio, preuzeo ulogu apsolutnog lidera, davao je 27 poena u proseku i činilo se da dokazuje da može uspešno da vodi tim i bez O'Nila.

Antagonizmi koji su se javili na relaciji Peni-Šek od perspektivne ekipe koja je imala sve uslove da vlada ligom, napravili nezdravu sredinu. Prvo je Šek „digao sidro" i po isteku ugovora 1996. godine otišao je u Lejkerse. Prethodno je za Orlando rekao da je „mali suvi potok", aludirajući da ta sredina nije više dovoljno dobra za njegov napredak.  Bio je u pravu jer je nakon njegovog odlaska nastalo rastakanje talentovane ekipe.

Peni po odlasku Šekila imao šansu da dokaže da i bez njega može predvoditi ekipu do titule, ali nije je iskoristio. Hardvej je prvo predvodio igrače koji su bili nezadovoljni načinom na koji trener Brajan Hil predvodi ekipu, i koji je na kraju smenjen,dok je na njegovo mesto doveden je Čak Dejli. Iako je u sezonama nakon NBA finala u proseku davao više od 20 poena po utakmici, Orlando više nije dobio šansu za titulu. Čikago je sa povratnikom Džordanom 1996. godine u finalu Istočne konferencije počistio ekipu Medžika, 1997. godine Orlando već u prvom kolu eliminisan od strane Majamija.

Ta 1997. godina bila je prekretnica u karijeri Hardveja, koja je nakon teške povrede kolena krenula nizbrdo. Na početku sezone 1997/98. Hardvej je povredio koleno i nakon operacije usledio je dug period oporavka. Trener Čak Dejli je zamerio Hardveju na odluci da na tretman ne ide u Orlando već u Hjuston. Dejli je više puta izjavio da bi igrači trebalo da su uz ekipu čak i kada su povređeni.

Peni Hardvej 1996. godine bio je deo drim-tima koji je nastupao na Olimpijskim igrama u Atlanti. Hardvej je na takmičenju imao prosek od devet poena, 4,4 asistencije i 2,8 skoka. Najbolji učinak Peni je imao u finalnom meču protiv Jugoslavije kada je postigao 17 poena.

Posebno je kritikovana Penijeva odluka da se nedovoljno oporavljen vrati na parket da bi igrao na ol-star meču 1998. godine. Iako je propustio veći deo sezone Peni je ponovo bio igrač za koga su navijači masovno glasali. Odluka da se vrati na parket za tu revijalnu utakmicu razbesnelo je i njegove saigrače u Orlandu. Hardvej ni slutio nije koliko je ta odluka pogubna za njega. Nakon ol-star meča u Njujorku, Peni je još samo jednu nedelju ostao na parketu pre nego što je obnovio povredu. Nakon toga Peni više nikada nije bio isti igrač i više nikada nije dostigao prosek od 20 i više postignutih koševa po utakmici.

U Orlandu Hardvej je proveo šest sezona i odigrao je ukupno 414 utakmica. Na 369 utakmica u regularnom delu sezone Peni je imao prosek od 19 poena, 6,3 asistencije i 4,7 skoka. Na 45 plej-of meča Harvej je u proseku beležio 21,8 poena, 6,5 asistencija i 4,9 skoka.

Na insistiranje Džejsona Kida, Finiks Sansi su 1999. godine doveli Hardveja u svoje redove. Činilo se da je Arizona prava sredina za novi početak igrača čija je karijera počela da bledi. I ovde su povrede kao usud pratile ne samo Hardveja već i čitavu ekipu.

Hardvej i Kid su se naizmenično povređivali, jedan igrač koleno, drugi stopalo, tako da su u sezoni 1999/00. zajedno na parketu bili samo 45 utakmica zajedno. Naredna sezona 2000/01. je obećavala, ali Hardvej je nakon samo četiri odigrane utakmice morao na dve operacije kolena koje su ga do kraja sezone udaljile sa parketa. U sezoni 2001/02. kada se već vratio na parket, u Sansima više nije bilo Džejsona Kida koji je trejdovan u Nju Džersi.

Umesto Kida u klub je stigao Stefon Marberi. Od starta dva igrača se nisu podnosila. Doke je Kid bio pre svega odličan asistent Marberi je bio šuter. U tom periodu Sansima je bila malo jedna lopta da podmiri apetite igrača.

Svaka nova sezona bila je sve lošija za nekadašnju mladu nadu NBA lige. Hardvej je sezonu 2002/03. prvi put počeo sa klupe, a 24 mečeva propustio je zbog povrede šake. Za Sanse Hardvej je za pet sezona odigrao 236 utakmica  na kojima je u proseku imao 12,4 poena, 4,5 skokova, 4,2 asistencije i 1,3 ukradenu loptu. Na 15 mečeva plej ofa koje je odigrao za Finiks Peni je imao je prosek od 17,3 poena, 5,3 skoka, 5,1 asistenciju i 1,8 ukradenih lopti.

Poslednju šansu za povratak Peni je imao u Njujork Niksima gde je zajedno sa Marberijem trejdovan 2003. godine. U prvoj sezoni odigrao je 42 utakmice i zajedno sa Marberijem bio je najzaslužniji za plasman Niksa u plej-of, gde ih je u prvoj rundi eliminisao Nju Džersi. Već sledeće sezone Hardvej se mučio sa raznim povredama i odigrao je samo 37 utakmica, dok je u sezoni 2005/06. zbog novih problema sa kolenom odigrao samo četiri meča.

Oproštaj od NBA lige Hardvej je imao u Majamiju gde je trejdovan u avgustu 2007. godine i gde je igrao za minimalac koji je namenjen veteranima. Povratak na Floridu na trenutak je podsećala na početak karijere jer je u Majamiju bio zajedno sa Šekilom koji je ranije stigao iz Lejkersa. Za Majami Peni je odigrao samo 16 utakmica. Sezona 2007/08. bila je poslednja u karijeri ovog košarkaša.

Sudbina Hardveja slična je sudbini Grenta Hila čiju su karijeru takođe mučile povrede. I dok se za Hila smatra da su povrede isključivi krivac zašto nije postao novi Džordan, za Hardveja pojedini stručnjaci smatraju da postoje i drugi razlozi.

Bivši NBA košarkaš i trener Deni Ejndž rekao je za Hardveja: „Peni je veliki igrač, ali on mora da nauči da svaki dan, na svakom meču, bude veliki igrač". Navijači Orlanda i dalje mu zameraju da je zarad slave žrtvovao zdravlje i da su ga zbog toga povrede pratile čitavu karijeru.

Sam Hardvej je u više intervjua, nakon povlačenja, rekao da su ga povrede i bolovi uništili.

„Sećam se vremena dok sam igrao da sam trpeo bolove. Doktori su mi tada govorili da umišljam, da je sve to u mojoj glavi. Pitali bi me: 'Da li si čuo da ti je koleno iskočilo?'. Odgovarao sam im ne, ali da me zaista boli. Za kratko vreme sam od atlete i jednog od najboljih bekova u NBA ligi postao igrač koji jedva hoda. Nije bilo više ni brzine ni agilnosti. Morao sam da se menjam, da menjam stil igre jer više nisam mogao da treniram zbog bolova u kolenu".

Peni je rekao da u takvim treucima nije imao podršku saigrača.

„Niko mi nije dao podršlu. Bilo je čudno, očekivao sam da me neko makar upita da li sam dobro. Ništa od toga nije bilo. Većina je mislila da se foliram, a nisu imali pojima kako sam se osećao. Kada se Grent Hil vratio u Orlando nakon serije operacija prvi sam mu čestitao jer sam znao da ostali ne shvataju šta je sve prošao".

Još dok je igrao košarku o Peniju se pričalo u prošlom vremenu, jer je posle odličnog starta, njegova karijera rano počela da bledi. Ipak, ova bivša NBA zvezda i dalje voli košarku. Danas Peni u svom starom kraju trenira srednjoškolski tim iz škole koja se nalazi na lošem glasu. Peni je preuzeo ulogu trenera od svog druga iz detinjstva koji zbog teške bolesti nije više mogao da se bavi tim poslom.

Prva stvar na kojoj Hardvej insistira u svojoj košarkaškoj filozofiji je da je škola na prvom mestu. Igračima je postavio uslov da mogu trenirati samo ako imaju dobre ocene.

Nastavak na RTS...