Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jul.2015, 17:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potrebno više psihijatara

Gotovo svaka 10. osoba ima probleme sa mentalnim zdravljem, ali samo jedan odsto zdravstvenih radnika na svetu su psihijatri ili socijalni radnici, navodi se u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u kojem se ukazuje na sve veću nejednakost u mogućnostima lečenja mentalnih obolenja.

Kako prenosi Gardijan u posebnoj rubrici o Ciljevima održivog razvoja posle 2015.godine, najsiromašnije zemlje sveta na 100.000 stanovnika u proseku imaju manje od jednog zdravstvenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << radnika angažovanog na lečenju mentalnih zdravstvenih problema.

Prema izveštaju, lečenje mentalnih obolenja je u većini slučajeva privilegija, koju sebi mogu priuštiti samo stanovnici bogatih zemalja.

U tim državama su, u proseku, na svakih 100.000 stanovnika angažovana 52,3 zdravstvena radnika, stručni za mentalne probleme.

Direktor Odeljenja SZO za mentalno zdravlje Šektar Saksena je ocenio da se ne može tolerisati ogromna razlika u mogućnostima pristupa mentalnoj zdravstvenoj zaštiti na osnovu visine prihoda.

Zemlje sa bruto nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika do 1.045 dolara se definišu kao države sa niskim prihodom, dok zemlje srednjeg prihoda imaju BND od 1.046 do 12.736 dolara.

Rascep je vrlo velik i to je razlog zapostavljanja mentalnog zdravlja u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, što ne bi smelo da bude prihvatljivo, izjavio je Saksena.

Prema negovim rečima, siromašne zemlje imaju "izuzetno ograničen" pristup stručnjacima za mentalno zdravlje, čiji je mali broj u državama sa malim prihodom "jedna od najznačajnijih prepreka za pružanje pomoći većini ljudi".

Međunarodnim donatorima je SZO uputila poziv da povećaju finansiranje službi vezanih za mentalno zdravlje u siromašnim zemljama.

Prisustvo najozbiljnijih mentalnih bolestii, kao što su psihoze, bipolarni poremećaji, ozbiljne depresije, isto je, više ili manje, u celom svetu, tako da nije istina da su razvijene zemlje time više opterećene, izjavio je Saksena.

Države sa visokim prihodom imaju u proseku gotovo 40 puta više kreveta za lečenje mentalno obolelih od zemalja srednjeg prihoda, pokazuju podaci SZO.

Stigma kojom se obeležavaju mentalno obolele osobe je onemogućila da taj deo zdravstvene zaštite dobije važnu ulogu u vladinim politikama, kao i da ljudi sa mentalnim problemima zatraže pomoć.

Oni smatraju da će, ako otkriju da su oboleli, postati žrtve diskriminacije i da će im biti smanjena vrednost u društvu, rekao je Saksena.

Ciljevi održivog razvoja posle 2015.godine, koji bi u septembru trebalo da budu usvojeni u Generalnoj skupštini Ujedinenih nacija, uključuju i "promociju mentalnog zdravlja".

Mentalno zdravlje bi trebalo da bude podignuto na viši nivo prioriteta pri planiranju i to u svim zemljama. To znači da je potrebno izdvojiti veća sredstva i izraditi strateške planove u svakoj zemlji, konstantovao je Saksena.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...