Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Apr.2015, 21:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poštovanjem zakona do kvalitetnijih medija
Na koji način možemo biti bolji, aktuelniji, još korisniji građanima, predstavnici Radio-televizije Vojvodine razgovarali su juče i danas u Studiju M sa učesnicima konferencije "Jezici digitalne budućnosti – manjinski jezici u novom medijskom okruženju". Mi smo predstavili naše ideje i vizije dok su medijski stručnjaci i kolege sa nama podelili njihova zapažanja. Tako su danas, između ostalog, predstavljeni i rezultati Novosadske novinarske škole koja je radila monitoring izveštavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << RTV-a o prošlogodišnjim parlamentarnim i izborima za Nacionalne savete nacionalnih manjina.
Nakon analize centralnih informativnih emisija naših medija na srpskom i jezicima manjina, zaključak je da na javnom servisu ne postoji model izveštavanja, da nema programskog diverziteta i da uglavnom nije zadovoljen javni interes.
"Pokazalo se da programi na srpskom jeziku nisu bili zainteresovani za ove vrlo važne izbore za Nacionalne savete, pogotovo što su u nekim delovima zemlje ti izbori bili vrlo kontroverzni. Razlika je doduše moramo priznati da je RTV bolje odreagovala i da je ta krizna područja bolje pokrila nego RTS" kaže stručnjakinja za medije i istraživačica dr Dubravka Valić Nedeljković.
Prepreka kvalitetnom izveštavanju može biti i to što su ponekada i novinari na izbornim listama ili imaju funkcije u nacionalnim savetima, misli novinar istraživač Norbert Šinković. Prateći rad manjinskih medija Šinković uočava i pritisak moćnika koji, kako kaže, ne bira ni redakciju ni jezik.
"Mislim da jako teško možete imati inicijativu u manjinskim medijima van javnog servisa Vojvodine i Srbije i čak mislim da na žalost i u javnim servisima imamo problem da novinari ćute i nerado ulaze u sukob sa ljudima iz svojih zajednica koji su na visokim pozicijama" zapaža Šinković.
Odgovorni urednik programa na rumunskom jeziku Radio - televizije Vojvodine i sekretar u rumunskom nacionalnom savetu Marčel Dragan uverava da se obe uloge mogu igrati profesionalno, jer se Nacionalni savet ne meša u uređivačku politiku čak ni onih medija čiji je osnivač.
"U Nacionalnom savetu rumunske manjine koji broji 23 člana, 13 su članovi različitih političkih stranaka i to ukupno šest političkih stranaka. Tri su Ligaši, tri su Demokrate, tri su SNS-ovci, Imamo i Demokratski pokret Rumuna i desetoro njih koji nisu pripadnici nijedne partije. Nisam ni ja pripadnik nijedne partije što mislim da je veoma bitno za obavljanje funkcije urednika programa na rumunskom jeziku" rekao je Dragan i naglasio da ne može da tvrdi kakva je situacija u drugim manjinski redakcijama i nacionalnim savetima, ali da u rumunskom pritisaka nema.
Konferencija koju su RTV i OEBS organizovali u Studiju M završena je danas panelima na kojima je bilo reči i o medijskoj getoizaciji manjina, novim formatima sadržaja i budućnosti izveštavanja na manjinskim jezicima.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
