Izvor: Politika, 15.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponavljamo razred više puta
– kaže Slobodan Šarenac, komentator RTS-a
Budimo realni. Košarka više nije naša igra! Lepo je videti priličan broj dece koja po lokalnim betonskim igralištima igraju ba
sket. Lepo je videti naše mlađe kategorije kako osvajaju medalje na raznim takmičenjima, ali seniorska košarka...nije više naša igra. Košarka više ne predstavlja sinonim za najuspešniji srpski sport. Nije više zaštitni znak naše zemlje. Da li nam treba još dokaza, do neuspeha, koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je naš seniorski nacionalni tim zaređao?
Sramota na Evropskom prvenstvu u Švedskoj 2003. godine. Još gora stvar na Olimpijadi u Atini 2004. Zatim blamaža u sopstvenoj zemlji
na Evropskom šampionatu 2005. I potom kao šlag na torti, najnovija
bruka u Japanu na Svetskom prvenstvu 2006. godine.
Nema više zavaravanja. Nismo više nikakva svetska ili evropska košarkaška velesila. Ponavljamo razred, i to po više puta, a opet već zaostajemo veliki broj časova za onima koji marljivo uče i rade. Treba objasniti javnosti da se od naše seniorske košarke više ne oče kuju medalje i veliki uspesi!
Sudeći po trenutnoj situaciji u našoj košarci sklon sam da kažem da će proći veliki broj godina dok ponovo ne budemo evropski ili svetski šampioni, kamoli olimpijski pobednici. To se neće desiti u skorijoj budućnosti, ako se ikada više bude uopšte i dogodilo. Problema je mnogo. Od samog odnosa države prema sportu, do odnosa košarkaša, koji su zaradili veliki novac i postali neko ime u svetu košarke, prema našem nacionalnom timu. Od borbe pojedinaca za vlast u KSS, te borbe istih za foteljama. Klupska prepucavanja, klubaštvo, podmetanja, afere, laži, optužbe i još mnogo ostale prljavštine "pršti" iz naše košarke iz minuta u minut.
Sve to uokviruje klasična srpska nesloga, i eto ogromnog mulja i đubreta iz kojeg se naša košarka nažalost neće izvući. Ne vidi se ni tračak svetslosti na kraju ovog dugog i prilično mračnog tunela.
Rešenja za ove probleme jednostavno nema. Rat klubova će se i dalje nastaviti, želja pojedinaca za sopstvenom koristi neće prestati, sukob interesa je u toj situaciji sasvim normalna pojava.Svako nov ko bude izabran da vodi naš savez, imaće opoziciju koja će istog momenta početi da "puca" na njega iz svih oružja. Oni koji bi zaista trebalo da vode našu košarku, oni koji bi ovom našem sportu mogli da pronađu spas, jednostavno nisu zainteresovani. Čini se da tako reaguju s pravom. Jednostavno ne žele da budu deo mulja, đubreta i gliba koji
našu košarku i dalje vuče na dno.
--------------------------------------------------------------------------
Postavljena pogrešna dijagnoza
– konstatuje Milan Tomašević, dugogodišnji košarkaški novinar
Da bi se jedna bolest izlečila neophodno je postaviti pravu dijagnozu. Kada se to učini, onda se određuje i terapija. Pa, ako jedna terapija ne daje rezultate, primenjuje se druga. Naravno, to se ne radi u nedogled jer, postoje bolesti za koje nema leka.
Sreća je što za "bolest" o kojoj se vodi ova javna rasprava postoji lek. Nesređa je, međutim, što tu bolest pokušavaju da izleče mnogi kvazi-
lekari, uključujući tu i moje kolege – novinare. Ali, pođimo redom. Jugoslavija je pet puta bila prvak sveta, osam puta kontinentalni šampion i jednom olimpijski pobednik. Čik da mi neko odmah nabroji imena predsednika Košarkaškog saveza Jugoslavije u vreme tih uspeha. Čikam i sve pretendente na predsedničku, ali i selektorsku funkciju u sadašnjoj predizbornoj kampanji, a ona je, da se ne lažemo,
već počela, da nabroje imena svih selektora koji su osvojili 14 zlatnih medalja za Jugoslaviju!
Da li tražim mnogo od onih koji
već godinama sve znaju. Naravno da ne tražim. Ali, ne želim ni da ih
pitam šta i kako dalje, jer njihove demagogije naslušao sam se za sledećih 50 godina. Zašto demagogije? Pa zato, jer nikada od njih nisam čuo da su za brojne titule bili zaslužni predsednici, ali jesam da su predsednici Saveza krivi za neuspeh!?
Pritom, svedok sam mnogih bajki, napisanih ili izrečenih, s pravom, o Ćosiću, Kićanoviću, Dalipagiću, Slavniću, Đorđeviću, Divcu, Paspalju, Daniloviću, Bodirogi..., ali ni stoti deo takvih slavopojki o Aci Nikoliću, Ranku Žeravici, Dušanu Ivkoviću, Željku Obradoviću ili Svetislavu Pešiću, koji su to isto zaslužili.
Onima koji će i ovom prilikom pokušati da se bave zamenom teza, pojasniću moje viđenje uloge predsednika Saveza. Nikada, ni od jednog
od njih nisam očekivao 30 koševa po utakmici. Ali jesam maksimalne uslove za rad reprezentativnih selekcija. Nikada ni od jednog od njih nisam očekivao da će se baviti taktikom, ali jesam da stoje iza svake odluke selektora. Po cenu konsekvenci koje će zbog, rekao bih lojalnosti prema nacinalnom timu, snositi. Da li je nešto sporno u
mojim razmišljanjima?
Što se selektora tiče, da ne ostanem dužan i na tu temu, mislim da bi tu reč trebalo izbaciti iz upotrebe kada je u pitanju reprezentacija ove zemlje u poslednjih nekoliko godina. Jer, ovde ne postoji selektor. Postoji samo trener koji pokušava da prenese svoju košarkašku filozofiju na one koji žele da igraju za reprezentaciju! Među njima je, nažalost, malo onih pravih.
U jednoj rečenici sumiraću sve prethodno navedeno: dijagnoza da su za sve neuspehe sprske košarke u prethodnom periodu krivci predsednici ili selektori, potpuno je pogrešna. Uostalom, "to tkivo je odstanjeno" posle prošlogodišnjeg neuspeha na EP i?
Ono što mene zabrinjava jeste činjenica da domaće prvenstvo postaje sve neregularnije.
Počev od toga da četiri najbolja tima najveći deo sezone provode u nekom Širokom ili Laškom, umesto u Čačku, Kraljevu, Leskovcu...
Partizanu i Crvenoj zvezdi srpski gradovi su potrebni samo kada mogu da im otmu nekog igrača. O moralnoj obavezi prema tim sredinama prestali su da razmišljaju. Znam da je utopija ovo što ću reći, ali, da mogu zabranio bih svakom timu uključenje u borbu za titulu prvaka Srbije ako u njoj ne učestvuje od početka!
Razumem ja i pojedinačne i interese klubova. Ali da li u Zvezdi, Partizanu, FMP-u i Hemofarmu razmišljaju o interesima srpske košarke? Da li u četiri srpska kluba imaju isto mišljenje o tom problemu. Siguran sam da nemaju! Zato mislim da bi i njihov uticaj na dešavanja u srpskoj košarci trebalo da bude u meri u kojoj utiču na dešavanja u NLB ligi!
Da me neko ne bi optužio da sam protiv "integracija", nemam ništa protiv NLB lige. Ali imam protiv privilegija Širokog ili Laškog na uštrb Čačka ili Kraljeva. Neka Crvena zvezda, Partizan, FMP ili Hemofarm svaki dan igraju tu ligu, ali subotom moraju biti širom Srbije! Pa, ako su najveći košarkaški autoriteti ove zemlje jasno locirali problem, dijagnosticirali bolest, zašto dozvoljavamo da nas leče oni kojima košarka služi za ličnu afirmaciju.
Najzad, kada bi sa istom strašću pisali o tom problemu, kao što su to činili u nekim drugim slučajevima, tu bi značajnu ulogu mogli da odigraju i novinari. Bojim se samo da od tog posla nema ništa, jer nemamo svi isti interes.
P.S. Postavio bih i ja poneko pitanje. Da li bi srpska košarka zapala u ovakvu krizu da vodeće uloge u našim timovima poslednjih godina nisu imali "kojekakvi" Brauni, Frimeni, Hendersoni...
Da li to znači da treneri srpskih klubova ne snose nikakvu odgovornost zato što nisu "proizveli" bar jednog Đordjevića ili Danilovića svih prethodnih godina.
Imam još mnogo pitanja, ali mislim da su i ova dva, za početak, sasvim dovoljna.
--------------------------------------------------------------------------
Košarkaški sabor danas u 12 časova
U nameri da doprinesu stvaranju povoljne klime za oporavak naše košarke "Politika" i "Sportski žurnal" pored jučerašnjeg i današnjeg dodatka "Kriza srpske košarke" spremaju za ovaj vikend još jednu akciju.
Danas će se u koncertnoj sali Beogradske filharmonije (Studentski trg 11, pasaž preko puta Etnografskog muzeja), od 12 časova, održati "Košarkaški sabor" na koji i ovom prilikom pozivamo sve članove Skupštine i Predsedništva KSS, srpske funkcionere u "odlazećem" KSSCG, najuža rukovodstva naših najvećih muških i ženskih klubova, istaknute igrače, trenere, funkcionere i sudije, predstavnike košarkaških regiona Srbije, predstavnika medija.
[objavljeno: 15.10.2006.]
