Izvor: B92, 14.Dec.2022, 09:26
Pogled u nebo, a telo drhti
Ne sme se igrati sa voljom fudbalskih Bogova.
Argentinci ih imaju dvojicu, jednog na nebu i stalno ga dozivaju u pomoć, a Dijego Armando Maradona očiglednom im se "odaziva". Dok se drugi zove i preziva Lionel Mesi. Možda ste čuli za njega?
Joško Gvardiol sigurno jeste i upamtiće ga kao jedinu noćnu moru u snu koji je snevao u Kataru.
Mišljenje o 20-godišnjem štoperu, najboljem na Mundijalu, ne menja se ni za jotu, ali su treći gol Argentine i majstorija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Mesija ipak pokazali defanzivcu Lajpciga koliko mu još fali.
Ujedno, i ko je tata ove igre.
Vrlo kratko ću o samom meču. Opšti utisak jeste da su Argentinci ušli Hrvatima u glavu i različitim trikovima na terenu ih potpuno izbacili iz njihovog ritma. Od prvog momenta, kada hrvatski igrač odloži loptu saigraču, u sledećem momentu dobio je neki kontakt, odgurivanje, lakat, pa čak i ćušku.
Disali su im za vratom i vezni red Hrvatske, iako veoma iskusan, znao je da će u svakom momentu kod prijema lopte biti u problemu, te da bi bolje bilo da se što pre oslobodi iste.
Išli su Argentinci svaki put "u meso", a Hrvatska se na tu kontakt igru nije snašla. Čak su igrači pravili košarkaške blokove za Mesija. Nestvarno je koliko igraju samo za njega i prosto navlače pažnju samo na njega dok okolo ne pukne neka promaja.
Odbrana "vatrenih" je dva puta ispala i za to bila surovo kažnjena. A onda je eventualni povratak bio predaleko, taman "nacrtan" da Mesi pošalje poruku Gvardiolu:
"Mali, dobar si, ali čekaj malo da tata pokaže šta još uvek zna!"
Ako se vratimo tri nedelje unazad, na dan kada su svi otpisali Argentinu usled poraza od Saudijske Arabije, shvatićemo kako stvari funkcionišu.
Podrška navijača na tom susretu bila je velika, ali nedovoljna. Arabljani su ih nadjačali i doživeli svoje čudo, a veći deo planete otpisao je tim Lionela Skalonija.
Međutim, njegov imenjak Mesi je u miks zoni domaćim i španskim medijima samo kratko rekao da ništa nije gotovo, dok je meni namignuo u prolazu i ploča se promenila.
Skaloni je za sledeći meč napravio pet promena u startnoj postavi i Meksiku se suprotstavio sa potpuno drugačijim timom. Dobitnim!
I ne samo da je pronašao igrače koji mogu da odgovore fizičkoj igri za takav latino derbi, već i koji umeju da odigraju za prvu violinu ekipe, ali i koji su mentalno dovoljno kadri da preokrenu stvari u svoju korist.
To je taj momenat gde shvatiš da je Papu Gomes prošlost, a Aleksis Mekalister budućnost, te da na klupi imaš dva bisera koji su spremni da zasijaju na najvećoj sceni – Enco Fernandes i Hulijan Alvares.
Prvi daje evrogol baš protiv Meksika, a drugi zakucava trijumf protiv Poljske nakon sjajnog gola pomenutog Mekalistera za prolaz Argentine u osminu finala sa prve pozicije.
Izabrana je Australija umesto Francuske i bajka je počela. Usledio je najluđi meč na šampionatu, ali ne toliko zbog samog rezultata, mada je vođstvo od 2:0 umalo prokockano u poslednjim minutima kada su četvorica igrača popadala na travu usled odbrane Emilijana Martinesa.
Ludo je bilo na tribinama, a sećate se da sam tada bio u prvim redovima gornjeg dela stadiona "Ahmad Bin Ali" gde je doslovno sve gorelo. Argentinska publika napravila je svojevrstan šou i planeti otpevala novi hit koji će je uskoro zaludeti.
Radi se o pesmi koja je smišljena upravo za ovaj Mundijal, gde se traži treća svetska titula, prva posle 36 godina.
Prva od Maradonine "Božije ruke" 1986. godine. Baš sledećeg leta rodio se Leo.
"Rođen sam u Argentini, zemlji Dijega i Lionela, klinaca sa Malvina koje nikada neću zaboraviti.
Ne mogu da ti objasnim, jer nećeš razumeti, finala koja smo izgubili, koliko sam godina plakao za njima.
Ali, to se završilo jer na Marakani, jer smo pobedili u finalu sa brazukama.
Momci, sad smo se ponovo uzbudili, želim da pobedimo treći put, želim da budem šampion sveta.
I Dijego, na nebu ga možemo videti, odatle podstiče Lionela", otprilike tako ide slobodan prevod.
Svaki put kada bih čuo ovu pesmu, naježio bih se. Ali, nijedan osećaj ne meri se sa momentom posle polufinala kada sam ugledao Mesija na ekranu.
Poslovično miran, skakao je do vrha stadiona sa ostalim saigračima ispred najvatrenijeg kopa navijača Argentine. Potpuno je "odlepio" od sreće sa širokim osmehom na licu, a onda...
Zajedno sa svima pogledao je u nebo, podigao obe ruke i zatražio još jednu pomoć od Dijega. Još samo za to finale.
Tog momenta, i da ne verujete u fudbalske Bogove – poverovaćete.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
