Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Jun.2015, 10:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poglavlje 18 - bikini, da pokaže

U gomili loših i/ili jezivih vesti kojima je obilovala sedmica za nama, nije nikakvo čudo što je praktično neopaženo prošla jedna koja mnogo govori o životu kojim živimo: najveću kupovnu moć na Balkanu imaju građani Hrvatske, najlošiju građani BiH, koje u stopu prate građani Albanije, Srbije, Makedonije i Crne Gore.

Za razliku od hrvatskih komšija, koji imaju kupovnu moć malo veću od polovine kupovne moći prosečnog žitelja Evrope (59 odsto), kupovna moć u BiH >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << procenjuje se na 28 odsto evropskog proseka, a kupovna moć u Srbiji na isto tako tužnih 35 odsto.

Još jedna zanimljiva činjenica: prošle godine je sa Kosova u EU stiglo skoro 38 hiljada zahteva za azil, od čega više od dve trećine u Mađarsku. Istovremeno, ukupan broj zahteva za azil u zemljama Unije uvećao se u odnosu na 2013. za čak 44 odsto, dostigavši 626 hiljada. Najviše zahteva, čak 20 odsto, stiglo je iz Sirije, a najtraženije zemlje su Nemačka, Švedska, Italija, Francuska i Mađarska.

Pitanje je sada kakva je veza između kupovne moći Balkanaca i broja azilanata?

Osim činjenice da i jedna i druga informacija zgodno ilustruju neke od događaja poslednjih dana, obe su potekle iz istog izvora:  Evropskog zavoda za statistiku - Eurostata. Ova institucija Evropske unije ima zadatak da prikuplja i objavljuje statističke podatke država članica, država izvan Unije i podatke međunarodnih organizacija. Podatke koje prikupe i analiziraju, države članice prosleđuju Eurostat-u, koji ih dalje sistematizuje i omogućava njihovo poređenje.

Zahvaljujući tome, svako koga zanima može da uporedi npr. razliku između plate u Srbiji i Luksemburgu, brzinu privrednog razvoja u Sloveniji i Bugarskoj ili dobije odgovor na pitanje gde se u Evropi najsrećnije stari.

U okviru pregovora o Poglavlju 18, biće neophodno da Srbija uskladi svoje pravne propise sa pravnim tekovinama EU iz oblasti statistike. U odnosu na neke druge zadatke koji će se rešavati na liniji Beograd - Brisel, to je nesumnjivo jedna od lakših prepreka.

Sve to ipak ne znači da od statistike nikakve vajde nećemo imati. Naprotiv. Poglavlje 18 smatra se važnim zato što bi bolji kvalitet i veća dostupnost i verodostojnost informacija, trebalo da doprinesu donošenju ispravnih političkih odluka - kako na nivou EU, tako i na nivou svake pojedinačne države.

Ako se u nekoj dalekoj budućnosti dogodi da, recimo, Eurostat utvrdi kako penzioneri u Srbiji primaju duplo, troduplo ili pet puta manje penzije od svojih "kolega" u inostranstvu, nijednoj normalnoj vlasti neće na pamet pasti da im tu crkavicu dodatno umanjuje.

Isto tako, ako Eurostat jednog dana objavi kako je u Srbiji došlo do rapidnog skoka u broju oboljevanja od skoro istrebljenih epidemija ili masovnog odliva visokoobrazovanih ljudi - biće to signal za reakciju bilo Unije, bilo nekih (budućih) srpskih vladara.

U domaćim medijma i analizama često se navodi kako je statistika kao bikini - "mnogo toga otkriva, ali ništa ne pokazuje", što će reći da nema nikakvu konkretnu svrhu. Međutim, svako ko je makar jednom u životu bio na plaži, vrlo dobro zna da se u bikiniju ipak ništa ne da sakriti i da je čak i ono što on (kao) pokriva, praktično "na izvol'te" svakom koga zanima.

Ista je stvar i sa statistikom, jer baš ona i otkriva i pokazuje ono najvažnije: gde smo, šta smo, kako živimo i zašto živimo tako živimo.

Da ne bude kako nam se samo čini da nam je loše.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...