Izvor: Politika, 20.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podrstek ženskom ekipnom sportu
Posle bronzane medalje na Petnaestom svetskom prvenstvu u Japanu možemo da se nadamo da su naše odbojkašice zaorale prvu brazdu s dva pluga. Jednim da najave berićet u najskorijoj budućnosti, a drugim da daju podstrek ženskom ekipnom sportu kod nas.
Odbojkaška organizacija je u tom pogledu primer za ugled. Muška reprezentacija je istovremeno bila i na najvažnijem svetskom prestolu (olimpijski pobednik iz Sidneja 2000) i na evropskom vrhu (prvak iz Ostrave 2001), a uz to i svetski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vicešampion (Japan, 1998), kada je nikla klica uspeha odbojkašica. Ženska ekipa nije ostala pastorče u senci neprikosnovenog sina. Naprotiv, ukazana joj je pažnja podjednaka odbojkašima, a prvi plodovi takve posvećenosti ubrani su na Dalekom istoku.
Odbojkašice su stale na pobednički put sa kojeg će, s puno prava možemo da verujemo, teško da budu uklonjene. Kakvi su izgledi da njihov trag krenu da slede i drugi ženski timovi, u prvom redu rukometašice i košarkašice koje su se kitile i olimpijskim medaljama?
Nagoveštaja za njihove uspehe je bilo i u godinama posle sankcija, ali su mnoge generacije ostale nedorečene i uprkos nadarenim ekipama. Redak blesak su načinile rukometašice osvajanjem bronzane medalje na Svetskom prvenstvu u Italiji 2001. Zašto posle olimpijskog zlata iz 1984. i svetskog srebra 1990, u vreme kada je i Radnički s Crvenog krsta bio strah i trepet u Evropi, nismo imali ništa nalik neprospavanim noćima uz generaciju Svetlane Kitić sa Igara u Los Anđelesu, u prvom redu treba da se pitaju rukovodioci našeg rukometa.
I danas, kada smo na Evropsko prvenstvo u Švedskoj (7-17. decembar) mogli da odvedemo tim i za zlatnu medalju, ekipa se osula iz raznoraznih razloga. U neko drugo doba našeg sporta neodlazak na veliko takmičenje je natapan suzama. U vreme sadašnje princip dobrovoljnosti po kojem se odaziva selektoru još jednom je imao oštricu Damoklovog mača.
Košarkašice su posle dugo vremena raspirile kakavu-takvu nadu. Seniorke dogodine učestvuju na Šampionatu Starog kontinenta u Italiji s ekipom koja bi mogla da se ustremi ka završnici. U ženskoj košarci raduje podmladak.
Naš Olimpijski komitet od 1994. do 2005. pet puta nije proglasio najbolju žensku ekipu. To priznanje ni za prošlu godinu ne bi otišlo ni u čije ruke da podvige nije načinila juniorska košarkaška reprezentacija. Na opšte iznenađenje postala je svetski vicešampion u Tunisu u konkurenciji reprezentacija sa igračicama godinu starijima od naših. Ubrzo zatim nadmoćno se popela na evropski tron u Budimpešti.
Na sreću, poslednjih godina žetva medalja u mlađim kategorijama je bogata. Iz jednog takvog majdana, kojeg bi poželele velesile, treba da izađe i buduća okosnica ženske seniorske košarkaške reprezentacije. Da li će da se istraje na tom putu u prvom redu zavisi od glavnih ljudi naše košarke. I oni i rukometni čelnici pod hitno treba da uzmu pelcer od odbojkaške porodice, jer su odbojkašice iz Japana videle Peking koji je domaćin Olimpijskih igara 2008.
G. Anđelić
[objavljeno: 20.11.2006.]
.jpg)
