Izvor: Blic, 11.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podrška od brata i ujaka
Podrška od brata i ujaka
Savo Milošević, kapiten reprezentacije Srbije i Crne Gore, na 'Koševu' je ušao u istoriju našeg fudbala kao rekorder po broju odigranih mečeva u dresu nacionalnog tima (86).
Iza njega sada su ostala imena kao što su Dragan Džajić, Dragan Stojković, Predrag Mijatović, Zlatko Vujović... Slavlje u Sarajevu bilo bi mnogo veće da je sa saigračima uspeo da savlada Bosnu i Hercegovinu u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2006. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (0:0).
- Verujte, nijednom mi nije prošlo kroz glavu da sam u Sarajevu postavio novi rekord po broju odigranih utakmica za reprezentaciju, već sam samo mislio na duel sa Bosnom i Hercegovinom. Verovatno još nisam svestan da sam ušao u istoriju, tako da ću jednog dana, kada završim karijeru, sve sagledati mnogo mirnije. Drago mi je što je taj rekord srušen u Sarajevu - rekao je Savo Milošević koji je prvi put izgovorio više od jedne rečenice na ovu temu.
O samoj utakmici sa Bosnom i Hercegovinom kapiten je imao da kaže mnogo više, naročito o starom 'prijatelju', francuskom arbitru Žilu Vesijeu.
- U karijeri je bilo sudija koji su me oštetili mnogo više od Vesijea, ali nikad nisam doživeo da me neko vređa i opominje od prvog minuta meča. Francuz je non-stop pretio da će isključiti mene ili nekog od još četvorice naših fudbalera koje je imao na zubu. Igraču na terenu nikad ne može da bude prijatno kada ga sudija vraća po 40 metara da bi mu nešto rekao, opomenu ga ili mu zapretio... Tako se seče igra, a fudbaler se izbacuje iz ravnoteže.
Milošević žali zbog ispuštene pobede na 'Koševu' i smatra da će do kraja kvalifikacija biti još mnogo teških utakmica.
- Svaka može da bude odlučujuća i u ovakvom sistemu takmičenja važno je samo da se ne gubi. Za zalaganje i borbenost zaista nemam nikakvih zamerki, ali uvek se može raspravaljati o tome ko je odigrao bolje, a ko lošije.
Savo tvrdi da se na 'Koševu' nije osećao kao kod kuće, jer publika normalno nije bila naklonjena fudbalerima Srbije i Crne Gore, pa ni onima koji su u svet fudbala krenuli iz ovih krajeva.
- Ipak, nisam bio usamljen, na tribinama stadiona Sarajava bili su moj brat Andrija i ujak Miodrag. Ž. Babović
